Čenđiašan: Tragedija u ugljenokopu

U eksploziji koja se prošle subote dogodila u rudniku uglja Čenđiašan u provinciji Šansi na severu Kine nastradalo je oko 50 rudara, dok je više od stotinu njih ostalo zarobljeno u ugljenokopu i nije poznat broj preživelih, izveštava AFP. Novinska agenija Hsinhua saopštila je da konačan broj žrtava za sada nije moguće utvrditi. Spasilačke ekipe, 12 timova sa ukupno 96 ljudi, bez prestanka tragaju za preživelima, uprkos činjenici da su njihove šanse da prežive nakon višednevne izloženosti gasu ravne nuli. Spasioci kažu da su u kopu videli svetloplavi dim, dok stručnjaci pretpostavljaju da ugalj i dalje gori. Jedan od nadležnih u rudniku, Song Zigang, izjavio je da su napori spasilaca ometani opasnim isparenjima gasa u onom delu ugljenokopa gde su nastradali rudari. On je izrazio čuđenje što je došlo do eksplozije, s obzirom na to da su u tom radnom delu ventilacione cevi za odvod gasnih isparenja bile popravljene. Jan Mangksue, sekretar Komunističke partije ove oblasti, poziva se na rezultate istrage koju vodi centralna vlada, navodeći da je uzrok ove nesreće nemarnost uprave i – pohlepa. On kaže da je prvi plamen u rudniku buknuo 19. novembra, a da su u danima pre fatalne eksplozije nivo i gustina gasa u ugljenokopu bili na nedozvoljenom nivou. "Da su zatvorili rudnik i izvršili ventilaciju kopa, tragedija se ne bi desila", kaže Juan dodajući da su kineski "rudarski bosovi" više zainteresovani za uvećavanje profita nego za ljudske živote. Učestale nesreće u kineskim rudnicima svedoče o tome koliko je život rudara u ovoj zemlji malo vredan – tek nešto više od mesec dana 148 rudara poginulo je u eksploziji u jednom drugom rudniku u provinciji Henan, dok je u eksploziji u rudniku Tončuan u istoj Šansi provinciji živu glavu izvuklo 127 od 293 rudara. Na osnovu zvaničnih podataka, godišnje smrtno strada 7000 rudara u kineskim rudnicima, dok je prema podacima jedne kineske humanitarne organizacije broj nastradalih u celokupnoj industriji oko 20.000.

Katar: Nova pretnja Al Kaide

Desna ruka Osame bin Ladena, Ajman al Zavahiri, oglasio se ponovo sa video kasete koju je u ponedeljak emitovala katarska televizija Al Džazira. Bin Ladenov najbliži saradnik zvučao je preteće dok je govorio da će se Al Kaida boriti protiv SAD i nastaviti da uzvraća terorističkim napadima sve dok Amerika ne promeni svoju politiku prema muslimanima. "Nas ne zanimaju rezultati američkih izbora, možete da izaberete Buša, Kerija ili samog Satanu, i to nama nije bitno. Nas zanima samo američka politika prema muslimanima", rekao je Ajman al Zavahiri, što ukazuje na to da je ova poruka snimljena pre 2. novembra 2004, kada su održani američki predsednički izbori. Da podsetimo, nekoliko dana pre izbora, Bin Laden je poslao sličnu poruku američkom narodu, rekavši da je "bezbednost u njihovim rukama" ukoliko ne žele "drugi Menhetn". Bin Ladenov zamenik ponudio je Amerikancima "poslednji savet" kako treba postupati prema muslimanima: "Postoje dva metoda ponašanja prema muslimanima: da ih poštujete i uzajamno razmenjujete interese, ili da ih posmatrate kao ratni plen. Odluka je na vama. Morate da shvatite da smo mi strpljiva i izdržljiva nacija i da ćemo se boriti do sudnjeg dana", poručio je američkim političarima. Jedan od glavnih ljudi Al Kaide slikao se ispred braon pozadine, neobrijan i s naočarima, dok mu je preko jednog ramena bilo prebačeno braon ćebe. Ovo je treća njegova poruka emitovana od septembra 2004. godine; u drugoj poruci od 1. oktobra pozvao je mlade muslimane da napadnu SAD.

Elista: Dalaj-lama u Rusiji

Tibetanski duhovni vođa dalaj-lama stigao je u dugoočekivanu posetu u rusku budističku oblast Kalmikija nakon što je Moskva popustila i izdala mu vizu za ulazak u zemlju. Dubokopoštovani 69-godišnji dalaj-lama je na mali aerodrom izvan grada Elista sleteo iz Nju Delhija, gde ga je dočekala mala grupe monaha sa cvećem u rukama i uplakani budistički vernici. "Želim da pozdravim moje dugogodišnje prijatelje", rekao je tom prilikom. "Moj glavni cilj je promovisanje ljudskih vrednosti jer duboko verujem da je to osnov za srećno društvo i porodicu." Dalaj-lama je poslednji put posetio ovu oblast 1992. godine, kada je išao na turneju po ruskim predelima gde ima budista. Za vreme trodnevne dalaj-lamine posete, stanovnici ovog grada zamoljeni su da se uzdržavaju od pušenja i konzumiranja alkohola, a gradske vlasti su obećale da će staviti ključ u bravu svim kockarnicama. Istovremeno, mere bezbednosti podignute su na najveći nivo, a kuću u kojoj je odseo dalaj-lama, takozvani Šahovski grad u predgrađu Eliste, čuvaju naoružani policajci sa psima. Jasno je da svaki stanovnik ovog grada neće moći da vidi i dodirne duhovnog vođu, no ipak se mnogi nadaju susretu – vernik Mihail čak planira da odvede svoju 13-godišnju ćerku na poklonjenje verskom vođi. Dalaj-lami je bio zabranjen ulazak na rusku teritoriju 1996. godine, kada je bežeći od kineskih vlasti poslednji put prošao kroz ovu zemlju na putu za Mongoliju. Odluka ruskih vlasti da dozvoli posetu dalaj-lame naišla je na neodobravanje Kine koja je uputila zvaničan protest. "Mi smo protiv toga da bilo koja zemlja ima zvanične odnose sa njim", naglasio je Li Džaošing, kineski ministar spoljnih poslova, rekavši da dalaj-lama nije obična religiozna osoba, "već separatista koji obavlja separatističke aktivnosti". Moskva kaže da je ova poseta "striktno verske prirode", naglašavajući da ruske vlasti smatraju Tibet "neotuđivim delom" Kine.

Kolumbus: Džekson protiv Buša

Mesec dana nakon Bušove pobede nad Kerijem, duhovi u Ohaju, državi u kojoj je broj glasova na kraju presudio u korist prvog, još se nisu primirili. Glavni zagovornik teorije da je bilo neregularnosti oko brojanja glasova u ovoj državi jeste sveštenik Džesi Džekson. Velečasni poziva građane na svakodnevne mitinge da bi skrenuo pažnju na to da je bilo manipulacije sa oko 136.000 glasova koji su doneli pobedu Džordžu Bušu. I ne samo to – rekao je da će se obratiti Vrhovnom sudu SAD da proceni validnost izbora. Džekson je rekao da ima mnogo pitanja u vezi s izborima i da to ne bi smelo da prođe bez detaljnije istrage. "Možemo živeti s pobedama i porazima, ali ne možemo s lažima i prevarama. Integritet našeg izbornog procesa je na ispitu", upozorava on. Zvanični izborni organi kažu da je bilo nekih grešaka tokom izbora, ali ne više nego inače: "Nema naznaka da je bilo većih neregularnosti", kaže Karlo Loparo, portparol državnog sekretara Ohaja Keneta Blekvela. Ipak, Džekson nije jedini koji se oglasio tim povodom, već ima dosta kritički nastrojenih analitičara koji ukazuju na greške u elektronskom sistemu glasanja, na osnovu čega je Buš dobio ekstra 3898 glasova u predgrađu Kolumbusa gde su glasale samo 683 osobe. Portparol Blekvelovog kabineta na te optužbe odgovora rečima: "Čini se da je problem u tome što kandidat velečasnog Džeksona nije pobedio."

Priredila: B. Vasić