Neispunjeno obećanje:
Tuča među pobednicima

Većina sadašnjih problema proizlazi iz intenzivnog sukoba interesa i aspiracija političkih formacija koje računaju na određene političke funkcije

Na lecima koje su uoči drugog kruga predsedničkih izbora aktivisti Pokreta za moderno društvo ubacivali u poštanske sandučiće po centru Beograda između ostalog je pisalo:

"Neću da bojkotujem izbore jer ovog puta imam koga da izaberem... Neću da budem lenj... Neću da dozvolim da me ubede da je za moje dobro da Srbija nema predsednika... Neću da nam se svet smeje jer nismo u stanju da izaberemo predsednika... Neću da ovi izbori propadnu... Neću da me posle bude sramota zbog toga."

Izbori su dakle propali iako je, bar među političarima, teško pronaći one koji se zbog toga stide. Broj "lenjih" ispao je na kraju veći od broja onih koji su smatrali da ovoga puta imaju koga da izaberu. Ali, i pored svega toga, strahovanja da će nam se svet smejati jer nismo u stanju da izaberemo predsednika verovatno su neopravdana. U noći kada je postalo jasno da kabinet u zgradi na Andrićevom vencu "do daljnjeg" ostaje prazan, sociolog Srećko Mihajlović primetio je kako s takvim izbornim pravilima, koja i u drugom krugu predviđaju izlazak na izbore najmanje 50 odsto birača, nema zemlje na svetu koja bi bila u stanju da uopšte izabere novog predsednika.

UPOZORENJA NA VREME: Time da izborni zakoni nisu valjani i da su svojevremeno pisani najverovatnije tako što je Slobodan Milošević na vrhuncu svoje moći prosto pozirao sastavljačima zakona, koji su sa svoje strane pokušali da u izborna pravila ubace njegov portret, upozoravano je do sada u mnogo navrata. Jedan od aktera neuspelih predsedničkih izbora iz 1997. godine Zoran Lilić, u to vreme kandidat vladajućeg SPS-a, tvrdio je početkom ove godine u intervjuu "Vremenu" kako su izborna pravila napravljena tako da samo jedan čovek može da pobedi u prvom krugu. Onaj koji je do sada jedini i pobeđivao u prvom krugu po ovakvim pravilima – Slobodan Milošević.

Neposredno posle predsedničkih izbora pre pet godina, sadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić upozoravao je da se izborni zakon mora pod hitno promeniti. Vučetić se tada zalagao da se za drugi izborni krug ukine obaveza izlaska 50 odsto birača i da se uvede nova odredba po kojoj bi pobednik bio kandidat koji u drugom krugu osvoji većinu glasova. Takva rešenja približila bi svakako domaće izborno zakonodavstvo demokratskim standardima zapadnih zemalja, s obzirom na to da nigde u ovom delu sveta ne postoji izborni sistem koji predviđa obavezan izlazak više od polovine biračkog tela na drugi krug izbora. Iz tog vremena ostala su zabeležena i neka druga Vučetićeva upozorenja o nejasnoćama i otvorenim pitanjima koja su se nametnula posle predsedničkih izbora iz 1997. godine. Tako je do dana današnjeg ostalo nejasno šta će se dogoditi ukoliko do isteka mandata sadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića ne bude izabran novi predsednik. Nije sporno da bi u tom slučaju privremeni predsednik postala sadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić. Pravnici se, međutim, spore oko toga kakva bi bila njena stvarna ovlašćenja u tom slučaju.

Na previsoko postavljen cenzus za uspeh drugog kruga izbora ukazivao je nedavno na tribini održanoj na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i profesor ovog fakulteta dr Zoran Stojiljković. Po njegovom mišljenju, obavezan odziv od 50 odsto birača prilično je "tvrd" uslov, smišljen u vreme kada je Milošević mogao da računa i do 3,5 miliona glasova. O izbornim uslovima i manjkavostima i prazninama u izbornom zakonodavstvu govorilo se i na jednoj CESID-ovoj konferenciji za štampu početkom avgusta ove godine. Član Upravnog odbora CESID-a dr Marijana Pajvančić podsetila je tada na čitav niz zakonskih nejasnoća koje bi u određenim uslovima (a o njima se može govoriti posle 13. oktobra) mogle dodatno da zakomplikuju stanje na političkoj sceni Srbije. Ni Ustav ni Zakon o izboru predsednika Republike, po mišljenju dr Pajvančić, ne određuju precizno od kada predsednički mandat počinje da teče – da li od trenutka saopštavanja rezultata, izdavanja uverenja o izboru, ili možda od trenutka polaganja zakletve. Ne postoji ni sasvim jasan odgovor na pitanje u kom bi vremenu od neuspešnih izbora trebalo održati nove. Postojeći izborni zakoni prilično su neodređeni i u pogledu vođenja biračkih spiskova i u pogledu njihove kontrole. Uoči prvog kruga predsedničkih izbora, direktorka CESID-a dr Slobodanka Nedović izrekla je tokom rasprave na pres klubu u Medija centru i ovakvo upozorenje: "Samo jedan glas može da odluči da li su izbori uspeli ili ne, što u nedefinisanom statusu glasača Albanaca, ali i drugih stanovnika Kosova izaziva mnogo nedoumica. Ovome treba dodati i važeća pravila koja onemogućavaju glasanje putem pisama, pa i glasanje po kućama i u bolnicama onih koji objektivno nisu u stanju da se pojave na biračkim mestima."

Uoči izbora stručnjaci CESID-a su u više prilika podsećali i na činjenicu da po postojećem izbornom zakonu domaći državljani koji se privremeno nalaze na radu ili školovanju u inostranstvu svoje biračko pravo ne mogu da ostvare van zemlje. Da bi ostvarili svoje biračko pravo, morali bi da se vrate u zemlju i glasaju u mestu svog poslednjeg prebivališta, što je naravno neuporedivo skuplje od mogućnosti da se glasa u nekom od konzulata SRJ u svetu. Broj onih koji se i dalje vode na biračkim spiskovima, a žive u dijaspori bez mogućnosti da glasaju, nikako nije zanemarljiv.

ČIJA KORIST: Ako se za sve to znalo na vreme (a znalo se), zašto se onda DOS-ovska vlast opredelila za zakazivanje izbora po starim zakonima iz "mrskih Miloševićevih vremena" u kojima su vladala sasvim drugačija pravila političke igre. Stručnjaci iz CESID-a tvrde da su još u aprilu ove godine svakom poslaniku u Skupštini Srbije ostavili na stolu predlog novog izbornog zakona urađenog u skladu sa svim evropskim standardima. Taj zakonski predlog dobio je pre toga i najbolje moguće ocene od ljudi iz OEBS-a. Zauzeti drugim, mnogo "važnijim" temama poslanici, pre svega oni koji čine dosovsku većinu, izgleda nisu stigli da pročitaju ono što im je ponuđeno i opredelili su se za izbore po starim zakonima, uz sva ograničenja koja uz to idu. Miloš Todorović iz CESID-a kaže da je za promenu izbornog zakona bilo sasvim dovoljno vremena.

U noći posle neuspelog drugog kruga izbora čula su se inače prilično različita tumačenja zašto zakon nije promenjen. U štabu Vojislava Koštunice podsećali su da je njihov kandidat mnogo puta tokom kampanje upozoravao da je "izborni zakon više nego anahron" i da bi se krivica za to mogla uputiti isključivo na adresu ostataka DOS-a, kome je zameren nedostatak političke volje da ispuni jedno od najčešće ponavljanih obećanja u trenutku kada je pre dve godine preuzeta vlast. U Labusovom štabu tvrdili su da ni Dragan Maršićanin u vreme kada je bio predsednik Skupštine ni Nataša Mičić kasnije nisu ni pokušali da ovu temu stave na dnevni red. Oni bliski Vladi Srbije uglavnom su se pravdali pričom kako u svemu nije bilo neke posebne namere ili zavere da se spreči nečiji izbor, već se navodno nije stiglo od drugih značajnih poslova.

Ognjen Pribićević iz Centra za politikološka istraživanja tvrdi, međutim, kako je interes DOS-a kao dominantne političke grupacije u Srbiji bio da se ne menja izborni zakon. "Taj Miloševićev zakon favorizovao je SPS, a u DOS-u su izgleda procenili kako i njima ide naruku. Interesi većih, dominantnih političkih grupacija uvek su isti", kaže Pribićević i ujedno izražava sumnju da će izborni zakon biti uskoro promenjen. Profesor sa FPN-a dr Vučina Vasović ne smatra da je postojeći izborni zakon fundamentalna smetnja demokratskim izborima. On smatra da bi u zakonima trebalo ponešto promeniti, ali i da se u okviru postojećih zakonskih rešenja može obaviti izbor predsednika Srbije. "U svakom slučaju", kaže Vasović, "ja od toga ne bih pravio centralno pitanje našeg izbornog trenutka. Većina sadašnjih problema proizlazi pre svega iz vrlo intenzivnog sukoba interesa i aspiracija između pojedinih političkih formacija koje računaju na određene političke funkcije."

Zaneta tim i drugim računicama, preokupirana zamenama ljudi a ređe i polugama bivše vlasti i prečesto okrenuta "efikasnim potezima" na uštrb zanemarivanja nekih osnovnih demokratskih principa, nova politička elita propustila je priliku da se ozbiljno pozabavi mnogim zakonskim nedorečenostima i anahronim ustavnim rešenjima, iako tako nešto stoji na prvom mestu svih obećanja datih posle 5. oktobra 2000.

Dragica Petrović, Milica Ležajić, Maja Stojanović