VREME 686, 26. februar 2004. / VREME
Topola - takmičenje u "otmenom ispijanju vina":
Petorica trezvenjaka i tri viteza
Takmičenje vinopija, na Čisti ponedeljak, zasnovano na najboljem nasleđu ovog narodnog običaja, a pod geslom "Vino piti,a ne opiti se", proteklo u otmenom ispijanju i uzornom držanju, tako da je , kako pravila predviđaju, pobednik primio odličja na nogama
|
Već četvrtu godinu zaredom, jašta nego jedna reč, u Srba u Srbiji se, kako organizatori vele, u skladu sa narodnim običajima, održava takmičenje vinopija pod geslom Vino piti, a ne opiti se. Ova, kako stoji u programu, narodna svetkovina ima svoga rukovodioca, biće i idejnog tvorca, biće i ostalo, etnologa Mila Nedeljkovića. Ima još vazdan lica i ‘artija, ali ajde da se u uvodu držimo naučnog metoda. Dan za megdan je Čisti ponedeljak, prvi dan uskršnjeg posta, koji je ove godine pao 23. februara, a, kako u materijalima piše, praznovanje se zasniva na slavnom srpskom nasleđu uzgajanja vinove loze i znalačkog i gospodstvenog uživanja u plodovima tog umeća, negujući stare, lepe i nadahnjujuće narodne običaje sa nastojanjem da se održavaju i kod sledećih naraštaja. Slavljenje Čistog ponedeljka, kao posebnog, važnog i vedrog dana u godini, odvija se u skladu sa plemenitim namerama i sadržajima ljudske uzajamnosti i prijateljstva uz dobru kapljicu. Geslo pod kojim se održava takmičenje je na početku i u kurzivu, a cilj, gde ćeš bez cilja, praznovanja je da se pri tome iskažu otmenost u ispijanju, ukus u odabiru, uzorno držanje tokom nadmetanja, druželjublje po srodnosti, smisao za ugodni razgovor i vedar duh u kojima će susret proteći... Svetkovina, sve u materijalima, ima i svoje organe, pravila, protokol, piše i da je pobednik onaj takmičar koji je najviše čaša vina popio i stekao najviše bodova, a bude kadar da na nogama primi nagradu i orden. Tako piše.
RASPREMANjE: Ali hajdmo u primenjivanje, ajmo na teren. Kafana Jezero, pred Topolom, privatna i pristojna, gazda i domaćin ovogodišnjeg takmičenja gospodin Rade Simić, pre dve godine pobednik manifestacije. Mesto praznovanja kafanska sala za svadbe, montažna, velika i, opet, pristojna. Ima čelo, stolovi zastrti plavim stolnjacima, piše, "Viteški sto". Iza, na glavnom zidu, dve, nove, tepih staze, koje treba da budu ćilimi, ima i dva velika rama u kojima je, biće, likovna umetnost, ima i cveća, veštačkog, ima i rascvetanog cveća, veštačkog, jedno, biće, dženarika u cvatu, drugo, ko da je, kajsija. Ima stolova za takmičare, za organizatore, ima PRESS stolova, sto za Časni sud, i vazdan stolova za publiku, će reći goste.
|
Pristižu takmičari, popunjavaju upitnik, u rubriku, "Do koliko litara ne podležete vinu, uglavnom upisuju", tri do četiri, potpisuju izjavu, svojeručno, da nisu bili, niti jesu, alkoholičari, da se prijavljuju svesno i po vlastitoj volji... Prisutni novinari već na zadatku, to se uzimaju izjave, to se deli materijal, pažnje vredan i pano sa, vele, izložbom fotografija sa ranijih praznovanja, dominantan uramljen novinski izveštaj iz nekog nacionala sa slikom domaćina i viteza Simića. Pristiže i muzika, mlad, ali uniformisan orkestar, dalape plus violina plus gitara, svi u prslucima, sa prednje strane neki materijal za presvlačenje stolica, bledoplavi cvetovi na teget pozadini. Reklo bi se, početni tajac, samo se od jednog stola sa gostima čuje srkanje sifona sa soda vodom...
|
Kad se orkestar naštima bi, valjda, Svilen konac, kolce, muzike još, u salu zakorači domaćin Simić, reče se organizator Mile, o ljubiteljima dobre kapljice, domaćinu Radu. Domaćin, sa još jednim Simićem, ode za viteški astal, jerbo je sa još jednim Simićem raniji pobednik. Mile se još reče, o dobrom duhu, predstavi takmičara komada pet, bilo još pet prijavljenih, valjda se uplašili kad su čuli ko je konkurencija. Mile ih predstavi, sve dobri ljudi, dobri domaćini. Zauzeše startne pozicije. Broj jedan – Jovica Dodić iz Aranđelovca, broj dva – Dragoljub Jovanović Beograd, tri – Radomir Arsić Saranovo, četiri – Miloš Matić Topola, pet – Dušan Savić iz Šatornje. Muzika udari tuš, takmičari se raspremiše u takmičarsku opremu, Jedinica u džemperu, Dvojka sako i kravata, Trojka džemper, brkovi pod nosem, kosa pažljivo začešljana na čelo, Četvorka u trenerci, Petica u košulji. Po protokolu, vitezovi iza njih izlomiše kolač, kucnuše se i prekrstiše, takmičari se digoše da polože kolektivnu zakletvu, za predsednikom Časnog suda ponoviše: Zaklinjem se na ovom časnom skupu... da ću kao dostojan ljubitelj dobre kapljice... tako mi pomoglo vino koje popijem...
MUljANjE VINA: Organizator Mile zamoli krčmara da donese svetlo oružje, stigoše kolica puna vina, za svaki sto po kilo vina i kisele, "banatac" i "oplenačka smederevka". Zasukaše rukave, pogledaše u sat na levici, Četvorka se prekrsti, bojažljivo, sve pogledujuć konkurenciju, prihvatiše se čaša. Krenu muzika, od takmičara do takmičara, Kada padne prvi sneg, Petica prvi očisti prvu čašu, Dvojka ubaci kintu u tamburu, uze da ćevira, ali s merom, i Trojka mrda onim brčićima pod nosem, stiže i meze, ali prvo za vitezove, znaju konobari ko je gazda, bi "Ljubav mi srce mori/ duša mi željom gori", stiže meze i za učesnike, sa komplet priborom. Oslobodiše se, vidi se različite im tehnike, neko prvo sipa vino, neko prvo kiselu, Četvorka nacionalno svesna, naručuje Morem plovi jedna mala barka, Petica, Donesi vina krčmarice, Časni sud moli predstavnike javnog informisanja da ne ulaze u prostor za takmičare...
|
Opet se javi etnolog Mile, skreso bradu koju imaše kad dodeljivaše pesničku nagradu Rajku Nogu u Orašcu, upozna pristigle goste sa pravilima, reče i onu, Vino piti, a ne opiti se. Kafana se puni, stotinak ljudi, takmičari rade, Petica prva otrese prvi litar, Trojka nešto kašljuca, ali po bontonu, sa leva ruka na usta, Dvojka mezi, Četvorka se nalaktila, s obe ruke... Bi prva prepreka, ko prvi odgovori na zagonetku, pitalicu "Otac u kolevci, sin u svatovima", niko se ne javlja, nezainteresovani, Dvojka će, "Muljanje vina", jok, "Loza i vino". Jedinica i Petica kod druge flaše, Trojka, kao naš favorit, nešto se pošta, Jedinica najbolje tera muziku, Ima jedna krčma u planini. Kad izlete jedan od sredstava informisanja, vele radi za Dojče vele, izvadi sviralu, stade pred Časni sud, pa uze da se veli. Na to bi protest Jedinice, Sud pređe preko primedbe. Stiže i roštilj za učesnike, po želji, Trojka nešto maše prstom, pa levim, ispod stola vadi dvestodinarku, stavlja je u grlić ispijene flaše. Kod svih druga flaša, Čevorka i dalje, i nacionalno, i muzički, i prestolonaslednički, najsvesniji, "Na planini, na Jelici"...
Druga, što je zovu, prepreka, dizanje zdravice. Jedinica ustaje, već se sapliće, U to ime, u zdravlje domaćina, u čast ovog vina, živeli, pa opet, živeli, jedva mu uzimaju mikrofon. Ustade Dvojka, razvez’o kravatu, Podižem ovu čašu za ljubav i radost našu, da pšenica dobro rodi, da gazda dobije treće unuče... Tu zastade, ali se seti, Da krava dosta mleka da, i vino da teče kao reka... Diže se Trojka, Da smo živi i zdravi, zbuni se, protrlja ono brkova, Živeli, sin moje majke, dever moje snajke... Četvorka standardna, Dižem ovu čašu za svu sreću našu, vino uvek dobro pili i nikad se ne napili... Petica se složi sa prethodnicima, Živeli.
Eto i treće litre, Četvorka i dalje osvećen, Morem plovi jedna mala barka, ali već u raspoloženju, udara rukama, svira sve instrumente, i Petica širi ruke, Trojka opet nešto maniše ‘ranu, "Šumadijo, šumadijo, ko bi tebe ostaviooo". Trojka se prihvata roštilja, Dvojka još popušta kravatu, Četvorka tuče po muzici, Petica izvodi akrobaciju sa punom čašom na čelu. Atmosfera prava, svi udarili u opaaa, i Trojka mrda levim palcem, nešto čini i sa glavom, ne vrti, tek je malo, u svom ritmu, naginje u levu stranu. Treći sat, kod većine treća flaša, Dvojka mandži roštilj, ne jede, trpa, Trojka dostojanstvena, Jedinica ko da lumpuje. Sud opet opominje sredstva javnog informisanja, Četvorka odlazi poradi sebe, u toalet, što se takođe ocenjuje, nekako se vraća na mesto. Onaj što se javlja za Dojče vele opet se veli na svirali, eto i treće discipline, pevanje prve strofe pesme. Jedinica se pridržava za harmonikaša, Donesi vina krčmarice, Dvojka, Obraše se vinogradi, Trojka hteo istu, prelazi na Vino piju age Sarajlije, Četvorka prihvata mikrofon, Morem plovi, pada, dižu ga, Jedna mala, obaljuje one oko sebe, stavljaju ga na stolicu, sala peva, Četvorka diže ruke, napisao je u prijavi litar, a evo, 2,2, odustaje, dvojica ga odvode, zastaje kod organizatora, još jednom pada.
KRUG TIŠINE: Ostaju četvorica, Jedinica zaostala, tek kod drugog litra, Trojka se najbolje drži, Petici spada čaša sa čela, razbija se, Trojka počinje da klima, i dalje blago otresa glavom u levu stranu, i Petica odlazi poradi sebe, prate ga kamere. Muziku preuzimaju dva viteza, dva Simića, pod dve tepih staze dva šampiona, Ajde Kato, ajde zlato... Eto zadnje prepreke, izgovaranje brzalice, "Raskiseli se kupus, rasveseliše se gosti". Jedinica stiže do razmešeliti, Dvojka, raskereke gosti, Trojka, rasveseliše se svi gosti, Petica, raskiseli i gosti... Časni sud uze da zaseda, da izabere tri viteza, Mile pređe na edukaciju prisutnih, ispijaju se čaše pred merenje, Jedinica sam napušta, Dvojka se nešto napinje, Petica prima savete od navijača, Trojka pokazuje koliko mu je vina ostalo, trljanjem odmašćuje ruke. Rezultati popisa, Dvojka 330, ostala dvojica po 310 poena, Jedinica eliminisana. Vitezovi dobre kapljice dobijaju lente, Dvojka se isprsila, Peticu pridržavaju, Časni sud objavljuje da je na redu poslednji krug, krug tišine, bez muzike, bez dobacivanja, koji će odlučiti o pobedniku. Kako reče sudija, pije se u tišini, s poštovanjem publike i protivnika. Dvojka se nešto nalaktila, krizira, jedino na Trojci još lenta, i on nešto brsti prstima, onog što hoće da se veli sviralom hoće da bije publika, Dvojka otvara usta na prazno, odlazi dugo ga nema sa puta poradi sebe, Trojka to hitro obavlja. Stiže i Dvojka, nešto se raspravlja sam sa sobom, za sto se vraća i Jedinica koja je eliminisana, u publici masovno kijanje, samo čini apćiha, neko gađa Jedinicu čašom, šta traži tu, ovaj odlazi za muzički sto, Dvojka ponavlja, Živeli, živeli, širi ruke, ko da poleće, Petica počinje da aplaudira, vrišti, dolaze mu pravila, hvata se za usta, Trojka se isprsila, pokazuje lentu, Dvojka mlati desnom rukom, sud najavljuje poslednjih pet minuta borbe, niko ne doita čašu, Trojka vata ćevap... Merenje, na iznenađenje, mada su sva trojica popila po 3,5 litara, pobednik Dvojka. Sudija čita rezultate, odavno nisu imali ovako dostojanstvene takmičare, za svaki primer, čestita, zahvaljuje, stvarno svaka čast. Navijači Petice protestuju, Dvojka širi ruke, pridržavaju ga, stavljaju oko vrata venac od suvih paprika, presečenu rotkvu, Trojka ne ustaje sa mesta, prilazimo mu, frizura mu još na mestu, veoma lepo komentariše, fina i lepa radnja, ima nepravde, nisu odma’ dali jelo... Oko pobednika se sjatilo, pridržavaju ga, daje izjave, mnogo iznenađen, aaa, ništa, aaa, ne može, aaa, da kaže, aaa... Predstavnici javnog informisanja udarili u slikanje, imaju i pitanja, kad je ovo , kad je ono, jel’ se priprem’o, dolazi mu i supruga, hoće da je poljubi, uspeva da kaže, da smo, aaa, živi, aaa. Dalje po programu nastavak veselja učesnika i gostiju, ali, fajront se pravi sam od sebe. Trojka, još sa lentom, napolju objašnjava nepravdu, Dvojka povraćala kad je išla poradi sebe, a mog’o još da pije, nisu dali.
Dragan Todorović