Prijemni ispiti:
Kvalifikaciona klasifikacija

Ovoga puta, kažu, poznanstvo nekog ko poznaje nekog koji može da obezbedi upis u ovu ili onu školu, za novac ili lepe oči, jednostavno neće funkcionisati. Direktorima je oduzeto diskreciono pravo upisa mimo rang-liste

Kako se bliži kraj školske godine, jedna specifična, takoreći endemska bolest – upisna groznica zahvatiće uskoro nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje, roditelja i dece. Prvi simptomi se pojavljuju ovih dana inicirani roditeljskim sastancima na kojima se saznaje "šta je Ministarstvo opet smislilo da zagorča život nama i našoj deci", kulminaciju dostiže drugom polovinom juna kada se ispiti polažu da bi se naglo smirila početkom jula, po okončanju upisa. S obzirom na to da će se prijemni ispiti ovoga puta polagati samo u jednom "krugu", uobičajeni avgustovski recidiv će izostati.

Od konstituisanja ove vlade u Ministarstvu prosvete i sporta govori se o reformi školskog sistema. Dosad, ako se izuzmu šminkanje nekoliko udžbenika, priče o suzbijanju narkomanije piškenjem, zavođenje reda u gimnaziji "Sveti Sava" u kojoj je javašluk prevršio svaku meru i kontroverzno uvođenje verske pouke u državne škole, te reforme se nisu videle. Došla je na red dugo najavljivana promena koja se priprema još od prošle godine: potpuno nov način organizovanja i sprovođenja upisa u srednje škole, pravičniji i izvesno bezbolniji, imun na lažiranje, protekciju i korupciju.

"Osnovni nam je cilj da sva deca imaju podjednaka prava i jednake šanse, potom da suzbijemo sve malverzacije koje su imale najveći uticaj na srozavanje obrazovanja na grane na kojima se sada nalazi a svi vidimo koliko su niske", rekla je na samom početku razgovora za "Vreme" Nevena Vraneš, načelnica odeljenja za stručno-pedagoški i upravni nadzor u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva obrazovanja i sporta Republike Srbije.

Banalno ili ne, tako je: bolno javna korupcija pri upisu, prisutna godinama unazad, bila je podsticaj za ceo poduhvat. Ovoga puta, sva su uveravanja, poznanstvo nekog ko poznaje nekog koji može da obezbedi upis u ovu ili onu školu, za novac ili lepe oči svejedno je, jednostavno neće funkcionisati. Direktorima je oduzeto diskreciono pravo upisa mimo rang-liste a iz ruku istrgnut siguran neoporezovani ekstraprihod. Naravno, promena se ne sastoji samo u tome.

KONTROLA KONTROLE: Jedna od važnijih izmena je mesto polaganja ispita. Sam prelazak iz osnovne u srednju školu je značajan, za mnogu decu sudbonosan korak u životu. Još na početku drugog polugodišta najavljeno je da će, da bi se taj korak učinio što lakšim, deca kvalifikacioni ispit polagati u školama koje su do tada pohađali, kao svojevrsnu malu maturu. "To je učinjeno da bismo decu oslobodili stresa koji je uvek pratilac polaganja ovakvih ispita. Opuštenije će biti da se polaganje obavi u poznatom prostoru, sa poznatima oko sebe. Da bi se pak predupredila mogućnost bilo kakvih manipulacija, nastavnici koji budu dežurali na polaganju neće biti iz tih škola. Kao dodatno osiguranje, raspored ko će gde dežurati, ko će gde pregledati, šifrirati i dešifrirati testove biće objavljen dan ili dva pre samog ispita. Zbog eventualnih grešaka pri pregledanju zadataka koje se, hteli mi to ili ne, događaju i na to moramo računati, biće organizovana i dodatna kontrola, po slučajnom uzorku. Uvid u rezultate i same testove biće svakome dostupan s mogućnošću reklamiranja eventualne greške. U svim školama biće prisutni i nadzornici kao dodatni vid pomoći ali i kontrole", kaže Nevena Vraneš.

Do sada je najslabija tačka bila tajnost zadataka koje će deca rešavati. Problem nije mali: reč je o šezdeset hiljada primeraka upitnika koji se moraju unapred odštampati i na vreme distribuirati po celoj Republici. Kako se moglo saznati, kao taktička varka biće odštampano više različitih verzija samih upitnika i na samom početku polaganja saznaće se koji je odabran.

Ne sa vidljivim razlogom, u ceo proces uključeni su i "čuvari revolucije", Narodni pokret Otpor, nezaobilazna mirođija našeg svakodnevnog života nasušnog. "Nama oni neće smetati i rado ćemo prihvatiti njihovu asistenciju", posle kratkog razmišljanja odgovorila je Nevena Vraneš na pitanje koja je uloga ove organizacije u sprovođenju ispita. "Ako mogu da pomognu, dobrodošli su."

KLASIFIKACIONA MATEMATIKA: Večita je dilema šta vrednovati više: uspeh u školovanju ili rezultate pokazane na ispitu. O tome se jalovo razglaba godinama pa i decenijama unazad. Svima je poznato da školski sistem kakav imamo favorizuje bubalice. S druge strane, s obzirom na to da su pitanja unapred poznata i da je kvalifikacioni ispit više provera memorije nego stečenog znanja, odgovori na ispitna pitanja mogu se naučiti napamet. To potvrđuje izbor pitanja iz srpskog jezika: neki genije je, primera radi, zaključio da u neophodan fond znanja budućeg srednjoškolca obavezno mora biti uključen i podatak "koje godine je postignut novosadski sporazum i koja su kapitalna dela, u koliko tomova i koje godine potom štampana". Ovakvih inventivnih pitanja ima podosta.

Dilema se povećava naročito kad se u obzir uzme gorko prošlogodišnje iskustvo. Mnogi odlični učenici, na sveopšti užas, nisu pokazali minimum znanja za upis u srednje škole pa su kvalifikacioni ispit morali polagati u naknadnom ispitnom roku. Sada drugog kruga nema a i broj neophodnih bodova na ispitu je prepolovljen. Iako u Ministarstvu, ne zna se zašto, insistiraju na pridevu "kvalifikacioni", sa ovako sniženim "pragom znanja" pridev "klasifikacioni" bolje bi pristajao ovom ispitu.

"Različiti kriterijumi u školama jesu veliki problem koji se na ovaj način ne može rešiti", objašnjava Nevena Vraneš. "To će tek moći da se reši eksternim ispitima, ali tek za koju godinu kad se promene nastavni programi, tek kada se pristupi ozbiljnijoj reformi školskog sistema. Razlika u uspehu na ispitu i tokom školovanja, iako može biti neki pokazatelj, sada se ne može uzimati u obzir." Tako će se, bilo to pravedno ili ne, i ove godine kao i ranije uspeh u prethodnom školovanju vrednovati više nego rezultat samog ispita.

Sam način izračunavanja zbira biće ovoga puta precizniji i time će se smanjiti broj učenika sa istim brojem bodova. Srednja ocena izražena kao dvodecimalni broj iz poslednja tri razreda osnovne škole množi se sa četiri pa je maksimalan broj bodova šezdeset a minimalan, praktično nepostojeći jer je teško poverovati da neko za tri godine školovanja nije dobio nijednu ocenu sem dvojke, dvadeset četiri. Maksimalno se može osvojiti sto poena, minimalno trideset četiri.

Uspesi na domaćim i međunarodnim takmičenjima vrednovaće se posebno kao dodatni bodovi, mada se još ne zna tačno kako i koliko. Vukova diploma imaće uticaja samo kao korektiv ako se jedan pored drugog nađu dva učenika s istim brojem bodova u konkurenciji za istu školu a za jedno slobodno mesto.

KOMPJUTERSKA NEPRISTRASNOST: Za svakog učenika napravljena je baza podataka koja sadrži prosečne ocene za šesti i sedmi razred a za osmi će biti unete čim se saznaju, kasnije će se dodati rezultati testova. Svi podaci će biti dostupni učenicima i njihovim roditeljima da bi i oni pomogli u otklanjanju eventualnih grešaka.

Po suočavanju s konačnim ukupnim rezultatima deca će imati dva dana da definišu do četrnaest željenih škola i smerova u koje bi se rado upisali. Na prvom mestu je, naravno, ona u koju bi se dete najradije upisalo, na četrnaestom alternativa svih alternativa. Redosledom želja ne stiče se nikakva prednost, već je važan samo zbog toga da bi se za svakog našlo najbolje moguće rešenje, da bi se svako na sopstvenoj listi želja plasirao što više a u skladu s rezultatima. Kao vodič mogu poslužiti prošlogodišnji podaci o minimalnom broju bodova neophodnih za upis u pojedine škole, ako se Ministarstvo setilo da u konkurs, koji izlazi za neki dan, unese i te brojke. Postoje škole za koje je učenik trebalo da ima svega nekoliko bodova manje od maksimuma.

Dalje će sve raditi kompjuter koji donosi krajnji nepristrasan i brojkama determinisan sud o tome ko će se gde upisati. Spiskovi se tada vraćaju u matične osnovne škole gde svako dete dobija informaciju u koju školu je primljeno. Ministar prosvete overavaće rešenje za svaku školu ponaosob koje sadrži imena i prezimena svih upisanih đaka. Taj spisak niko ne može menjati ni po kom osnovu pa ni sam ministar jer će svi podaci, u svakom koraku, biti javni i svaka izmena videla bi se sa mnogo strana, između ostalog i na globalnoj kompjuterskoj mreži na oficijelnoj stranici Ministarstva (www.min.edu.yu).

Teorijski je moguće da nekome ne bude ispunjena nijedna navedena želja. Zato će uporedo sa spiskovima o tome ko je gde upisan biti objavljeni i spiskovi slobodnih mesta u školama gde će se učenici moći direktno obratiti i upisati se. Tu je ograničavajući kriterijum najmanji broj bodova upisanih učenika u prvom krugu. Stav je Ministarstva da velikih razlika u bodovima u jednoj školi ne može biti, što znači da je moguće da broj bodova bude povod za diskvalifikaciju.

Na kraju: učenici prvih razreda srednjih škola koji nisu postigli zadovoljavajući uspeh u prvom razredu i koji su ponavljali moći će da se upišu samo u školu koju pohađaju. Ako žele da promene školu ili usmerenje, moraće ponovo da polažu ispit u svojoj osnovnoj školi ili onoj koja je najbliža mestu stanovanja.

Pripreme su privedene kraju, nepredviđeno će se, kao što je i red kada se nešto iz temelja menja, doterivati u hodu. "Ovo je sve za sada na teorijskom nivou", zaključuje Nevena Vraneš. "Svesni smo da je teorija jedno, a praksa nešto sasvim drugo. Ne znamo sa sigurnošću šta nas sve čeka, ali ni reljef ne možete upoznati dok ga ne prepešačite."

Ministarstvo prosvete od početka maja pokreće veliku medijsku kampanju čiji je cilj informisanje o školama i šta one pružaju, o obrazovnim profilima i programskim sadržajima. Mnoge škole su već odštampale svoje informatore, imaju svoje stranice na globalnoj mreži. Vreme je da pešačenje počne.

Zoran Majdin