Sadam Husein pred sudom:
Prkos u lancima

Sadamovo pojavljivanje u sudnici sami Iračani dočekali su pomešanih osećanja. Bilo je mnogo onih koji su prizore svog bivšeg predsednika u lancima doživeli kao poniženje, ali i onih koji smatraju da Sadamu treba presuditi po kratkom postupku

Zveket lanaca najavio je njegov dolazak u sudnicu, gde ga je čekalo nekoliko novinara, tridesetak službenika suda i istražni sudija čije će ime dugo ostati tajna. "Zanimanje?", upitao je sudija raščupanog čoveka zarasle brade ubrzo nakon što su ga oslobodili lanaca. "Bivši predsednik Republike Iraka?" "Ne, sadašnji, sadašnji!", usprotivio se Sadam Husein. "To je volja naroda." Sudija je naložio zapisničaru: "Stavite u zagradu – bivši predsednik. Ime majke?"

"Predstavite se vi meni", zatražio je Sadam od sudije. "Gospodine, ja sam istražni sudija ovog iračkog suda", odgovorio je sudija. "Znači, vi ste Iračanin koji predstavlja okupacione snage?", čikao je Sadam sudiju. "Ne, ja sam Iračanin koji predstavlja Irak", smireno je odgovorio sudija koji je sve vreme kamerama bio okrenut leđima kako bi njegov identitet bio zaštićen. O ovom čoveku od četrdesetak godina javnost zna samo da je radio u sudu i za vreme režima Sadama Huseina i da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Bagdadu. Očigledno je, međutim, da u njegovom slučaju mere predostrožnosti ne mogu biti previše jake. Nedavno je u jednom intervjuu rekao da je do sada bilo već tri pokušaja atentata na njega, što govori o tome da njegov identitet nije nepoznat baš svima.

POČETAK: Tako je počelo dugo očekivano saslušanje Sadama Huseina i njegovih jedanaest najbližih saradnika pred Specijalnim sudom kojim upravljaju Iračani, ali koji pomaže američka vlada, što finansijski, što u ekspertizi. Nedugo pošto su SAD Iračanima predale političku vlast u zemlji, Sadam Husein i jedanaestorica iz njegove klike, koji se američkim žargonom nazivaju "VVZ" ili "veoma važni zatvorenici", prestali su da budu ratni zarobljenici bez prava na advokata, i postali civili optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid. Na suđenje su dovedeni helikopterom iz nepoznatog pravca u bazu "Viktori" nedaleko od bagdadskog aerodroma, u kompleks uz jezero gde se nalazi komanda američkih snaga, a koji se sastoji od palata koje je koristio Sadam sa porodicom.

U istom kompleksu nedavno je komandant američkih okupacionih snaga general-pukovnik Rikardo Sančez ceremonijalno predao dužnost generalu Džordžu Kejsiju, i u amanet mu ostavio komandu nad 160.000 vojnika koalicije, od kojih Amerikanci čine 140.000. Iako je sudbina Sadama Huseina i ostalih "VVZ" formalno u rukama novostvorenih iračkih vlasti, oni će i dalje biti u pritvoru pod američkom kontrolom, na nepoznatoj lokaciji. Iako američki zvaničnici u svojim izjavama odaju utisak da je Sadam u zatvoru negde u okolini Bagdada, ima mišljenja da bi oni mogli biti u pritvoru negde čak van iračke teritorije. Da je lokacija dobro čuvana tajna svedoči i činjenica da nijedan zatvorenik koji se prošle nedelje pojavio u bazi "Viktori" pred istražnim sudijom nije pomenuo mesto pritvora, jer ni sami sigurno ne znaju gde su zapravo smešteni. Tokom saslušaja bilo je, takođe, očito da su zatvorenici bili u velikoj izolaciji sve vreme od trenutka hapšenja. Tako je Abid Hamid Mahmud al Trikrit, bivši telohranitelj i lični sekretar Sadama Huseina zbunjeno gledao po sudnici, ne shvatajući čime je izazvao smeh u sali kada je odgovorio na pitanje koga želi da imenuje za svog branioca. Poželeo je da ga brani ni manje ni više nego Malik Dohan al Hasan, koji je u međuvremenu postao ministar pravde Iraka.

Otkako je u decembru prošle godine, raščupan, prljav i zbunjen, isteran iz zemunice u blizini svog rodnog mesta Tikrita, Sadam Husein se nije mnogo fizički promenio. I dalje je prilično raščupan, zarastao u bradu, a oslabio je bar osam kilograma. Dobro skrojene uniforme i ručno šivena italijanska odela zamenio je veoma običnom zatvorskom odećom od jeftinog materijala američke proizvodnje. Tokom sedam meseci pritvora, Amerikanci su pokušavali da od njega saznaju bilo kakvu informaciju o postojanju oružja za masovno uništenje, zbog koga je zvanično i počela invazija na Irak, a zatim i o operacijama vezanim za rat u Zalivu 1991. i vezama sa Al Kaidom. Prema izjavama neimenovanih američkih zvaničnika "Njujork tajmsu" i "Vašington postu", obaveštajni ulov je vrlo mršav, i Sadam im nije dao ništa što već nisu znali. Najpre ga je ispitivala CIA, a kada to nije dalo rezultate, preuzeo ga je FBI. Ni on, ni ostali u američkom zarobljeništvu nisu bili mučeni, mada su istražitelji pribegavali metodama psihološkog rata. Na primer, bio bi ispitivan satima, potom ostavljan da čeka na novu rundu više dana, a ova bi trajala samo petnaestak minuta, tako da su sve vreme provodili u iščekivanju. Stražarima koji su bili iz Portorika naređeno je da u njegovom prisustvu isključivo govore španski. Istražitelji kažu da je Sadam bio veoma rečit kada je pričao o korenima partije Baas, iračkoj istoriji i svom usponu na vlast, ali da je svaka saradnja prestajala kada bi prešli na temu oružja za masovno uništenje, ili na vezu sa Al Kaidom, koju Amerikanci još nisu uspeli da dokažu. Takođe, nije im odao ni gde se sve krio od maja prošle godine, kada je završena invazija na Irak, do trenutka hapšenja.

KO JE ZLOČINAC: Sadam je bio prvi koji se našao oči u oči sa istražnim sudijom. Iako je u početku delovao nervozno, gotovo zbunjeno i uplašeno, tokom ispitivanja vraćala mu se pribranost, a s njom i drskost, pa se ponašao bahato i prkosio sudiji. Uporno je ponavljao da je za njega nezamislivo to što mu se stavlja na teret, jer je on samo radio u interesu naroda, što ga amnestira od svake odgovornosti. Čak je izjavio da su i ubistva opravdana, ako su u nacionalnom interesu. Kada ga je sudija upitao za zločine počinjene u doba iračke invazije na Kuvajt, Sadam je Kuvajćane nazvao "psima i životinjama za koje su naše žene kurve", pa ga je sudija, znatno mlađi od Sadama koji je napunio 66 godina, opominjao da pazi na rečnik u sudnici. "Ne mogu da verujem da vi, kao Iračanin, to smatrate zločinom", rekao je Sadam sudiji kada ga je ovaj pitao za Kuvajt. "Pravi zločinac je američki predsednik!", rekao je Husein.

Sudija mu je prethodno pročitao prava, u šta spada i pravo na advokata. Ukoliko nema novca, sud će mu obezbediti besplatnu odbranu. Na to je Sadam sarkastično uzvratio: "Kako ja da nemam para? Pa Amerikanci stalno tvrde kako imam milione u Švajcarskoj!" Sadamova prva žena, Sadžida, s kojom je ostao u braku iako se kasnije oženio i drugom ženom, a koja živi u Kataru, nedavno je izjavila da je angažovala više advokata iz različitih zemalja, od kojih su neki iz Jordana i iz Francuske.

Na kraju saslušanja, Sadam je odbio da potpiše izjavu i rekao: "Halas!" (gotovo). Potom je izveden iz sudnice i vraćen helikopterom u pritvor, oslobodivši crnu kožnu stolicu za sledećeg zatvorenika.

Saslušanje svih 12 "VVZ", od kojih su gotovo svi bili na poternicama u vidu špila karata, trajalo je ukupno oko 5 sati.

PONIZNOST: Svi do jednog, uključujući i bivšeg potpredsednika vlade Tarika Aziza, bivšeg ministra odbrane Sulatana Hašima Ahmeda, Alija Hasana Madžida, poznatijeg kao "hemičar Ali", jer je naredio da se bojnim otrovom pobiju Kurdi na severu zemlje 1988, ulazili su skrušeno u sudnicu, u lancima, svi vidno omršali od onda kada su bili na vlasti, u jeftinoj zatvorskoj odeći. Svi osim Barzana Ibrahima al Hasana, Sadamovog mlađeg polubrata, koji je u jednom trenutku čak nasrnuo na čuvara. Svi do jednog, osim Sadamovog polubrata, skupili su se u stolici kada ih je sudija upoznao sa činjenicom da je za nedela koja im se stavljaju na teret po članu 406. iračkog Krivičnog zakona, koji je potpisao sam Sadam Husein 1973, predviđena smrtna kazna. Nad civilima se ona izvršava vešanjem, a nad oficirima streljanjem. Jedino Barzan Ibrahim al Hasan nije ni trepnuo. Većina njih ponizno se ophodila prema sudiji, pokušavajući, poput nirnberških osuđenika, da svu krivicu svale na Sadama Huseina, pravdajući se da su "samo izvršavali naređenja" rukovodstva. Kako su i oni bili najuži krug tog rukovodstva, ispada da su mislili na Sadama.

No, ovo pojavljivanje u sudnici nije početak suđenja, jer će istražni sudija nakon saslušanja odlučiti protiv koga od tuceta krvnika treba pokrenuti postupak, nakon čega će optužnice biti utanačene. Predviđa se da suđenje neće početi do kraja godine, a u Sadamovom slučaju može da prođe i godinu dana.

Iako je smrtnu kaznu u Iraku ukinuo Pol Bremer, američki guverner Iraka koji se posle primopredaje vlasti vratio u Vašington, nove iračke vlasti sada su veoma raspoložene da ovu kaznenu meru vrate. Doktor Alavi, novopostavljeni premijer Iraka nedavno je izjavio: "Želimo da pokažemo svetu da smo ozbiljni, i da rđavu istoriju ostavimo iza sebe."

Sadamovo pojavljivanje u sudnici sami Iračani dočekali su pomešanih osećanja. Bilo je mnogo onih koji su prizore svog bivšeg predsednika u lancima doživeli kao poniženje, ali i onih koji smatraju da Sadamu treba presuditi po kratkom postupku. Jedan mladić iz Bagdada, kome je brat nestao u nekom od Sadamovih logora, zbog čega mu je otac nedugo potom umro od tuge, rekao je jednom novinaru: "Treba ga ubiti, a onda Bog da ga digne iz mrtvih, da ga ponovo ubijemo, i tako u nedogled."

Duška Anastasijević