Nezadovoljstvo

Radnici Šećerane u Sremskoj Mitrovici prekinuli su svoj četvorodnevni protest pošto su od Vlade Srbije u ostavci dobili obećanje da će biti obezbeđene premije za setvu šećerne repe na 5000 hektara. Prema rečima direktora Šećerane Nebojše Popovića, postignut je dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije da se sa proizvodjačima zaključe predugovori o subvencioniranju setve šećerne repe. U protestu u zgradi skupštine opštine Sremska Mitrovica učestvovalo je 100 od ukupno 400 radnika uz svesrdnu podršku opštinskih vlasti. Radnici šećerane u Ćupriji, koji po nekoliko sati blokiraju put Jagodina–Paraćin, uputili su svoje zahteve mandataru nove vlade Srbije Vojislavu Koštunici. Potpredsednik Sindikata fabrike Branislav Darmanović najavio je da će protesti biti nastavljeni do 5. marta, kada će biti održan sastanak reprezentativnih sindikata svih šećerana u Srbiji na kome će se odlučiti o daljim vidovima protesta, ukoliko nova vlada ne bude imala razumevanja za zahteve radnika. Zaposleni u šećerani u Ćupriji nisu primili plate od 1995. godine, od kada fabrika ne radi. Oko 480 radnika zahteva isplatu zaostalih zarada, uplatu penzijskog osiguranja i zaštitu kompletne imovine preduzeća. I nezadovoljni radnici čačanskog Tehnosa po ko zna koji put blokirali su magistralni put Čačak–Užice pokušavajući da prinude nadležne da se pozabave njihovim nezavidnim položajem: oko 300 radnika četiri godine ne prima plate, nema povezan radni staž, a preduzeće još nije ušlo u postupak privatizacije. Kojim povodom su toliko godina bez novčane nadoknade na posao uopšte išli, ako su išli, šta su u radno vreme radili, ako su radili, niko ne ume da objasni.

Pravilnik

Direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd Slaven Tica najavio je novi pravilnik o ponašanju zaposlenih u ovom preduzeću, ali i putnika koji koriste njegove usluge. Vozačima, kondukterima i kontrolorima biće zabranjeno pušenje i slušanje muzike tokom vožnje; vozila će morati da budu provetrena i čista, kako spolja tako i iznutra; vozačima je zabranjeno da naglo ulaze u krivine, a obilaženje treba da bude udobno za putnike. S druge strane, putnici neće smeti da unose kabaste stvari u autobus (džakove, bale, gajbe, delove nameštaja, sanduke, šporete, televizore, burad...). Kontrolori će ubuduće morati da budu ljubazni prema njima, bez obzira na to da li imaju ili nemaju kartu. Ukoliko ih putnik napadne, moraće da se uzdrže od uzvraćanja, osim u slučaju nužne odbrane.

Kamere

U zemunskoj Pravno-birotehničkoj školi "Dimitrije Davidović" postavljeno je šesnaest kamera koje beleže sve što se dešava na hodnicima, u učionicama i toaletima, čime je omogućena stalna kontrola ponašanja. Rukovodstvo škole je, u stvari, kako direktor Ilija Mirović tvrdi, postavljanjem kamera želelo da postigne potpuno drugi efekat: namera je bila da se poboljša bezbednost učenika i zaštiti školska imovina. Pre izvesnog vremena, prema njegovim rečima, uništena su dvoja vrata čija je popravka koštala oko 100.000 dinara, oštećeni su klima-uređaji i ukradena je kompjuterska oprema. Što se tiče kontrole u toaletima, ideja je bila da se zabeleži eventualno lomljenje lavaboa i česama, a sporedni motiv je sprečavanje pušenja u tim prostorijama. Direktor kaže da ne postoji osoba koja dežura ispred monitora sa direktnim prenosom, već će se, samo u slučaju nepoželjnih dešavanja naknadno pregledati snimci. Luka Miljković, učenik četvrtog razreda, kaže za "Politiku": "Kamere u školi su nepotrebne. Beogradski aerodrom ima šesnaest kamera, koliko i naša škola, zar to nije apsurdno?" Profesori su takođe saglasni sa učenicima, smatraju da bi bilo bolje da je taj novac uložen u sređivanje zgrade i poboljšanje uslova rada. Prema rečima Mirovića, za sedam dana koliko rade kamere, rezultati se već primećuju: školom je zavladala disciplina. Iako se bune i učenici i profesori, smanjeno je bežanje i kašnjenje i jednih i drugih.

Tajna

Posle definitivnog odustajanja Malkoma Briklina od ulaganja u pokretanje ozbiljne proizvodnje automobila u kragujevačkoj Zastavi, prošle subote poslovodstvo ovog nekadašnjeg giganta, koji je danas u razvalinama, provelo je cela četiri sata u pregovorima sa Stevanom Pokrajcem, kanadskim biznismenom, o mogućnostima angažovanja američko-kanadskog kapitala u srpsku auto-industriju. Detalji razgovora široj javnosti nisu poznati, jer odvijali su se iza "zatvorenih vrata". Po završetku razgovora, zamenik generalnog direktora grupe Zastava vozila Ljubiša Janković izjavio je da je "poslovodstvo spremno da sasluša sve predloge", a Pokrajac je saopštio da je "rešenje sve bliže", bez detaljnijeg upuštanja u suštinu pregovora. Šta je Zastavi potrebno da bi pokrenula proizvodnju tajna nije: otprilike četvrt milijarde evra u sledeće tri godine. Tajna je, bar za sada, zašto su pregovorima prisustvovali predstavnici Otpora. Da li stranke ili nevladine organizacije, nepoznato je.

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zoran Mihajlović je u ponedeljak 1. marta objasnio da Pokrajac nema nameru da kupi fabriku, već samo da uloži sredstva u novi model koji je predstavio. Reč je o automobilu sa pogonom na tečni vodonik pod pritiskom. Mihajlović je priznao da, iako je po struci mašinac, način rada takvog automobila nije razumeo, ali i da ne postoje nikakve velike smetnje da se potpiše predugovor.

Groblje

Gradska Vlada je na poslednjoj sednici, pored nekoliko planova detaljne regulacije gradskih zona, usvojila i regulacioni plan za groblje kućnih ljubimaca u novobeogradskom bloku 51. Prema odluci o izradi ovog plana, predviđeno je da groblje za kućne ljubimce bude smešteno na šumskom zemljištu, neposredno uz autoput. Jedna od alternativa za sahranjivanje kućnih ljubimaca su takozvani grobovi u nizu, pri čemu bi sve parcele bile okružene pešačkim stazama i zelenim pojasom. Dimenzije grobnih mesta biće određivane prema veličini životinje, a planirano je da ih bude ukupno 1700. Druge dve opcije odnose se na večni počinak u rozarijumima ili u kolumbarijumima, u kojima bi kasete za smeštaj urni bile postavljene na tlu ili na zidu. Osim toga, predviđen je i takozvani Vrt sećanja, koji obuhvata slobodan prostor zasađen ružama za posipanje pepela, u koji je moguće uklopiti i manje površine za urne i odmorišta sa klupama. Regulacioni plan za groblje kućnih ljubimaca, na kraju, izlazi u susret i onima koji bi svojim pokojnim mezimcima podigli spomen-obeležja. Jedini uslov za to je da visina spomenika ne prelazi 60 cenntimetara.

Pljuvanje

Novim planom komunalnog uređenja Smedereva predviđeno je da se za namerno pljuvanje na ulici na licu mesta plati kazna od 3000 dinara. Ova kaznena mera uvodi se prvi put, a komunalni inspektori će, kako piše "Glas", svakodnevno špartati gradom i "loviti" izgrednike. Plaćanje kazne, međutim, samo je deo iskupljenja za neprimereno ponašanje na ulicama. Kažnjeni će, naime, na osnovu prijave, biti dužni da se dodatno pojavljuju kod sudije za prekršaje, a kako se najavljuje, inspektori će biti veoma rigorozni i neće gledati kroz prste ako se nekom Smederevcu dogodi da pljune na javnom mestu.

Ekologija

Žitelji naselja Kaluđerica, Vinča, Boleč i Leštane, uz podršku čelnika opštine Grocka, žestoko su se usprotivili nameri gradskih vlasti da u Vinči prošire deponiju, izgrade azil za životinje i stanove za socijalno ugrožene stanovnike Beograda. Kako piše "Politika", građani Grocke traže da se odluka iz septembra 2002. o produženju roka za proširenje deponije za još 70 hektara stavi van snage sve dok se ne izgradi postrojenje za reciklažu dela otpada, kao i za prečišćavanje otpadnih i procednih voda koje ulaze u Dunav. Demantujući ove informacije, novinarima se u ponedeljak 1. marta obratio član IO Skupštine grada zadužen za zaštitu životne sredine Radovan Draškić, pozivajući se na "neobaveštenost građana koju su pojedini čelnici opštine iskoristili za svoje lične političke obračune". Draškić je dodao i da će deponija biti smanjena izgradnjom fabrike za spaljivanje otpada, a da će azil za pse i mačke biti napravljen po evropskim standardima. Ekološki problem u Vinči, međutim, ne može se svesti isključivo na lokalni nivo. Naime, poljoprivredne površine, sa kojih se 30 odsto Beograda snabdeva voćem i povrćem, graniče se sa smetlištem, tako da su ovim indirektno ugroženi i stanovnici Beograda. U poslednjih nekoliko nedelja, posle potpisivanja sporazuma između Ministarstva i Evropske agencije za rekonstrukciju, u Srbiju je ušlo 2,7 miliona evra. Pomoć američke vlade bila je "teška" milion dolara, dok je švedska vlada izdvojila 780.000 evra za realizaciju projekta upravljanja životnom sredinom. Svetska banka je ušla sa projektom smanjenja zagađenja Dunava. I pored tolikih donacija ekološka slika Srbije, međutim, nije postala bitno izmenjena.