Reforma obrazovanja:
Širom zatvorene oči

Ishitrenim izjavama o prekidu, obustavi ili zaustavljanju reforme školama je već naneta ogromna šteta

Ministarka prosvete Ljiljana Čolić je odmah po imenovanju nagovestila "relaksiranje" reforme, što bi se moglo shvatiti i kao usporavanje započetih promena u osnovnoj školi, ali je kasnije jasno rekla da predstoji obustavljanje reforme. Ministarka izjavljuje da su pokrenuli intenzivnu aktivnost da se promene postojeća zakonska rešenja i da se pred Skupštinom Srbije uskoro nađe novi predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji treba da "pomogne u korigovanju dosadašnjih reformskih poteza, da preusmeri i skrene reformu u onom pravcu za koji smatramo da je najbolji." Ministarka prosvete otvoreno priznaje da će tek videti šta će da rade iduće školske godine, ali kaže da "neće da otkrivaju poteze jer imaju vrlo jaku opoziciju od strane prethodnog Ministarstva i izvesnih nevladinih organizacija."

I njen pomoćnik Ljubomir Protić, zadužen za strategiju i razvoj predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, priznaje da u Ministarstvu ne znaju šta će se dogoditi, da nisu "stigli da razgledaju šta je do sada urađeno", da nemaju potpun uvid kako su realizovane uvedene obrazovne novine. Jedino se može zaključiti da nove vlasti hoće zapravo svoju reformu.

Ukoliko ne dođe do promene Zakona, sve ostaje po starom. Upisuje se prvi, drugi i sedmi razred po reformisanom programu. Dr Protić upozorava da će u tom slučaju sve teći bez ikakvih priprema (od strane Ministarstva) i da je jasno koliki će to biti haos "ali za taj haos nećemo biti odgovorni mi".

NAPADI I ODBRANA: U javnosti su prvi medijski nastupi čelnih ljudi novog Ministarstva prosvete izazvali zaprepašćenje, između ostalog zato što je bilo mnogo kontradiktornih izjava i poruka: čelni ljudi Ministarstva prosvete poručili su da će prvaci i učenici drugog razreda učiti po starom, kao i učenici sedmog razreda koji je sledeće školske godine trebalo da bude reformisan. Nejasno je šta znači "po starom": starom reformisanom zakonu, ili starom zakonu iz 1992? Da bi sistematizacija haosa bila pojačana, rečeno je da ostaje polazak u školu sa šest godina, da se preispituje program za prvake, da ostaje devetogodišnje osnovno školovanje. Na pitanje da li se prekida reforma obrazovanja, profesor Ljubomir Protić, pomoćnik ministra, ovako je odgovorio (B92 "Kažiprst"): "Ko je rekao da se prekida, zaustavlja se. Nismo u stanju da zaustavimo reformu kad ona realno i ne postoji". Logika pomoćnika ministra predstavlja ozbiljnu prepreku da se

povede svaki ozbiljan pokušaj dijaloga o daljoj budućnosti reformisanja našeg obrazovnog sistema.

Iz fragmentarnih, nesinhronizovanih i nejasnih poruka novog Ministarstva prosvete može se zaključiti sledeće: ne znaju kako će reformisati školu, ali će reforme koje su već počele obustaviti. Priznaju da nisu upoznati sa svim novinama u osnovnoj školi, da su promene pratili letimično, ali kategorično tvrde da su napravljene krupne greške: ishitren pristup, uvođenje stranog jezika od prvog razreda osnovne škole, povećan broj časova, seminari za nastavnike.

Ishitrenim izjavama o prekidu, obustavi ili zaustavljanju reforme školama je već naneta ogromna šteta. Izdavači udžbenika već odustaju od napora da pripreme nove knjige za novu školsku godinu, iako je pripremljeno 88 kompleta novih udžbenika.

Ljiljana Novković, predsednica Saveza učitelja Srbije, upozorava da nije u redu da se reforma prekida: zbog dece, zbog njihovih roditelja, konačno zbog stotine nastavnika koji su na brojnim seminarima obučavani kako da na nov, zanimljiviji, podsticajniji način uče decu.

Mnogi roditelji su puni hvale za novu školu: njihovi u početku uplašeni i nezainteresovani prvaci počeli su da se raduju odlasku u školu, susretu sa drugarima, zajedničkim pokušajima da osvoje što više zajedničkih bodova, predmetu "Od igračke do računara"...

Neki roditelji, ali i stručna društva, šalju Ministarstvu prosvete pisma u odbranu nove škole. Profesor Protić priznaje da su i do njega stigla ova pisma, ali kaže da je rano, ta su mišljenja izrečena u martu, još nije kraj školske godine... "Celovitije zaključke o prvom razredu moći ćemo da imamo tek u leto ili na jesen", kaže on. Čudno je da je po mišljenju pomoćnika ministra rano za pohvale, ali nije za pokude reforme i obustavljanje daljih koraka.

VEĆE JE MANjE: Neobična je i njegova argumentacija da i prvi razred treba da se vrati na stari program jer su učenici preopterećeni: "Ja sam doktor matematičkih nauka i znam da je 22 više od 18. Prvaci imaju nedeljno četiri časa više i to je sigurno veće opterećenje." Dr Protić se nije upuštao u analizu šta prvaci rade na ovim časovima, da li se igraju, rade domaće zadatke ili pevaju. On kratko kaže da je u školi smanjen broj časova matematike i srpskog, da se stručna društva tome protive i da će se on lično zalagati za više matematike.

Indikativno je da je i nova ministarka prosvete profesor dr Ljiljana Čolić i njen pomoćnik prof Protić kao jedan od najjačih argumenata protiv nepripremljenosti pominju već notorni komunikacijski seminar s aviončićima koji "ponižava prosvetne radnike". Uputili smo se tragom ovog ozloglašenog primera i saznali sledeće: od 6900 evaluacionih listića na kojima su direktori i nastavnici ocenjivali seminare i koji su dobili vrlo dobre, čak odlične ocene, jedanaest se osvrće na ovaj primer i to osmoro u pozitivnom smislu a samo troje u negativnom. Jednog od polaznika seminara to je podsećalo na bombardovanje, drugi se osećao nelagodno, a treći se osećao "ponižen". To je direktor Filološke gimnazije Milorad Milenković. Ovaj doktor filozofije do čijeg mišljenja čelni ljudi novog Ministarstva prosvete očigledno toliko drže optužuje zatim u jednim novinama "bivše reformatore" da su "udarili na jezik, veru, istoriju i vrlinu našeg naroda i zemlje", da su "udarili i na srpski jezik tako što su uveli strani jezik da se uči od prvog osnovne, ne shvatajući da je za strani jezik potrebno sazrevanje"... Neobično je da je ovo mišljenje direktora Filološke gimnazije kada sva naučna saznanja tvrde upravo suprotno.

Zbunjuje argumentacija novih prosvetnih vlasti da nema zaokružene strategije reforme obrazovanja, da nemaju programe ni za drugi i sedmi razred, pa da prema tome zaustavljaju sadašnju reformu: na stolovima ministarke prosvete i njenih pomoćnika su zaokruženi programi.

Ljudima koji su više od dve godine radili na modernizaciji škole i čiji su dobri efekti tek počeli da se naziru, izgleda da posebno teško pada što će trpeti deca, što niko nije pogledao brda materijala o novoj školi, što se novi čelni ljudi u Ministarstvu nisu potrudili da se upoznaju sa osnovnim činjenicama oko reforme, što nije otvorena sadržinska, stručna rasprava o dometima, ali i propustima nove škole, pa se prema tome ne može ni doneti odluka šta je ono što treba "relaksirati", šta može da se "relaksira", a šta nikako ne bi trebalo dirati, jer 18 časova nije uvek teže od 22 časa. I baš zbog toga što se izgleda krenulo u kritiku i obustavljanje reforme širom zatvorenih očiju, cena može da bude vrlo visoka...

ISTINA O REFORMI: Pre nekoliko meseci pojavilo se specijalno izdanje "Istine" posvećeno reformi školstva koje se prodavalo po crkvama. Pomalo čudno, ako se ima u vidu da se "Istina" bavi "totalitarnim i destruktivnim sektama i raznim oblicima psihomanipulacije". Publikacija "Istina o reformi školstva" piše da Gašo Knežević i njemu podobni psiholozi i pedagozi sprovode reformu školstva zasnovanu na "različitim vrstama manipulacija i obmana čiji je cilj razgradnja tradicionalne škole na našem prostoru, pretvaranje iste u američku državnu školu, iz koje izlaze polupismeni. Udarac čiji je cilj razaranje školstva je udarac celom jednom narodu..."

"Istina" u maniru Obraza napada sve novine nove škole: od depolitizacije do opisnog ocenjivanja i odbacivanja centralnih planova i programa, letnje kampove, nastavu nacionalne istorije, novi bukvar..."Istina o reformi" donosi i razne odjeke i reagovanja sa poznatih adresa: Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta traži više časova srpskog jezika i književnosti (šest do devet nedeljno), direktor Matematičke gimnazije traži više matematike, akademik Nikola Milošević kritikuje što Sveti Sava namiguje ("to je težnja za gašenjem nacionalne pripadnosti"). Tu su i dopisi Svetog sinoda SPC, pa pastirsko pismo pravoslavnim vernicima u Srbiji zašto bi trebalo pohađati veronauku, a iz Francuske 7 stiže optužba da je cilj reforme školstva i "razdetinjenje deteta i raščovečenje čoveka", tvrdi se da reforma ne doprinosi zdravom društvu već "kloniranoj ideologiji postmodernističkog deteta"... U gotovo svim ovim štivima napadaju se reformatori koji "evropeizuju srpsko obrazovanje".

"Istina o reformi" se delila po crkvama i kroz to štivo provejava duh koji liči na neke poruke novih ljudi u Ministarstvu prosvete. Među potpisnicima nekih tekstova iz "Istine" nalazimo i novog pomoćnika ministra prosvete, prof. dr Ljubu Protića...

NEMOĆ OČIGLEDNOG: U međuvremenu, učitelji, škole, đaci, roditelji – čekaju. U tom čekanju svi smo na gubitku. U prve tri godine za razvoj obrazovanja dato je između 15 i 20 miliona evra, na raznim vrstama seminara stručno je osposobljeno oko 10.000 nastavnika, škole su počele da rade na nov, savremeniji način, zasnovan na najboljem razumevanju prirode školskog učenja, kako to kaže dr Tinde Kovač-Cerović, pomoćnik bivšeg ministra prosvete koja je bila zadužena za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu ona studentima psihologije predaje pedagošku psihologiju.

Naša reformisana škola nije imala rigidno propisan plan i program isti i za Beograd i za Ćićevac, nastavnicima i školi je prepušteno da nađu najbolja rešenja kako bi njihovi đaci izašli iz škole sa određenim znanjima. Ova reforma je postigla da se škole trude. Koliko će se nastavnika posle svega ovoga uopšte truditi da škola učenicima bude bliža, zanimljiva, privlačnija, da učenici stvarno nešto nauče? Ili će opet zavladati opšta apatija, anomija i demotivisanost? Neki nastavnici, ne bez gorčine, govore o osvetničkoj politici i aroganciji nove vlaste.

Indikativno je da su u Ministarstvu prosvete krenuli sa velikom reorganizacijom i novom sistematizacijom pre nego što su odlučili šta će da rade: nove prosvetne vlasti na prvom koraku su odlučile da obustave seminare za obuku nastavnika i na stand by stave međunarodnu saradnju.

I dok se za sada čuju mišljenja samo pojedinih stručnjaka i malobrojnih roditelja, postavlja se pitanje da li će šira javnost mirno, širom zatvorenih očiju, gledati ovaj povratak u prošlost?

Neki prosvetni radnici rezignirano kažu da je sve zapravo deja vu: početkom devedesetih, kada su sve oči bile uprte u Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik niko nije ni primetio, a kamoli protestovao, što su ukinuti mnogi pedagoški zavodi, što su menjani zakoni. Da li se istorija ponavlja?

Izgleda da je i ovaj najnoviji pokušaj reforme školstva osuđen na propast. Ključni problem Srbije je već decenijama u njenoj neostvarenoj modernizaciji. Da li će i ovaj pokušaj reforme biti još jedna potvrda teze da su srpski intelektualci neuspešni reformisti?

Slobodanka Ast

Intervju - Dr Tinde Kovač-Cerović Pogubne posledice "Smatram da odluka o tome da se sistemom obrazovanja rukovodi na striktno jednopartijski način može imati pogubne posledice po zemlju. Mora se naći način da se iz ovakvog klinča u kojem stradaju deca hitno izađe", kaže bivša pomoćnica ministra prosvete "VREME": Kako ste reagovali na izjave zvaničnika da se reforma zaustavlja? TINDE KOVAČ-CEROVIĆ: Jako sam začuđena ovim izjavama i takvim načinom razmišljanja o obrazovanju. Ono što smo uradili u reformisanju osnovne škole jeste opšte dobro i nije partijska svojina. Obrazovanje je suviše važna i dugoročna stvar da bi samo političari bili odgovorni. Naši ciljevi su bili dugoročni i u skladu sa strategijom za razvoj zemlje: izgradanja demokratskog društva, ekonomski oporavak, Evropa... Toliko je urađeno, toliko se uložilo i u obrazovanje nastavnika, i u materijalnom smislu, i sada sve zaustaviti bez toga da se jasno kaže imamo li neku drugu strategiju razvoja zemlje, pa i obrazovanja, prosto je neverovatno. Govori se da je reforma obrazovanja "ishitrena", mada je formalno pripremana dve godine, a neformalno deset. A da li je ishitreno nakon tri nedelje doneti odluku o obustavljanju reforme? Duboko razumem problem pet novih ljudi koji vode Ministarstvo prosvete i sporta (MPS), ma koliko visoko stručni oni bili, da za tri nedelje apsorbuju sve znanje koje je tri godine stvaralo 500, takođe veoma stručnih ljudi, i to na osnovu konsultovanja barem 10.000 drugih, i detaljnog upoznavanja savremene stručne literature koja se bavi sistemom obrazovanja. Taj problem se može rešiti na dva načina. Jedan je da se kaže da sve stane dok mi ne shvatimo o čemu se zapravo radi, a drugi je da se traži saradnja sa svih 500, pa da se polagano unesu korekcije u razvojnu obrazovnu politiku tamo gde je neophodno, a bez rušenja celine novog sistema. Izbor između ove dve mogućnosti svakako je predmet političke odgovornosti, a bojim se da je novo rukovodstvo MPS-a na putu da odabere prvo rešenje. Evaluacija efekata stručnog usavršavanja i, uopšte, efekata pedagoških inovacija veoma je složen stručni posao koji mora da radi tim ljudi, na uzorku koji omogućuje statistički pouzdano zaključivanje, dobru kombinaciju samoevaluacije i eksterne evaluacije, i beleženje odloženih i transfernih efekata. Volela bih da znamo koja je strategija MPS-a u ovm pogledu. Pomoćnik ministra prosvete profesor dr Ljubomir Protić kaže da u "Ministarstvu ne postoji nikakav papir ili plan o izvodljivosti reforme", a pred nama je obimna studija "Kvalitetno obrazovanje za sve – izazovi reforme obrazovanja u Srbiji"? Pa, to sve govori. Nisu se zapravio ni upoznali sa onim što smo mi uradili i što hoće da ukinu. Nije bilo nikakvih kontakata, nikakve primopredaje sa prethodnim rukovodstvom Ministarstva, ni sa Prosvetnim savetom, ni sa stručnim timovima koji su pripremali reformu, ni sa onima koji su učestvovali u izvođenju seminara, ni sa kim... Demokratska stranka Srbije je imala "vladu u senci" i svoj Odbor za prosvetu. Gde su ti ljudi? To se i ja pitam. Dok smo mi bili u Ministarstvu, imali smo dobru i otvorenu saradnju sa odborom za obrazovanje DSS-a. Uvažavali smo njihovo mišljenje. Imali su samo nekoliko intervencija na ono što smo mi radili: tražili su da se Prosvetni savet zove nacionalni prosvetni savet i da se početak reforme odgodi za godinu dana. Nije bilo nikakvih drugih primedaba. Sada tih ljudi nema, gde su? Oni su razumeli šta su ciljevi reforme. Ono što sada čujemo suprotno je od onog što je Odbor tada govorio. To je suprotno i od onog što su predstavnici DSS-a govorili i u predizbornoj kampanji: niko nije poručivao "Ukinućemo reformu obrazovanja!", niko nije rekao da je obrazovanje loše vođeno... Poruka je bila da je to važan posao i da će se s tim nastaviti. Žalosno je zbog toga što je reforma obrazovanja vrlo dugačak proces: teško ju je razvijati, a lako ukidati, teško je savetovati, a lako je kontrolisati, teško je podržavati, a lako rušiti. Nova prosvetna vlast kaže da će na jesen prvaci i učenici drugog razreda učiti po starom... Vraćanje na staro je jako problematično. Vraćanje starih programa je vraćanje na devedesete. Te godine su u obrazovanju bile jako, jako loše i to svi znaju: i oni koji su radili u obrazovanju i oni koji su se obrazovali. To je pogrešno mesto za povratak. Tokom devedesetih nastavnici su totalno nipodaštavani, nisu imali nikakvo usavršavanje, školama se upravljalo odozgo, na snazi su bili oni rigidni, idelogizirani programi... Da li je taj povratak u prošlost, u Miloševićevo vreme, ono što ova zemlja hoće? Posebno se kritikuje učenje stranog jezika od prvog osnovne, navodno samo 28 odsto škola ima uslove za to... To je netačan podatak: u Vojvodini od 340 škola sedam škola nema uslova za strani jezik, od 1170 škola koliko ih imamo 23 škole su tražile odlaganje zato što nemaju kadar, u 60 odsto škola već su postojala dva strana jezika, uključeno je 180 novih nastavnika engleskog jezika... Uvođenje stranog jezika u škole znači da sva deca to dobijaju besplatno i to u pravo vreme: strani jezik treba učiti što ranije, to je nedvosmisleno. To je ponuđeno svoj deci, i onoj čiji roditelji ne mogu da plaćaju privatne časove, i onoj koja ne mogu da idu u privatne škole, i romskoj deci. Ako nema dovoljno nastavnika, onda novo ministarstvo treba da se potrudi da bude više profesora stranih jezika, a ne da ukida učenje stranih jezika od prvog razreda. Prigovori se svode na tvrdnju da je naša nova škola bila previše moderna, previše evropeizirana, a premalo srpska... Mi nismo uzeli nikakav evropski i svetski model, pa ga ovde prekopirali. Ne, stručnjaci bivšeg ministarstva, ekipa izuzetno dobro informisana o najnovijim svetskim tokovima u ovoj sferi, uklapala je u naš obrazovni sistem ono što proističe iz najboljeg razumevanja prirode školskog učenja. Sve je to velika dobit ovog sistema i kapital za novo rukovodstvo Ministarstva prosvete, i prosto je neverovatno da bi sve to tako olako moglo da bude bačeno kroz prozor. Naš zakon je prošao kroz Savet Evrope. U celom regionu se na naš model reforme obrazovanja gledalo kao na primer za ugled, kao na jako dobar model. U tom prosvetnom pogledu bila je to renesansa zemlje... Da li će posle renesanse doći mračna vremena? To zavisi od Vlade. Pomoćnik ministra profesor Protić ističe da će rasteretiti decu, smanjiti broj časova, jer su deca preopterećena... To je jedna populistička fraza. Sve komparativne analize govore o tome da je boravak naše dece u školi mnogo, mnogo kraći nego boravak dece u svim drugim zemljama sa kojima želimo da se poredimo. Ako deca kraće borave u školi, onda se to mora nadomestiti kod kuće. To znači opterećenje roditelja, to znači da se učenje izbacuje iz škole i prebacuje na porodicu i na onog ko često nije za to osposobljen. Mali je sloj roditelja koji mogu stvarno da pomognu detetu, većina nema fakultetsko obrazovanje i mnogo je bolje da deca duže borave u školi. To nije pet časova predavanja, zato se u školu uvode ove moderne metode da tih pet časova budu sadržinski bogati, ali i da decu ne opterećuju. Seminari su posebno kritikovani, pa su eto i obustavljeni... Sva stručna litearatura u svetu bavi se time kako da se podigne profesionalni razvoj nastavnika. Školovanje se bavi budućnošću, ako budućnost stvaraju ljudi koji su fakultet završili pre 20 godina, a nisu se usavršavali, onda imamo problem. Prošle godine smo došli do značajnog podatka: testiranje naše dece za treći razred pokazalo je da postoji linearna korelacija između uspeha dece i broja seminara koje su nastavnici pohađali. To je podatak koji novi funkcioneri Ministarstva prosvete možda ne znaju, ali mogu da pitaju i provere. U čemu niste uspeli? Mrežu škola nismo reorganizovali, obrazovanje treba finansirati na nov način, treba krenuti u velike evaluacije sistema i postignuća dece, treba krenuti u razradu novog sistema prijemnog ispita... U čitavom ovom konglomeratu velikih zadataka koji su pred prosvetnim vlastima one se opredeljuju da ono što je dobro startovalo zaustave i ukinu. Obustavlja se i najavljena reforma sedmog razreda osnovne škole... Šteta... tu je bilo mnogo zanimljivih izbornih predmeta, zdravstveno vaspitanje, informatika, nove nastavne metode, istraživanje, rešavanje problema, zajednički rad na projektima. Ostaju i svi stari predmeti, novine su u sadržaju i načinu rada. Velika je šteta što već ova generacija propušta šansu da uči na nov način. Uvek gledam nivo štete, on se multiplikuje sa 85.000, svaka generacija je 85.000–90.000 dece. Ako neko odluči da toj generaciji ne treba savremenija, bolja škola, onda taj neko snosi odgovornost. Ako bi se sad Ministarstvo jako pokrenulo, još bi moglo da se stigne za sledeću školsku godinu. Kakve mogu da budu posledice svih ovih odluka novog ministarstva prosvete? Smatram da odluka o tome da se sistemom obrazovanja rukovodi na striktno jednopartijski način može imati pogubne posledice po zemlju. Mora se naći način da se iz ovakvog klinča u kojem stradaju deca hitno izađe. Jedno od mogućih rešenja jeste da se obrazovanje oslobodi "principa nemešanja" i zatvorenosti u uske partijske granice. Obrazovanje se tiče budućnosti zemlje kroz 15 godina, i u njemu treba da vlada princip otvorenosti. Otvorenosti, da idemo redom, prema Vladinoj politici u pogledu pravca razvoja zemlje, otvorenosti prema stručnim i naučnim znanjima o prirodi učenja, mišljenja, rešavanja problema, pa i, izvinjavam se, međuljudske komunikacije; otvorenosti prema evoropskoj vizuri obrazovanja (ciljevima i indikatorima razvoja obrazovanja u Evropi – iskreno se nadam da novo rukovodstvo MPS-a zna o tome); otvorenosti prema lokalnim specifičnostima; i svakako, otvorenosti prema krajnjim korisnicima – deci i njihovim roditeljima. S. A.