Piraterija knjiga:
Cvrčkovi mravi

Nakon nekoliko desetina tužbi koje su podneli izdavači i pisci tokom poslednjih godina, policijski organi konačno su se zainteresovali za poreklo nekoliko hiljada nelegalnih kopija domaćih i stranih bestselera koji se nalaze u knjižarama širom Srbije

Odavno već pojedini izdavači i pisci upozoravaju da se neke knjige nelegalno preštampavaju i prodaju u knjižarama, ali izgleda da to nikoga nije previše zanimalo. Same čitaoce je ta činjenica najmanje dodirivala, štaviše, za njih je bilo mnogo jednostavnije da izdvoje manje novca za neki naslov nego da se opterećuju moralističkim dilemama o saučestvovanju u nedozvoljenim radnjama. Ni sudski organi nisu pokazivali želju da se pozabave tom pojavom koja je sve više uzimala maha, tako da su oni koji su govorili o pirateriju bili izloženi nekoj vrsti podsmeha. S obzirom na to da su tiraži ozbiljnih izdanja jedva prelazili barijeru od 500 primeraka, tvrdnje pojedinih izdavača da neko preštampava i prodaje knjige koje su oni objavili, izgledale su njihovim kolegama kao isprazna preterivanja, vrhunski dokaz o nemoći da se prihvati položaj vlastite profesije. Još gore su prolazili pisci koji su sumnjali da se njihova dela kopiraju, jer je to pre svega pripisivano njihovoj neutoljenoj grandomaniji. A onda su radnici sekretarijata Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, iznenada priveli istražnom sudiji Opštinskog suda u ovom gradu stanovitog Miodraga Grubišića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela neovlašćenog korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, falsifikovanja službene isprave i povreda prava iz radnog odnosa.

Na osnovu nezgrapne policijske informacije moglo se razaznati da je reč o direktoru i osnivaču DOO Cvrčak iz Niša, jednoj od onih izdavačkih kuća koje su se na Sajmu knjiga više skrivale iza stubova centralne hale nego što su pokazivale svoju produkciju, zadržavajući na svom štandu samo one koji su se tu zatekli sasvim slučajno, plutajući u masi koja ih je izgurala iz gradskog autobusa i dovukla do ulazne kapije Beogradskog sajma. Pokušavajući da shvate gde su se našli, oni tumaraju sajamskim halama zastajkujući, prema zakonu verovatnoće, i na štandu Cvrčka.

SASLUŠANJE: Nikada niko nije zapazio neko izdanje ove kuće jer njih gotovo da nije ni bilo. Direktor Cvrčka jednom je davno najavio da će objaviti izbor dečjih pesama Jovana Jovanovića Zmaja, ali se, po svemu sudeći, ta knjiga nikad nije ni pojavila. Cvrčak je, međutim, opstao jer je štampao i prodavao tuđe knjige. Policija je ustanovila da je ova kuća samo tokom tri meseca prošle godine neovlašćeno umnožila više hiljada primeraka pojedinih dela, bez prethodno pribavljenog ovlašćenja od strane nosioca autorskog prava. Utvrđeno je da je osumnjičeni Grubišić umnožio sa namerom da stavi u promet, 1723 primerka knjige Zahir Paula Koelja, (izdanje V.B.Z. DOO iz Zagreba), 2000 primeraka Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije (Prosveta), 90 komada knjige Kao da se nište nije dogodilo Marije Jovanović (Galigraf), zatim 1000 kopija korica za knjigu Buđenje Antonija de Mela (Lom), 40 primeraka udžbenika Krivično pravo – posebni deo profesora Ljubiše Jovanovića, Vojisalava Ćurčića i Dragana Jovaševića (CIP), a tu se pride našlo i dvestotinak omota diploma Pravnog fakulteta, te jedan falsifikovani Ugovor o delu, koji je navodno zaključen sa izvesnim Stipom Kurilićem iz Zagreba. Nakon saslušanja, istražni sudija Opštinskog suda u Nišu odredio je Grubišiću pritvor u trajanju do 30 dana. Direktor Cvrčka otišao je u pritvor, proveo tamo mesec dana, i izašao na slobodu. Dok čeka podizanje optužnice i suđenje, Grubišić nije bio raspoložen da govori o svojim poslovima za medije.

Čitavu akciju su, naravno, pozdravili izdavači i pisci čije su knjige nelegalno preštampavane, mada nije sasvim jasno zašto se baš sada neko setio da zakuca na vrata Miodraga Grubišića, kada je direktor izdavačke kuće Paideia Petar Živadinović pre više godina podneo krivičnu prijavu protiv vlasnika Cvrčka. U drugoj povini devedesetih Cvrčak je na lokalnoj televiziji oglašavao prodaju najnovijih izdanja Paula Koelja. S obzirom na to da originali ove knjige nisu bili kupljeni od legalnog izdavača, Živadinović je podneo krivičnu prijavu, ali je Grubišić ubrzo oslobođen zbog nedostatka dokaza. Ništa se nije dogodilo ni kada je Paideia pre nekoliko godina tužila Partenon, koji je bez bilo kakvog zazora prodavao Koeljov roman 11 minuta duplo jeftinije od knjižarske cene legalnog izdanja ovog romana.

Petar Živadinović kaže da zna zašto se nelegalno štampanje knjiga tolerisalo do 2000. godine, ali mu nije sasvim jasno zašto se nakon toga gledalo kroz prste onima koji su kršili zakon: "Za vreme starog režima sama klima je pogodovala širenju piraterije, jer je to bilo vreme sveopšteg falsifikovanja – od političkih biografija i završnih računa, preko mode, alkoholnih pića, deterdženata, softvera, audio-vizuelnih proizvoda, knjiga i, najzad, novca", opisuje Živadinović. "Ukratko", dodaje on, "cvetala je siva ekonomija koja se opravdavala sankcijama. Posle političkih promena izazvanih ‘oktobarskom revolucijom‘ očekivao sam da će pravna država vrlo brzo profunkcionisati, i da će na taj način biti sasečeni koreni sive ekonomije. Ali naše nade su se razočarale, kako bi rekao Bloh. Starom je teško da umre, a novom nije lako da se rodi. To su muke tranzicije. Ipak, došlo je do jedne male, ali važne izmene u Krivičnom zakonu, tako da se povreda intelektualne svojine počela tretirati kao krivično delo. Ona je, uz postojanje odgovarajuće političke volje i odlučne akcije organa unutrašnjih poslova, omogućila ovaj početak obračuna sa piraterijom", nada se Petar Živadinović.

PRAVDA: S obzirom na to da sami izdavači nisu uspevali da izađu na kraj sa nelegalnim kopijama knjiga, neki tiražni pisci, poput Ljiljane Habjanović-Đurović, sami su pokušali da zaštite svoje delo od krađe. Ova spisateljica je već u februaru, junu i septembru prošle godine podnela krivične prijave sudu zbog nelegalnih izdanja njenih knjiga. Priložila je i konkretne dokaze: falsifikovane knjige sa računima na osnovu kojih se vidi gde su one kupljene, nalaz tržišne inspekcije Crne Gore u kome je navedeno od koga je prodavac dobio falsifikovane knjige, i popis izdavača iz Srbije i Crne Gore na čijim su štandovima od Herceg Novog do Bara prodavani falsifikati. "Nažalost, do sada nisam dobila nikakav odgovor", sa vidnim nezadovoljstvom primećuje spisateljica. "Ostaje mi samo da se nadam da beogradski sud sarađuje sa policijom u Nišu i da je to uzrok njihovog ćutanja. Od niške policije sam 30. novembra 2005. godine dobila dopis da su oni podneli krivične prijave Tužilaštvu u ovom gradu, ali ne znam da li je podignuta optužnica. Mene, a koliko znam, ni druge ostećene autore i izdavače, niko iz Tužilaštva nije zvao da damo izjave. Dakle, sve dok ne budem videla kako će se ovo dalje odvijati, ne mogu sa sigurnošću da kažem da li država ovoga puta ima ozbiljnu nameru da zaustavi pirateriju u izdavaštvu, ali će jednoga dana ona sigurno morati da reši problem zaštite autorskih prava, jer je to jedan od uslova našeg ulaska u Evropsku uniju," objašnjava ova autorka.

SUMNJE: Naravno, Cvrčak je knjige štampao sam, i u vlastitoj štampariji, ali je bila neophodna ozbiljna logistička podrška da bi do knjižara stiglo na hiljade nelegalnih kopija domaćih i stranih bestselera, od Braunovog Da Vinčijevog koda do izdanja Marije Jovanović i Ljiljane Habjanović. U hajci koja je pokrenuta protiv učesnika u ovom poslu sumnja je, između ostalog, pala na Oktoih i Novu knjigu iz Podgorice. Oktoih je u pojedinim medijima otvoreno optužen zbog posedovanja 30.000 falsifikovanih knjiga koje je, navodno, policija pronašla u beogradskoj podružnici ove kuće. "Tu dezinformaciju sam pročitao u jednim dnevnim novinama, objavljenu u formi presude", revoltirano govori glavni urednik Oktoiha Radomir Uljarević. "Ne samo što nismo kupovali ili razmjenjivali knjige sa Cvrčkom nego ranije nisam ni čuo za tu izdavačku kuću. U beogradskom magacinu Oktoiha zaista ima oko 30.000 knjiga, ali među tim naslovima nema nijednog falsifikovanog izdanja. Ne mogu da razumijem razloge pojedinih medija ni motive drugih koji lansiraju takve priče sa, bojim se, jednim ciljem – da skrenu pažnju na neke sporedne stvari i obesmisle stvarnu borbu protiv piraterije."

Radomir Uljarević priznaje da je u beogradskom ogranku Oktoiha izvršena kontrola, ali da su nadležni organi dolazili sasvim drugim povodom, jer izdavač nije blagovremeno preregistrovao tu svoju radnu jedinicu. Uljarević detaljno objašnjava da optužba da se on u Srbiji bavio nedozvoljenom trgovinom ne stoji, pošto je tržište Srbije i Crne Gore Ustavnom poveljom definisano kao jedinstveno, tako da je Oktoih mogao legitimno da obavlja svoju delatnost na čitavom prostoru državne zajednice. "U beogradskom predstavništvu su, i to nije sporno, privremeno lagerovane knjige kupljene ili uzete u razmjenu od mnogih izdavača iz Srbije i Crne Gore, kao i kompletni tiraži novih izdanja Oktoiha i Nove knjige. Među tim delima su i čitavi tiraži Nove knjige – oko hiljadu kompleta velikih romana Dostojevskog u deset tomova, potom Rečnik psihoanalize Žarka Trebješanina i novi roman Nikole Miloševića. Tu su i najnovija izdanja Oktoiha, knjiga Svetislava Basare Fantomski bol, Uputstva orfičkom iskušeniku Roberta Grejvsa, Život Miloša Obilića i Kosovska bitka, tek objavljena Sabrana djela Budimira Dubaka u sedam tomova, ali i sva ranija izdanja naše kuće, što je oko sedam stotina naslova, i to po desetak primjeraka od svake knjige. To su uglavnom, vrijedna književna djela, a koliko znam, najčešće se falsifikuje šund, loša literatura, popularna psihologija, satanističke knjige i slično. U našem magacinu nalaze se i tek kupljene knjige velikog broja beogradskih izdavača, ali su to regularna izdanja", tvrdi direktor izdavačke kuće Oktoih iz Podgorice Radomir Uljarević.

PARAZIT: Ne želeći da se bavi razmatranjem puteva distribucije nelegalnih kopija knjiga, Petar Živadinović primećuje da je Cvrčak, koji on naziva "parazitom iz Niša", samo detalj ukupnog pejzaža naše zaostalosti: "Piraterija je rasprostranjena u čitavoj Srbiji i Crnoj Gori, ali i širem prostoru bivše Jugoslavije. Svojevremeno sam pronalazio u prodajnoj mreži svih većih izdavača piratska izdanja naših knjiga. Oni bi se pravdali pričom da su ta dela do njih dolutala zamenom, i da su oni sami nevini. Uostalom, poslednjih deset godina najveći deo prometa knjiga odvijao se putem tzv. zamene (trampe). A trampa je vladajući oblik razmene u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Ergo, ekonomija našeg izdavaštva i dalje je pretežno na nivou te društveno-ekonomske formacije. Osim toga, u poslednje vreme postali smo žrtve hiperprodukcije ‘kiosk izdanja‘, koja prete da unište normalno izdavaštvo. Potpuno se slažem sa izjavom Antoana Galimara da će, ako trgovci budu odlučivali šta će se objavljivati, to biti kraj izdavaštva kao kulturne delatnosti."

Sam Radomir Uljarević ne negira da postoji opasnost da se u razmeni sa drugim izdavačima dođe u posed nekog piratskog izdanja: "No, moja zainteresovanost da se ne prodaju nelegalna izdanja pojedinih izdavača nije manja od želje samih tih kuća da se spriječi njihova prodaja. To je logično s obzirom na to da ja ekskluzivno predstavljam te izdavače, i da u tom smislu mi imamo isti interes. Mi smo se iscrpljivali u borbi protiv pirata jer su se falsifikovana izdanja često pojavljivala i na Crnogorskom primorju, i to je bilo teško kontrolisati, jer su radnici na štandovima sami kupovali, mijenjali i prodavali knjige, tako da nije lako uvijek ostvariti uvid u to da li su sva ta izdanja legalna, ili nijesu. I sam sam imao neprijatnosti rapravljajući odakle neka knjiga na štandu čiji se vlasnik ugovorom obavezao da prodaje samo Oktoihova izdanja, jer prodavci često izlažu i druge knjige koje su sami nabavili. Razumije se, ko god se bavi distribucijom knjiga suočava se sa ovim problemom u manjoj ili većoj mjeri, i stoga je svaki distributer zainteresovan da preuzme knjige upravo od izdavača, i tako smanji rizik da unese falsifikate u svoj magacin."

Dok policija radi na otkrivanju staze i bogaze kojim su do knjižara stizala izdanja Cvrčka, ostaje utisak da je Miodrag Grubišić još odavno upoznao nadležne sa svojim nakanama, ali da to niko nije shvatio ozbiljno. Sam naziv njegove firme, nastao na tragu čuvene Lafontenove basne, vizionarski je zacrtao izdavačke planove i strategiju ove kuće. No izgleda da je tek ova zima bila nešto oštrija od prethodnih.

Slobodan Kostić

Petar Živadinović: "Kada bismo znali stepen sive ekonomije u izdavaštvu poslednjih deset godina, mogli bismo dati preciziju procenu o broju nelegalnih izdanja. Ali tu je reč o skrivenoj ekonomiji koja se odvija bez papira i plaćanja preko računa. Indirektnom metodom, na osnovu velikog pada prodaje Koeljovih dela od 1998. do 2004. godine, neki stručnjaci su zaključili da je kvantitativni odnos između legalnih i piratskih izdanja bio najmanje 1:2. Ja verujem da su razmere piraterije bile i drastičnije, jer smo u istom periodu imali normalnu prodaju samo u Beogradu. Ili, da kažem nešto slikovitije, da nas nisu piraterisali, Paideia bi za deset godina postojanja, umesto trista naslova najboljih dela svetske književnosti, koliko smo objavili, izdala bar još toliko knjiga. Malo li je?" Ljiljana Habjanović-Đurović: "Dileri falsifikovanih knjiga najbolje znaju koje su knjige čitane. Paradoksalno je ali istinito, da ljudi koji kradu od autora, izdavača i države, a preko nje i od društva u celini, prave najpoštenije rang-liste čitanosti knjiga, jer je njihov jedini motiv dobra zarada. Saznala sam da se nelegalno preštampavaju sve moje knjige. Čak su mi i na prošlogodišnjem Sajmu knjiga čitaoci donosili na potpis izdanja Ženskog rodoslova i Petkane u staroj opremi. Takve knjige nude se na prodaju i preko interneta, mada sam promenila njihovu opremu i izdavača još u leto 2001. godine. Od tada sam štampala 24.000 primeraka Petkane i 18.000 primeraka Ženskog rodoslova. Piraterisana je i Igra anđela. Do sada smo objavili 61.000 primeraka te knjige, a pirati su sigurno doštampali barem polovinu tog tiraža. Svih žalosnih radost izdali smo 23. aprila 2005. godine, a roman je piraterisan već u prvoj nedelji nakon što se pojavio iz štampe. Do upada policije u prostorije Cvrčka mi smo objavili 20.000 primeraka romana. Po našoj proceni pirati su samo za tržište Srbije i Crne Gore u tom istom periodu štampali 15.000 primeraka ove knjige. Ako uzmete u obzir da se ovi naslovi prodaju po punim cenama, a da oni koji učestvuju u ovom organizovanom kriminalu ne plaćaju autorske honorare, nadoknadu lektorima, korektorima i tehničkim urednicima, a ni poreze državi, postaje jasno kolike su zarade koje se nelegalno ostvaruju, i koliko je u tome istovremeno oštećeno čitavo društvo."