Lik i delo:
Aleksandar Nikitović

šef kabineta premijera Vojislava Koštunice

Osnovni podaci: Rođen 12. decembra 1967. u Baru, Crna Gora. Po završetku gimnazije "Niko Rolović" u Baru, doselio se u Beograd, gde je diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu, u oblasti istorije analitičke filozofije (naslov magistarske teze bio je "Platonovo političko učenje"). Oženjen, otac tri ćerke i jednog sina, sa porodicom živi kao podstanar na Novom Beogradu.

Po čemu je poznat: Pre nego što je Bogoljub Karić počeo da ga proziva za silne nepodopštine, bio je poznat uglavnom kao javnim nastupima neskloni šef kabineta premijera Srbije Vojislava Koštunice, kome je kao glavna preporuka za tu funkciju pripisivano kumstvo sa biznismenom Vojinom Lazarevićem. Lazarević slovi kao jedan od glavnih finansijera Koštuničinog DSS-a.

Šta kaže zvanična verzija: Zvanično, Nikitović nije Lazarevićev kum. Poslovično dobro obavešteni izvori, međutim, ne potresaju se zbog zvanične verzije – u vreme nedavnog razlaza dugogodišnjeg poslovnog tandema Vuk Hamović – Vojin Lazarević, novinarima su objašnjavali da je Hamović odustao od poslovne saradnje sa Lazarevićem, zbog toga što je ovaj, uoči privatizacije NIS-a i EPS-a, "otvoreno zaigrao na kartu DSS-a". I još su precizirali da Lazareviću prolaz do Koštuničinog kabineta obezbeđuje upravo Nikitović.

Odakle Nikitović kod Koštunice: Sa Koštunicom se upoznao u Institutu za društvenu teoriju, gde se, nakon godinu dana rada na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta, Nikitović zaposlio u maju 1996. Posle petooktobarskih promena, postao je najpre zamenik tadašnjeg šefa kabineta predsednika SRJ Ljiljane Nedeljković, a 3. marta 2004, na prvoj sednici aktuelne vlade, postavljen je za šefa kabineta premijera Srbije. Član je DSS-a sa kratkotrajnim partijskim stažom (u vreme službovanja u kabinetu predsednika SRJ pominjan je kao "nestranački član").

A pre Koštunice: Nikitović tokom devedesetih nije bio poznat političkoj javnosti. Mediji su zabeležili jedino njegovo učešće na tribini o Studentskom protestu 1996/97, na kojoj je tadašnji saradnik Instituta za društvenu teoriju ocenio da su studenti propustili da, paralelno sa protestom, organizuju javne rasprave na koje bi pozvali i poziciju i opoziciju, i tako postanu neka vrsta medijatora.

Šta je još radio: "Volontirao" kod Bogoljuba Karića, u studentskim danima. Tako bar zvanični izvori objašnjavaju medijske navode o Nikitoviću kao jednom od članova Koštuničinog kabineta koji su nekada radili za tajkuna s političkim ambicijama (pored Aleksandra Tijanića i Srđana Đurića).

A šta kaže Karić: Nikitović je, uz šefa BIA Radeta Bulatovića i ministra policije Dragana Jočića, deo tima koji Bogoljub Karić, otkako je zapao u probleme, svakodnevno pominje – te planiraju kako potpuno uništiti Pokret snaga Srbije, "a to znači i likvidirati Bogoljuba Karića", te "Koštuničine podlice", te "u svojim razgovorima Srbijance nazivaju marvom koju treba gaziti i pritiskati". I još: "Nikitović je Koštunici zabranio da čita novine i gleda TV, kako bi sa Jočićem i Bulatovićem mogao da gazduje Srbijom", tvrdi Karić.

Po čemu je još pominjan: U vreme kada je Kariću bliska Socijaldemokratska partija Nebojše Čovića izbačena iz vladajuće koalicije, funkcioneri SDP-a su Nikitovića, uz Vojina Lazarevića i ministra finansija Mlađana Dinkića, pominjali kao deo "specijalnog tima za razbijanje SDP-a". A u vreme razlaza dugogodišnjeg glavnog finansijera DSS-a Zorana Drakulića i Koštunice, u medijima su se pojavljivale tvrdnje da je upravo Nikitović bio jedan od Koštuničinih bliskih saradnika koji su se protivili Drakulićevom zahtevu da se Mlađan Dinkić smeni sa funkcije ministra finansija.

Šta Nikitović ima da odgovori: Ništa. Opredelio se (za sada?) za držanje daleko od očiju javnosti.

Vera Didanović