Lik i delo:
Irvas

Prevoznik Deda Mraza

POREKLO: Po laponskom predanju, zla sestra Hahčešeadne je tukla svoju ženku irvasa dok ju je muzla, pa joj je ona zato pobegla. Zbog zlog postupanja sa irvasom ni njena dobra sestra Njavešeadne ni drugi Laponci nisu hteli da joj pomognu, i kad je ostarila i onemoćala – umrla je od gladi. Tako je od odbeglog irvasa nastao divlji irvas, a zlo bilo kažnjeno. To je prva poznata pobuna životinja u Skandinaviji.

Poznije tvrdnje da pripitomljeni irvas potiče od divljeg primerka iz porodice Cervidae, reda Artiodactyla, nije tačna, jer narod zna istinu šta god biolozi tvrdili. Irvasi su inače u rodu sa losom, koga kod nas još uvek brkaju sa lososom.

Druga vrsta irvasa je nastala genetskom mutacijom u Diznijevom studiju, i oni žive u crtaćima o Deda Mrazu, u božićnim reklamama i na božićnim čestitkama. Postoji i hipoteza da je Diznijev irvas mutirao iz takozvanog Božićnog jarca koji je po Evropi pratio delitelja poklona i radovao se kada zla deca ne dobiju poklon. Taj jarac je provučen kroz moralno hemijsko čišćenje i savremenu pedagogiju, pa sada i zla deca dobijaju poklone kako se ne bi kvarila predbožićna prodaja.

BRAČNO STANJE I PORODIČNE PRILIKE: Irvas živi u zadružnoj porodici i gadno se bije za svoj harem. Pošto oba pola imaju rogove, izgleda da bračna vernost ipak nije preovlađujuća crta seksualnog ponašanja. Lovačka predanja kažu da irvasi osete kada će doći proleće, pa prave decu usklađeno sa tim kalendarom. Mladunčad mogu već sat po rođenju da prate majku kamo god ona krene (samo majke znaju šta takav akcioni radijus znači).

Na osnovu činjenice da ženke vode krdo u prolećnu i jesenju selidbu i da Rudolf ima crven nos, što ukazuje na sklonost ka alkoholu i time hroničnu nesposobnost da brine o porodici i vodi je, predložena je hipoteza po kojoj je Dizni, iz seksističkih razloga, irvasu na čelu zaprege dao ime Rudolf i time prikrio da je on, u stvari, ona. Njeno pravo ime je Svetlana, njen nos je crven od puke hladnoće, a već i samo ime kazuje da ona svetli i vodi zapregu. Takva formalna zamena pola je klasičan patrijarhalan trik potiskivanja Drugog. To je inače vrlo zanimljiva hipoteza, jer ukazuje na moguću raniju fazu matrijarhata u razvoju irvasovske zajednice.

OBRAZOVANJE I KARIJERA: Nije poznato da irvasi dobijaju neko posebno obrazovanje. Po mišljenju pravoslavno-nacionalnih studenata to je zato što su zatomnili svoju samobitnost, napustili ideju irvasovske sabornosti i priklonili se zapadnjačkom zaumlju, a što je sve počelo davanjem prava ženkama da predvode stado. Vrhunac karijere jednog irvasa jeste da bude kožna prostirka ili prekrivač u salonima ljubitelja lova koji danas kreću u lov na tu užasno opasnu divlju zver naoružani puškama za krupnu divljač, čuturama sa konjakom i digitalnim fotoaparatima.

KARAKTERNE ODLIKE I STRANAČKA PRIPADNOST: Zbog toga što irvasi vole da se dvaput godišnje sele prelazeći i do 1000 km, psiholozi smatraju da su oni kolektivno nestabilne ličnosti, a ekonomisti da su fleksibilne ličnosti koje se prilagođavaju prilikama na tržištu hrane. Biolozi tvrde da se irvasi sele zbog hormona. Ne bave se politikom, ali im ipak redovnu deru kožu, što ih čini duhovno bliskim ovcama koje na našim prostorima šišaju do gole kože.

POSAO I HOBIJI: Pitomi irvasi su zaposleni kod Laponaca stočara, a divlji u zavodima za zaštitu prirode. Jedan manji broj pitomih živi od glume tokom turističke sezone kada po planinama izigravaju divlje irvase. Diznijevi irvasi rade kod Deda Mraza, ali po holivudskom pristupu ne vuku sanke kao pravi irvasi sa konopcem između nogu nego kao konji sa amom. Deda Mraz ih, iako ostavlja poklone u čarapama ispred vrata, tera da sleću kroz odžake. To je veoma nepraktično, ali ništa čudno u Norveškoj u kojoj su se donedavno, po tvrđenju tamošnjih žitelja, ljudi rađali sa skijama na nogama, što je za majku veoma bolan i često opasan proces.

STANDARD: Irvasi su niža radna snaga: tegle, nose, muzu ih, kolju ih za jelo, koriste njihove rogove i kosti, love ih iz sporta. Nemaju nikakvu organizaciju i nikakva sindikalna prava, čak ni godišnji odmor. Oni koji rade za Deda Mraza nemaju dodatak za prekovremeni rad i rad u vreme praznika, a oni koji lete nemaju ni letački dodatak ni povlašćeni radni staž. Po ministru za rad to je nužno zlo u procesu tranzicije i stabilizacije privrede.

Irvasi se hrane travom, lišajima, lišćem i korenjem mada nikad nisu živeli u Srbiji pod bivšim režimom. Ne zna se šta jedu irvasi koji žive na Severnom polu kod Deda Mraza, ali kako on inače postupa sa njima malo je verovatno da im daje da jedu.

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI U SVETU: Najodaniji prijatelji irvasa su Laponci, ali su trgovinski najviše vezani za SAD. Najveći prirodni neprijatelji su im medved, žderavac, vuk i čovek.

IDEALI I PLANOVI ZA BUDUĆNOST: Osnovni ideal irvasa je da im se ljudi skinu s vrata i prestanu da im deru kožu, ali je on teško ostvariv čak i pred Evropskim sudom za ljudska prava (koji se oglasio nenadležnim jer, mada su zemlje u kojima oni žive deo EU i Saveta Evrope, irvasi nisu ljudi). Pošto nemaju svoje posebne interesne organizacije, mala je verovatnoća da će irvasi trajnije rešiti svoj status i izboriti se za svoja irvasovska prava.

Ljubiša Rajić