VREME 771, 13. oktobar 2005. / VREME
Meningitis:
Bolest dece i kolektiva
Od početka godine, zaključno sa sredinom septembra, od virusnog meningitisa obolelo je 170 osoba. Podaci o bakterijskom obliku nisu poznati. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavljuje da nema razloga za zabrinutost jer broj obolelih u 2005. nije veći od broja zabeleženog prethodnih godina. Sezona meningitisa, međutim, tek počinje
|
Među roditeljima dece predškolskog uzrasta nastala je panika kada je početkom oktobra preminula devojčica stara osamnaest meseci, koja je pohađala niški vrtić Bambi. U istom vrtiću našla se i druga devojčica, zaražena bakterijskim meningitisom.
"Devojčica nije umrla od bakterijskog meningitisa", izjavio je ministar zdravlja Tomica Milosavljević. "Najverovatnije je imala bakteriju Hemofilus influence tipa B, koja je zahvatila dušnik i izazvala otok i gušenje. Ova bakterija je jedan od uzročnika koji može da izazove meningitis, kao što je bio slučaj kod druge devojčice iz Bambija."
Devojčica iz Niša lečena je u Blacu, Prokuplju i Nišu. Posle unutrašnjeg nadzora u tim bolnicama, utvrđeno je da su postojale "određene razlike u tumačenju stanja", pa je izvršen i vanredan stručni nadzor. Ministar ne isključuje mogućnost sankcionisanja ni pojedinačne odgovornosti.
Posle ove tragedije, svi roditelji čija su deca boravila u Bambiju pozvani su da dovedu decu u vrtić kako bi im bio izvađen bris. Od dvesta dvadesetoro testirane dece, osamdeset je imalo pozitivne nalaze na bakteriju Hemofilus influenca B, ali to ne znači da će se meningitis i kod njih pojaviti – oko 20 odsto zdravih ljudi ima u organizmu bakterije koje mogu da izazovu meningitis.
"Na higijensko stanje u vrtiću nakon otkrivanja oboljenja, kao i mesec dana ranije kada je takođe obavljan pregled, nije bilo primedbi", kaže Radica Nikolić iz Sanitarne inspekcije Niša. Medicinska sestra zaposlena u Bambiju kaže za "Vreme" da sve veći broj roditelja ponovo dovodi decu u vrtić i da je deda devojčice koja se još uvek nalazi u bolnici, svratio u vrtić i rekao da se njegova unuka bolje oseća.
"Mediji su toliko naduvali situaciju, a niko nas nije pitao kako smo se mi osećali. Ipak mi tu decu čuvamo i provodimo sa njima gotovo isto vremena koliko i roditelji, a svi optužuju samo Bambi", kaže ova medicinska sestara.
Tokom godine je na teritoriji Niša među odraslima i decom zabeležen 21 slučaj bakterijskog i virusnog meningitisa, a na Klinici za zarazne bolesti trenutno je smešteno troje dece iz tog grada i po dvoje iz Prokuplja i Preševa.
SLUČAJEVI: Međutim, meningitis se pojavio i u predškolskim i školskim ustanovama Kragujevca i Bora. Ima i izolovanih slučajeva – dvogodišnji dečak iz Pančeva primljen je u subotu u Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu sa simptomima bakterijskog meningitisa; njegovo zdravlje se poboljšava, iako je i dalje u teškom opštem stanju.
Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za zaštitu zdravlja, kaže za "Vreme" da se u Beogradu svake godine evidentira između 50 i 100 obolelih od meningitisa. "U Srbiji nema epidemije meningitisa", izjavio je ministar Milosavljević i dodao da broj obolelih u 2005. nije veći od broja zabeleženog prethodnih godina, te da je u medijima bilo dosta "nerazumevanja i olako izrečenih ocena o epidemijama", kao i "mešanja pojmova bakterijskog i virusnog meningitisa".
O čemu je reč, u razgovoru za "Vreme" objasnio je primarijus dr Veljko Đerković, epidemiolog iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda: "U Srbiji su se pojavila dva tipa meningitisa (upale moždanih ovojnica): virusni i bakterijski. Virusni meningitis je sezonsko oboljenje i javlja se krajem leta i početkom jeseni. Uzročnik je najčešće crevni virus, koji se prenosi ‘prljavim rukama’, i čiji se simptomi (povišena temperatura, mučnina, povraćanje, fotofobija, glavobolja i ukočenost vrata) javljaju ukoliko opadne imunitet organizma. Najveći broj ljudi koji je u kontaktu sa virusom ne oboli od meningitisa zbog otpornosti organizma, a najugroženija su novorođenčad i posebno prevremeno rođene bebe, koje nemaju dovoljno razvijen imunosistem. Razlika između virusnog i bakterijskog oblika meningitisa je pre svega u posledicama: za razliku od virusnog, koji ne ostavlja nikakve posledice po zdravlje, bakterijski meningitis može da izazove neurološke ispade ili ošećenje sluha. Bakterijski tip meningitisa širi se kapljicama i ulazi kroz respiratorni trakt. Daje simptome slične virusnom, a mogu da ga izazovu različite bakterije, od kojih je najčešća Hemofilus influenca B. Smrtnost kod ovog meningitisa je veća što je pacijent mlađi, a u proseku iznosi između pet i petnaest odsto."
Dr Đerković napominje da, ukoliko osoba oseti slabost i malaksalost ili druge simptome meningitisa, nikako ne treba da se leči samoinicijativno antibioticima ili lekovima za snižavanje temperature. Bakterijski meningitis je potpuno izlečiv samo uz pravilan i pravovremeni tretman. Epidemija se sprečava hemiopropilaksom (tzv. lečenje zdravih): deci koja su bila u neposrednom kontaktu sa obolelima, kao i članovima porodice prepisuje se ciljana terapija koja sprečava razvoj bolesti.
PRAŠINA I EPIDEMIJA: Ministar Milosavljević je naglasio da se slučajevi zabeleženi u Kragujevcu nazivaju epidemijom samo zbog strogih pravila u vezi sa tom bolešću. On je preciziraio da su slučajevi zabeleženi u različitim školama i različitim odeljenjima, ali da to nije čudno jer u njima ne postoje osnovni higijenski uslovi. Zato su protiv direktora četiri takve škole u Kragujevcu podnete krivične prijave.
"Digla se prašina kao da je u pitanju variola vera", kaže za "Vreme" Dragan Pavlović, direktor Osnovne škole "Milutin i Draginja Todorović" u Kragujevcu, gde su virusnim meningitisom zaražena četiri učenika starosti od jedanaest do četrnaest godina; troje je na kućnom lečenju, a jedan dečak zadržan je u bolnici od 3. oktobra. Pavlović kaže da je zaposlenima samo informativno rečeno da je potrebno povisiti nivo opšte i lične higijene, kao i higijene sanitarnih čvorova. Škola je u međuvremenu nabavila dozatore sa tečnim sapunom, a u narednom periodu užina neće biti služena, iako direktor tvrdi da kuhinja u školi nije izvor zaraze. Pavlović demantuje tvrdnje da su u samo dve od osam kragujevačkih škola zatečeni dovoljni higijenski standardi navodeći da je kragujevački Institut za zaštitu zdravlja obavio sanitarne preglede i dezinfekciju bez prisustva lekara.
"Direktori kragujevačkih škola se ne slažu sa njihovim zaključcima", nastavlja on. "Prskali su i dezinfikovali prostorije, ali to nije profesionalno urađeno."
Nadležni na Infektivnoj klinici Kliničkog centra u Kragujevcu i Institutu za zaštitu zdravlja potvrdili su da je još 1. oktobra u tom gradu proglašena epidemija virusnog meningitisa. Za samo 24 sata, od petka do subote, zbog sumnje da su oboleli od virusnog meningitisa, na Infektivnu kliniku primljeno je pet osoba, a u proteklih mesec i po dana ukupno 31. Na bolničkom lečenju trenutno se nalazi šestoro dece školskog uzrasta.
U isto vreme u Boru u Opštoj bolnici zbrinute su dve devojčice od pet i sedam godina iz sela Zlot i Oštrelj – jedna je posle terapije puštena kući, a druga je još na odeljenju i dobro se oseća. Novih slučajeva za sada nema, kažu u zdravstvenom centru u Boru.
DO 2006: Najpogodniji uslov za širenje meningitisa su kolektivi – kasarne, vrtići, jaslice i škole – gde veliki broj osoba boravi u malom prostoru u kojem nastaje i visoka koncentracija prouzrokovača oboljenja. Dr Đerković napominje da pedijatri zaposleni u takvim kolektivima pregledaju decu i da su prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u obavezi da reaguju odmah nakon što se posumnja u mogućnost pojave prvog slučaja meningitisa. Ovo je samo jedna od sto bolesti koja se nalazi na spisku oboljenja čije je prijavljivanje obavezno. Regionalni zavodi za zaštitu zdravlja, odnosno njihove epidemiološke službe trude se da blagovremeno otkriju prvi slučaj meningitisa kako bi epidemija bila sprečena.
Novi zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, donet krajem prošle godine, uvodi specifičnu meru zaštite od bakterijskog meningitisa – obaveznu vakcinaciju. Ona će biti primenjivana od 2006. za decu do pet godina starosti. Vakcina se ne proizvodi u Srbiji, već se uvozi, a trenutno može da se kupi u apotekama po ceni od 800 do 1100 dinara. Kako tvrdi Milosavljević, mišljenja stručnjaka po pitanju da li je vakcinacija obavezna ili ne podeljena su, jer se upoređuje korist i štetnost vakcine. Smatralo se i da šira vakcinacija nije opravdana jer se prethodnih godina javljalo između 300 i 400 slučajeva meningitisa godišnje od čega je umiralo 20 do 40 osoba. Od početka godine zaključno sa sredinom septembra od virusnog oblika meningitisa obolelo je 170 osoba.
Marija Vidić, Zoran Kosanović