VREME 705, 8. jul 2004. / SVET
Rusija:
Bogataški rašomon
Opšte je uverenje da je suština "slučaja Jukos" kampanja koju vlasti u Moskvi vode protiv bivšeg direktora Jukosa i najbogatijeg čoveka u zemlji Mihaila Hordokovskog
|
Sudbina Jukosa, najveće ruske naftne kompanije, još nije poznata. Otkako je kompanija, krajem prošle godine, optužena za utaju poreza i stvaranje lažnih kompanija, koje su registrovane po ruskim regionima i preko kojih su vršene finansijske malverzacije, traje ta neizvesnost. Jukos je krajem prošle godine na osnovu nalaza inspekcije, proglašen krivim za utaju i zbog toga duguje državi 3,4 milijarde dolara samo za 2000. godinu, a taksa koju će morati da plati i za naredne godine, po procenama stručnjaka, iznosi oko deset milijardi dolara. Njegovi računi zamrznuti su 15. aprila, a 26. maja Moskovski arbitražni sud presudio je da Jukos mora da isplati novac. Prošlog četvrtka rusko pravosuđe dalo je rok od pet dana da kompanija uplati 3,4 milijarde dolara na ime poreza za 2000.
U Jukosu su odmah izjavili da kompanija nema toliki novac i ne može ništa da uplati dok joj sud ne odmrzne finansijska sredstva. Svi pregovori između kompanije i vlade do sada su propali. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će "država učiniti sve da spreči propast kompanije", ali je takođe rekao da je "slučaj Jukos" u nadležnosti suda. Ruske vlasti mogu tražiti isplatu poreskog duga od banaka u kojima kompanija ima račune, ali sud mora prethodno da odmrzne sredstva u tim bankama. Kako sada stvari stoje, nijedna opcija, od bankrota do rasparčavanja, nije isključena.
BEZ REZULTATA: Pregovori sa Ministarstvom za poreze do sada nisu dali nikakav rezultat. Kompanija je najpre ponudila da plati glavnicu poreza bez kamata i kazni, ukoliko joj sud odmrzne sredstva, što je odbijeno. Posle novih pregovora stav suda ostao je nepromenjen. Kako Jukosu nedostaje oko milijardu dolara za isplatu takse za 2000. godinu, moratorijum na dug koji je grupa banaka kreditora proglasila prošlog petka pomoći će kompaniji da ugovori nove zajmove sa inostranim bankama i tako ipak izbegne bankrot.
Opšte je uverenje da je suština "slučaja Jukos" kampanja koju vlasti u Moskvi vode protiv bivšeg direktora Jukosa i najbogatijeg čoveka u zemlji Mihaila Hordokovskog. Hordokovski je uhapšen krajem oktobra prošle godine pod optužbom da je, zajedno sa Platonom Lebedevom (najveći akcionar u Jukosu, uhapšen u avgustu prošle godine) oštetio državu za oko milijardu dolara utajom poreza i malverzacijama prilikom privatizacije jednog preduzeća. Ipak, kako on sigurno nije jedini u Rusiji kome se tako nešto može pripisati, smatra se, a o tome postoji i veoma raširena hipoteza, da je njegov najveći greh to što je prekršio "džentlmenski sporazum" između predsednika Rusije Vladimira Putina i ruskih milijardera, po kome se vlasti neće mešati u poreklo njihove imovine, a oni neće u politiku. Hordokovski je uoči parlamentarnih izbora 2003. finansirao opozicione političke partije, a pretpostavlja se da je imao i predsedničkih ambicija. Po drugoj, manje verovatnoj teoriji, atak na Jukos usledio je pošto je kompanija objavila da želi da proda veći deo svojih akcija američkoj naftnoj kompaniji Ševron-Teksako, a država je htela da spreči uticaj američkih magnata na rusku energetsku politiku. Reakcije iz inostranstva na njegovo hapšenje bile su mahom negativne i ruski predsednik je optuživan da selektivno sprovodi pravdu. Hordokovski se i dalje nalazi u zatvoru i čeka suđenje koje je zakazano za 12. jul.
PODEljENA JAVNOST: Javnost u Rusiji dosta je podeljena u vezi sa ovim slučajem. Jedni smatraju oligarhe najvećom pretnjom po rusku ekonomiju i zahtevaju od vlade da istraje u svojoj politici i ne štedi nikoga ko se ogrešio o državu. Takvi stavovi ponovo otvaraju pitanja o reviziji privatizacija nekih firmi, za koje se smatra da su prodate u bescenje odabranim kupcima, iako je predsednik Putin više puta izjavio da revizije neće biti. Revizija bi samo napravila novi haos, a Rusiji to nije potrebno. To bi moglo da podrije i poverenje stranih investitora i tako smanji priliv stranih investicija. Ta priča bila je u opticaju i prošle godine, kada se krenulo sa optužbama protiv Jukosa, ali je Rusija ipak imala rekordan priliv stranog kapitala.
Drugi, poput jednog anonimnog ruskog biznismena, smatraju da vlada vodi kampanju protiv kompanije i njenih vlasnika, sa ciljem da se oni zamene nekima koji bi bili odaniji vlastima u Moskvi. On smatra da će vlada sa novim zahtevima za naplatu poreza insistirati da preuzme kontrolni paket akcija koje poseduje Menatep, čiji je vlasnik Hordokovski. U skladu sa tim je i predlog uprave Jukosa i direktora Sajmona Kuksa koji je predložio da većinski vlasnici prodaju svoje deonice kako bi platili porez. Ovakvom mišljenju doprinosi i nepopustljivi stav suda koji traži da kompanija plati porez, a istovremeno ne želi da odmrzne račune u bankama i tako omogući njegovu isplatu. Sve to doprinelo je da vrednost Jukosa opadne za polovinu u proteklih nekoliko meseci. Takođe, ako bi država preuzela kontrolu nad Menatepovim delom akcija, to bi značilo i izbacivanje Hordokovskog iz posla s naftom i kraj njegovog uticaja na rusku politiku.
Istina se verovatno nalazi negde između svih ovih pretpostavki. Teško je da će država dozvoliti da njena najveća i najbogatija naftna kompanija propadne, a što se Hordokovskog tiče, njegov uticaj na politička dešavanja naglo je opao posle hapšenja. Sigurno je da on nije optužen bez razloga, ali ono što najviše smeta jeste to što je, osim njega, optuženo malo ljudi, pa izlazi da se pravda sprovodi selektivno. Pored njega, koji se nalazi u zatvoru, optuženi su još i Boris Berezovski i Vladimir Gusinski, koji su u egzilu u inostranstvu, a uoči hapšenja Hordokovskog brže-bolje je pobegao i Roman Abramovič, milijarder i poznati vlasnik engleskog Čelsija. Rusija je raspisala poternicu za njima, ali britanska i izraelska vlada odbijaju da ih izruče. Njihov uticaj, naročito Berezovskog, bio je vidljiv uoči predsedničkih izbora, ali se na kraju pokazalo da oni više ne mogu presudno da utiču na situaciju u Rusiji. Putinova ubedljiva pobeda na izborima pokazala je koliko je njihov uticaj opao, a s vremenom će oni biti još više marginalizovani.
Marko Savić