Kina i Rusija vs. Amerika:
Šangajski pakt

Bivši komunistički blok ponovo se našao na okupu i ponovo je tema bila smanjenje političkog uticaja Vašingtona u Aziji

Prošle nedelje u kineskom gradu Šangaju održan je peti jubilarni samit predsednika zemalja Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), kojoj je cilj da osnaži bezbednosnu i ekonomsku situaciju u azijskom regionu. ŠOS ili takozvanu šangajsku šestorku čine Rusija, Kina, Kazahstan, Uzbekistan, Azerbejdžan i Tadžikistan, kao i brojne zemlje posmatrači. Članice ŠOS-a na kraju samita donele su odluku o ekonomskoj saradnji i intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i trgovine drogama. Lideri ŠOS-a, predsednici Rusije i Kine, aktivno su pozvali na sklapanje multilateralnih ugovora između zemalja članica, a ruski predsednik Putin predložio je da se u najskorije vreme organizuje energetski klub ŠOS-a za razvoj transportno-komunikacione mreže između Moskve, Pekinga i Teherana posebno u sferi energenata – nafte i gasa. Prošlonedeljnom samitu u Šangaju poseban ton dalo je prisustvo iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, zbog koga su zapadni mediji taj samit, pa i samu organizaciju ŠOS nazvali "antizapdnom i antinatovskom".

STARI SAVEZNICI: Šangajska organizacija za saradnju stvorena je 1996. godine pod nazivom "Šangajska petorka" sa sedištem u Pekingu, a na inicijativu Rusije i Kine, države sa nuklearnim potencijalom i stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, uz podršku Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana, a kasnije im se priključio Uzbekistan koji je nakon prošlogodišnjeg masakra u gradu Andidžanu radikalno promenio stav prema Sjedinjenim Američkim Državama. Organizacija ŠOS je pre deceniju stvorena sa ciljem jačanja poverenja i saradnje pograničnog pojasa bezbednosti između zemalja članica da bi do kraja prošle, 2005. godine intenzivirala nastojanja u vezi sa vojno-ekonomskim aktivnostima. Predsednici zemalja ŠOS-a vole da istaknu da njihova organizacija pokriva 60 odsto teritorije Evroazije i četvrtinu svetskog stanovništva, a do kraja prošle godine posmatrači i potencijalni članovi ŠOS-a postali su Iran, Indija, Pakistan i Mongolija. Sfere interesa ŠOS-a su centralna i takozvana mala Azija i Tihookeanski region. Uzorom ŠOS-a analitičari smatraju regionalnu organizaciju Jugoistočne Azije ASEAN, stvorenu 1967. pod uticajem Zapada a u cilju "ekonomske saradnje i odbrane od komunizma", pre svega kineskog. Neposredno uoči prošlonedeljnog šangajskog samita, u štampi u Kini, Indiji, Pakistanu i Iranu pojavio se članak Vladimira Putina u kome on iznosi svoja očekivanja od ŠOS-a. Putin filozofski pominje takozvani duh Šangaja prisutan među zemljama članicama ŠOS-a, koji bi na prostoru za koji zapadni analitičari smatraju da postoji "sukob civilizacija" trebalo da pospeši saradnju između hrišćansko-pravoslavne, budističke i muslimanske zajednice. Iako samit u Šangaju nije imao među prioritetima pitanje nuklearnog programa u regionu, zbog američko-iranske aktuelne krize tu temu nije bilo moguće zaobići, a Rusija i dalje stoji na poziciji moguće saradnje i u toj sferi.

SILE ZLA: Ruska "Nezavisimaja gazeta" piše da je sasvim realno buduće širenje ŠOS-a i da će, ako oprezni Kinezi ne budu imali ništa protiv, ŠOS za godinu-dve na azijskom prostranstvu postati svojevrstani vojni blok poput severnoatlantske alijanse NATO. "NATO za bedne", ironično dodaje "Nezavisimaja". Taj list najveću pažnju posvećuje pregovorima između predsednika Rusije Vladimira Putina i iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada o zajedničkom investiranju u preradu nafte i gasa. Lideri ŠOS-a, kako prenosi BBC na ruskom jeziku, obratili su se sa upozorenjem "zlim silama koje su sve više prisutne u regionu" i pozvale članove "šangajske šestorke" na zajedničko delovanje, a moskovska štampa je saglasna da pod "zlim silama" "šosovci" prvenstveno imaju u vidu Sjedinjene Američke Države. Ruska "Nezavisimaja gazeta" prenosi da je na samitu glavni otvoreni kritičar Vašingtona bio predsednik Uzbekistana Islam Karimov, koji je razočaran dvostrukim standardima Sjedinjenih Država u Centralnoj Aziji, i koji prošle godine umalo nije bio smenjen u takozvanom domino procesu šarenih revolucija. Ruski "Komersant" ističe inicijativu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da se u najskorije vreme u Teheranu organizuje konferencija ministara privrede zemalja članica i posmatrača ŠOS-a, u cilju rešavanja problema transporta energenata, posebno nafte. S tim u vezi, ruski list "Vremja novosti" precizira da je Kina, kao glavni potrošač iranske nafte, pre svega zainteresovana za uspostavljanje dobrih odnosa i saradnje sa Teheranom, što pomalo uznemiruje Sjedinjene Države. Zapadna štampa bila je iznenađena suzdržanošću Mahmuda Ahmadinedžada na samitu na komentar američko-iranske krize, kada je iranski lider samo pozvao članice ŠOS-a na "otpor i odbijanje spoljnog pritiska u regionu". "Komsomolska pravda" piše da, iako je samit prvenstveno pozvao na stvaranje takozvane multipolarnosti u procesu globalizacije, na prošlonedeljnom samitu u Šangaju najmanje je bilo govora o saradnji ŠOS-a sa EU-om i Sjedinjenim Američkim Državama. Lideri članica zemalja ŠOS-a uopšte nisu prikrivali svoje antiameričke stavove.

MULTIPOLARNOST: Najviše rasprava među analitičarima i u medijima vodi se o proceni značaja ŠOS-a, koji većina smatra još jednom u nizu organizacija koje su u poslednjih petnaestak godina preplavile evroazijski kontinent. Odmah nakon raspada SSSR bile su to organizacije koje nisu uticale na pitanje državnog suvereniteta država članica, kao što je to Zajednica nezavisnih država (ZND), koja je stvorena posle kraha komunističkog bloka, a inicijativa i liderstvo za stvaranje takvih organizacija pripada prvenstveno Kremlju. Tu je Evroazijska ekonomska organizacija (EVRAZES), prošle godine u nju se utopila Organizacija za centralnoazijsku saradnju (OCAS) koju čine zemlje Centralne Azije. SVMDA je organizacija za međusobno poverenje azijskih zemalja i Rusije, koja je u Alma Ati održala konferenciju samo dva dana nakon šangajskog samita i tom prilikom je iz Kazahstana, sa Bajkonura lansiran čuveni satelit Kazsat. Jedinstveni ekonomski prostor (EEP) je organizacija koja je usmerena na evropski deo Azije (Rusija, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina, koja još nije odlučila u kojoj meri će se integrisati), a taj carinsko-trgovinski savez koji je stvoren kao alternativa EU-a u znatnoj meri podrazumeva odricanje od suvereniteta zemalja članica. Što se tiče organizacija-asocijacija koje su stvorene pod uticajem Vašingtona i Brisela, najvažnije su GUAM i takozvana Organizacija demokratskog izbora koje spajaju baltički, crnomorski i kaspijski region. Te organizacije, kao i ŠOS, stvorene su sa ciljem obrazovanja interesnih ekonomsko-energetskih blokova. Analitičari tvrde da su se bivše komunističke republike "probudile" nakon takozvanih šarenih revolucija koje su u poslednje tri godine zahvatile prostore ruskih, u znatnoj meri i kineskih tradicionalnih političkih interesa. Bela kuća ne krije da stoji iza podrške promene vlasti u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, što Moskva i Peking otvoreno osuđuju kao "mešanje u unutrašnje stvari drugih država". Organizacije inicirane i lobirane iz Moskve, Pekinga i Vašingtona podeljene su po ključu iz hladnog rata, a ŠOS i prošlogodišnji rusko-kineski vojni manevri govore o ozbiljnim namerama starih gospodara azijske "šahovnice" da to i ubuduće ostanu.

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu