Vreme
VREME 681, 22. januar 2004. / POŠTA

Dr Ružica Nikolić:
Politički jači naučnike tlači

"Cepanje atomskog parka"; "Vreme" br. 680

Prosto nisam mogla da poverujem da se jednom nedeljniku kakav je "Vreme" i jednom novinaru kakav je (ali za druge teme) Dejan Anastasijević (štampana verzija nepotpisana!) dogodi ovakav jednostran pristup i prikaz o materiji o kojoj očigledno ne zna skoro ništa. Jedno je predubeđenje da vlastima treba verovati na reč, jer su položili zakletvu da će se držati istine, a drugo je obaveza novinarske profesije da se obavesti kod one "druge strane". Uostalom, o mnogo čemu mogao se obavestiti i u prilozima vašeg novinara Slobodanke Ast, upućene u ovu materiju. U interesu istine moram da iznesem da je nauka u ovoj zemlji od vlasti sasvim ignorisana a da se naučni radnici iz "Vinče", već tri godine, osim sa nemaštinom i nerazumevanjem nekompetentnih nadređenih osoba iz vlasti bore i sa stalnim iznošenjem neistina i poruga na svoj račun. Dr Dragan Domazet je verovatno jedini ministar nauke na svetu koji u više navrata javno iznosi da je fundamentalna nauka nepotrebna Srbiji. Neistine o toliko namaltretiranoj "Vinči", koju vaš novinar naziva "svetom kravom" a ministar Domazet ruži na svakom koraku, ne bi mogli da stanu u tomove "belih knjiga" koje se o njemu pišu i dopunjavaju.

Začuđujuće je da se vrsni novinar nije upitao o naučnom i ekonomskom aspektu cepanja Institucije koju MNTR finansira na projektima sa samo 40 odsto nego ga više brine koje su se poltičke partije oglasile po pitanju ministrovog ataka na "Vinču". Kako to da se novinar nije raspitao kako se može doći do podataka (osim na reč) ko je ugledan a ko neugledan naučnik, kako među 143, a ne 122 potpisnika Peticije, ne zapazi toliko svetskih imena nauke, nego samo "penzionere", kako se ne zapita da li su namerno zbog ministrovih neprimerenih pretnji u Peticiji zaobiđeni zaposleni, kako ne zaviri na zvaničnu web stranicu Instituta da se obavesti o broju doktora nauka i broju članova Naučnog veća? Kako se ne zapita ko to tamo nekim "penzionerima" deli Nobelovu nagradu, kad su oni skroz zakrečeni i "prevaziđeni"? Kako to da novinar ne zna da Institutu NIJE osnovna delatnost nuklearna nauka i tehnologija već više od dve decenije, a da se njome mora baviti u onoj meri u kojoj je znanje potrebno zbog onoga što se zateklo nadomak Beograda ali i duž reka Dunava i Save?

Porazno je shvatanje u ovoj zemlji da naučnu politiku treba da kroji politička opcija na vlasti i to u vrlo uskom krugu bez mišljenja najkompetentnijih, ali po objektivnim a ne političkim i prijateljskim kriterijumima. Još je poraznije što taj uzani krug oko MNTR čine ljudi iz jezgra prošlog režima, koji sada tlače još jače i jače.

Na kraju, radi informacije vaših čitalaca samo toliko da su ti ojađeni naučnici iz "svete krave" savladali evropske kriterijume i od ukupno šest projekata iz evropskog programa FP6 u ukupno četiri je uključen Institut "Vinča", svakako ne zbog svetosti i poruga.

Ako pak čitaoci žele bliže da se upoznaju o izglednosti "rupe bez dna" za sveopšti srpski prosperitet, mogu se obavestiti na: www.antic.org/Slucaj Vinca/Hronologija/

Uprkos svemu, verni čitalac "Vremena"

Dr Ružica Nikolić, naučni savetnik





NAPOMENA REDAKCIJE: Autor teksta "Cepanje atomskog parka" u prošlom broju "Vremena" Dejan Anastasijević nije potpisan tehničkom greškom. Na primedbe iz pisama čitalaca autor će odgovoriti u narednom broju.