Slovenija:
Seksualni izazov

Službena Ljubljana se ovog leta uhvatila u koštac sa dugo odlaganim zadatkom – ulazak u Evropsku uniju diktira uređenje pravnog statusa zajednica istopolnih partnera

SLOVENAČKO PUTOVANJE U EVROPU: Legalizacija gej veza

Slovenija se sa ovim pitanjima suočila još osamdesetih godina prošlog veka, da bi početkom devedesetih i naročito posle raspada bivše zajedničke države registrovala nekoliko različitih društava osoba istog pola, koja od tada na javnim manifestacijama i "gej-lezbian" paradama ustrajno zahtevaju zakonsko uređenje svojih prava. Parovi istog pola tvrde da su kršena njihova temeljna ljudska prava pošto zahvaljujući aktuelnom zakonodavstvu ne mogu da ozvaniče svoju vezu sa partnerom, što ima razne posledice. Na primer, osobe istog pola ne mogu da nasleđuju ništa od imetka koji su stekli u domaćinstvu zajedno sa preminulim partnerom, ne mogu da usvoje dete, nije im dostupan program veštačke oplodnje, nemaju pravo na socijalne dodatke (za partnera), ne mogu da otvore zajednički račun u banci, ponekad im rodbina obolelog partnera uskraćuje posete u bolnici i, što je najčudnije, ne mogu jedna drugoj da poklone ni nagradne "poene" koje sakupe na letovima avionima…

Sva ta prava su u 14 država Evropske unije uređena posebnim zakonima. Za Sloveniju, koja je na pragu punopravnog članstva u EU (1. maj 2004), donekle je utešno da ipak i neke od evropskih država kasne na tom području, pa slovenački parlament ovdašnji zakon o "registraciji partnerske zajednice lica istog pola" razmatra i usvaja u istom trenutku kad i vlada Velike Britanije. Hitno uređenje tog područja jeste zadatak koji je Savet Evrope postavio pred sve evropske države, ali i sve države kandidate za ulazak u briselski klub. Tako proces legalizacije brakova između osoba istog pola već uveliko teče u Latviji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Hrvatskoj. Srbije na tom spisku nema, čak ni izdaleka.

BEZ DECE: Najveći pritisak na Sloveniju vršen je posle 2001. godine, kada je pomenutu pravnu regulativu prihvatila Nemačka, od koje je Slovenija šakom i kapom preuzimala delove tzv. evropskog zakonodavstva. Zanimljivo je da državne stručne službe nisu smogle snage da se same nose sa pisanjem ovog zakona, tako da je predlog koji je ušao u parlamentarnu proceduru sročila privatna advokatska kancelarija iz Ljubljane.

Prema predlogu zakona o "registraciji partnerske zajednice lica istog pola", takve zajednice bi se ubuduće u svim pravima i dužnostima izjednačile sa heteroseksualnom bračnom zajednicom. U tekstu koji je uveliko prihvatio predloge aktivista studentske gej sekcije Magnus, lezbijske sekcije Roza klub i sličnih društava, utanačen je postupak registracije, početak i kraj ovakve zajednice, vlasnički odnosi partnera, dorečeno je pitanje socijalne bezbednosti, pravo na nasledstvo, pravo na penziju posle smrti partnera i slično. Ukratko, svi partneri istog pola koji ozvaniče svoje domaćinstvo, imaće pravo, ali i dužnost da izdržavaju jedan drugog.

Jedini izuzetak u izjednačavanju prava heteroseksualnih i gej-zajednica jeste pravo na usvajanje dece. To područje je jednostavno izostavljeno iz predloga zakona, na sličan način kao i u nekim drugim zakonima evropskih država, što je izazvalo nov talas polemika i ogorčenja u slovenačkom društvu. Gej zajednice bi želele da Slovenija usvoji zakon koji bi bio jednak onome koji je prihvatila Holandija, gde je istopolnim partnerima omogućeno ne samo da sklope brak već i da usvoje dete.

Slovenački parlament je duboko podeljen oko svih tih pitanja. Vladajuća koalicija leve sredine zalaže se za što brže zakonsko uređenje tog pitanja, dok partije na desnici izražavaju nezadovoljstvo i rezerve. Nova Slovenija, recimo, odbacuje mogućnost da bračni parovi istog pola usvoje decu i pri tome se poziva na međunarodne dokumente u kojima je "na prvo mesto stavljen interes deteta". Ako bi decu mogli da usvoje istopolno opredeljeni partneri, onda bi, smatraju prvaci Nove Slovenije, interesi deteta bili "suštinski ugroženi", što je "potpuno neprihvatljivo". Slične ocene su nedavno lansirane i iz Vatikana. U posebnim "smernicama" koje je sastavila "kongregacija za versku doktrinu" u Katoličkoj crkvi a koje je lično odobrio papa Jovan Pavle II piše da nema osnove da se istopolne zajednice tretiraju "slično ili imaju išta zajedničko sa Božjim planom o bračnoj zajednici i porodici". Dalje, isti dokument prepopručuje kao "moralnu dužnost vernika" da se suprotstave prihvatanju takvih zakona i da moraju da se zalažu za poništenje već usvojenih zakona. Jasno, ovaj dokument ima ogroman uticaj na desno usmerene partije u Sloveniji, koje su se sad našle u nebranom grožđu – kome carstvu se prikloniti, onom u Vatikanu ili onom u Briselu.

PARADA PONOSA: Uprkos duševnim brigama desničara, izvesno je da predlog zakona uživa dovoljnu podršku Udružene liste socijaldemokrata (bivši komunisti), Liberalne demokratije (Drnovšek, predsednik vlade Tone Rop) i Stranke mladih, tako da je izglasavanje zakona osigurano. Predlog zakona podržala je i Slovenačka nacionalna partija Zmaga Jelinčiča, koji se založio i za pravo "na crkveno venčavanje istopolnih partnera".

Da o tome zaista razmišljaju i u redovima slovenačkih sveštenika, postalo je jasno u trenutku kada je u najavi za poslednju gej–lezbian "paradu ponosa", koja je u junu ove godine održana ispred slovenačkog parlamenta, bilo navedeno i ime fra Tone Roškoviča iz Mariborske biskupije. Sveštenik se na kraju zbog nećkanja i pritisaka unutar Crkve nije pojavio za govornicom, ali to ne umanjuje tolerantnu društvenu klimu u vezi sa ozakonjenjem brakova između istopolnih partnera, pa je ovogodišnju šarenu paradu pored gradonačelnice Ljubljane, ambasadora Evropske unije u tom gradu, predstavnika holandske ambasade i brojnih drugih zvaničnika mirno pozdravilo i nekoliko stotina radoznalaca, koje je hepening okupio u centru Ljubljane.

Činjenica da se Slovenija tek sada odlučila da okonča period diskriminacije homoseksualnih osoba po mišljenju predstavnika gej i lezbo-organizacija govori da je Slovenija "još puna predrasuda prema drugačijima", obaška što time krši ne samo osnovna ljudska prava ove ne tako skromne populacije nego i "drugih marginalizovanih grupa, poput izbeglica i Roma". Tihi konzervativizam stanovništva, koga je tek ulazak u Evropsku uniju prisilio da proguta rešavanje statusa onih koji su do sada bili gurnuti na margine društva, potvrđuju sociološka istraživanja i prošlogodišnji referendum koji je, uprkos preporukama članova slovenačke vlade, propao pošto su glasači odbacili zakonsku mogućnost veštačke oplodnje neudatih žena.

Uprkos kritikama na račun države i njene administracije, nesporno je da će pomenutim zakonom, bar na području država nastalih na tlu bivše SFRJ, Slovenija prva napraviti korak napred. Korak na koji će pre ili kasnije morati da se odluče i druge države koje žele da uđu u Evropsku uniju. Otuda nema sumnje da će se to pitanje naći na dnevnom redu i neke od budućih srpskih vlada.

Svetlana Vasović-Mekina