Ljubica Vijatović:
Šokirana sam

Povodom reagovanja dr Ninoslava Radovanovića

Reagovanje dr Ninoslava Radovanovića koji se u prošlom broju vašeg lista potpisao u ime celog Instituta za kardiovaskularne bolesti, a u vezi sa slučajem mog sina Nemanje Vijatovića je sramotno i šokantno!

Dr Radovanović (ako ga i mogu dalje oslovljavati sa doktore) je pisao o nekim navodnim neistinama vezanim za moje dete ni ne razmišljajući da postojimo i mi Nemanjini roditelji koji smo bili svedoci spasavanja njegovog života.

Tačno je da je napravljena greška u prethodnom tekstu gde je stajalo da naš Nemanja ima dvadeset, a ne petnaest godina. Ali je to najmanje važno naspram onoga šta se zaista dešavalo na "vašem" Institutu dr Radovanoviću.

Sramotan je vaš komentar da je Nemanji povređena desna komora, a ne desna pretkomora! Zar takvim argumentima želite da se opravdate?

Nemanja je toga dana (9. decembra 2002) u dvorištu naše kuće ispred samih vrata pao na akvarijum i probio je srce. Tada je ušao u sobu i rekao mome mužu da se malo posekao, ali je počeo da se guši i da gubi svest. U tom momentu sam i ja došla i čula Nemanju kako govori – tata ne daj da umrem.

Nemam reči kojim bih opisala kako smo se tada osećali. Bili smo ubeđeni da Nemanji nema spasa, jer nikada do sada nismo videli takvu povredu, a naročito takvo krvarenje iz njegovog srca koje je bilo u mlazevima. Tada nam je najbitnije bilo da Nemanju spasimo

i nismo ni razmišljali da li je povređena komora ili pretkomora. Mi smo znali jedno – našem detetu je probijeno srce.

Kada smo ga odveli do inđijske hitne pomoći shvatili smo da Nemanju mogu spasiti jedino u Kamenici na kardiohirurgiji.

Nekako smo svi i od ranije mislili da je to čuvena zdravstvena institucija u koju odvedete mrtvog, a izvedete živog pacijenta. Nažalost, tako smo samo mislili.

"Čuveni" dr Radovanović rekao je da su oni po prispeću Nemanje u Kamenicu tražili da sa Instituta za plućne bolesti bude prebačen kod njih na kardiohirurgiju. To je laž!

Vozač inđijske hitne pomoći Dragan Vukomanović, kome smo zahvalni za života, što je za 16 minuta dovezao Nemanju od Inđije do Kamenice imao je u rukama uput za III sprat kardiohirurgije. Ne za Institut za plućne bolesti, već za kardiohirurgiju!

Neko je tamo jako prljav posao uradio i našeg Nemanju koji je bio na samrti šutnuo kao vreću sa III na IV sprat.

Za sve to postoje dokazi i sada nakon ovoliko vremena hoću da znam i da mi se odgovori ko je odgovoran za taj prljav posao, jer u pitanju je bio život moga deteta.

Moj muž i ja smo stigli vrlo brzo sa prijateljem koji nas je dovezao iz Inđije i začuđeno smo se pitali zašto naše dete nije tamo gde je poslato. Zašto se ono umesto na kardiohirurgiji nalazi na Institutu za plućne bolesti, ali bez obzira na sve bilo nam je bitno samo to da mu se život spase.

Tada smo videli Nemanju kako leži na stolu. Gledali smo kako umire.

Niko ga još nije operisao. Shvatili smo da nešto nije u redu i pitala sam dr Dejana Đurića zašto ga ne operišu, a on mi je odgovorio da prvo treba da se snimi kako bi se tačno videla povreda i da čeka ekipu koja je od kuće pozvana da dođe kako bi u potpunom sastavu bili spremni za operaciju. Jako dug mi je bio period taj dok smo čekali a u pitanju su bili minuti. Insistirala sam da ga hitno operišu i čak sam nudila da, ako je potrebno, potpišem sve moguće papire, s obzirom na to da je Nemanja maloletan.

Dr Đurić je takođe znao da Nemanja umire i kada je video nas potpuno izbezumljene rekao nam je pošto mu je život ugrožen ako ekipa ne dođe za 15-20 min. on će operaciju otpočeti sam.

Na sreću ubrzo su se pojavili i ostali doktori, među njima i doktor Koledin koji je došao iz Novog Sada.

Ne želim ni da objašnjavam kako smo se osećali dok smo čekali ispred operacione sale.

I oni sada uzimaju sebi za pravo da kritikuju dr Đurića koji je preuzeo na sebe odgovornost da operiše Nemanju jer mu je time navodno mogao ugroziti život.

Pa zar je trebalo da se ponaša kao i oni i da ga ne prihvati kao što ga ni oni nisu prihvatili.

Doveo je u pitanje svoju karijeru, samo da bi našem Nemanji spasao život jer oni to nisu želeli da učine. Plašili su se da im Nemanja umre pa da možda dobiju koji minus i loše procente. Sramota! Stidite se!

Želim da znam ko je najodgovorniji za sve što se dešavalo. To nije stvar medicinske etike već i krivične odgovornosti.

Sramota je čime se bavite i najmanje što možete da uradite je da spalite vaše diplome.

Nemanja je hvala Bogu ostao živ, ali ne zahvaljujući vama dr Radovanoviću već upravo onom doktoru koga ste najgnusnije optužili. Hirurgu, a pre svega čoveku Dejanu Đuriću, koji se nije plašio da preuzme na sebe spasavanje mog deteta.

Večno mu hvala zbog toga. Ujedno veliko hvala kompletnoj ekipi koja je učestvovala u operaciji, a Nemanja se zahvaljuje i sestrama iz šok sobe koje su ga negovale osam dana punih dvadesetčetiri sata.

Ljubica Vijatović, Inđija