Slučaj džipa Čede Jovanovića :
Ukor pred isključenje

Kad se usred predizborne tišine ispod automobila jednog političara pronađe sumnjiv predmet, to je slučaj osetljiv i krajnje neprijatan. Ako je pritom reč o političaru čiji je lik bio godinama marljivo satanizovan, onda je to još neprijatnije. A kad policija ustvrdi da je reč o predmetu bezopasnom – e, to onda okida sve moguće teorije zavere

Ovom slučaju valja prići krajnje hladno i racionalno, bez obzira na to u kom smeru čoveka vuče njegovo političko srce; pogotovo u finišu predizborne kampanje, dva dana pred izbore, usred predizborne tišine. Dakle, valja ići redom.

U petak kasno popodne, u Birčaninovoj ulici br. 42, ispred izvesnog kafića, obezbeđenje predsednika Liberalno-demokratske partije i nosioca koalicione liste LDP–GSS–SDU–LSV Čedomira Jovanovića parkiralo se jedno terensko vozilo vozeći unazad i ostalo pored vozila. Taj kafić nije od značaja u ovoj priči, osim u jednom segmentu do kojega ćemo uskoro doći; sam Čedomir Jovanović i grupa njegovih prijatelja i saradnika otišli su u obližnju kafanu Mitologija na ručak; pred tom kafanom bilo je slobodno samo jedno mesto za parkiranje, na koje je stao Jovanovićev uobičajeni automobil A-8. Taj automobil bio je prethodna dva dana na servisu, pa su se Čedomir Jovanović i njegova porodica za to vreme vozili u terenskom vozilu pomenutom prethodno.

U jednom trenutku jedan od pripadnika Jovanovićevog obezbeđenja koje je stajalo oko parkiranog terenskog vozila, dva parking mesta dalje od Mitologije, primetio je neki predmet ispod vozila, prišao, sagnuo se i podigao ga sa tla. Bio je to žicom uvezan snop od sedam kartonskih cilindara. Jedan građanin koji je sedeo u tom, ranije pomenutom kafiću uznemirio se i istrčao napolje: "Spusti to dole!", viknuo je, svestan da bi to moglo biti i nešto opasno. Čovek iz obezbeđenja spustio je svežanj na tlo, a dotrčao je i policajac koji preko puta ulice u stražarskoj kućici čuva švajcarsku ambasadu. Tu su svi konzilijarno ustanovili da treba pozvati kontradiverzionu ekipu policije, pa je tako i učinjeno.

Uviđaj je potrajao nekih pet sati, došli su svi koji tu spadaju. Čedomir Jovanović sklonjen je na bezbednu lokaciju, teren je ograđen i krenulo se u posao. U prvim minutima uviđaja jedan policajac iz kontradiverzione jedinice uzeo je svežanj u ruke i istresao iz njega na dlan nešto crvenkastog praha, omirisao ga i rekao Nenadu Miliću, bivšem policajcu i zameniku ministra unutrašnjih poslova: "Kao da je vitezit." Vitezit je, naime, najrašireniji građevinski i industrijski eksploziv u bivšoj Jugoslaviji; ima ga svuda i policija ga često pleni od civila, koji ga pak kradu iz raznih magacina na terenu; najčešće se koristi u ilegalnom ribolovu. Svežanj je bio upadljivo vlažan; tog dana do prepodneva i prethodnog dana padala je kiša; tog popodneva, međutim, bilo je suvo. Analiza policije pokazala je da svežanj kartonskih cilindara (dužine 15 cm, debljine oko tri; odgovara uobičajenim dimenzijama pakovanja vitezita) nije mogao biti na licu mesta u trenutku parkiranja džipa, jer bi bio pregažen; osim toga, vlaga ukazuje da je svežanj bio izložen vlazi, što bi značilo da je bio vezan za šasiju džipa izvesno vreme, dok je vozilo išlo po vlažnim ulicama. Niko nije mogao ni da ga podmetne pošto je džip bio parkiran na tom mestu, jer očevici, uključujući i policajca od preko puta, kažu da se obezbeđenje nije micalo iz neposredne blizine vozila. Analize kartona i žice, koje su u toku, pokazaće koliko dugo je svežanj bio ispod vozila: naime, lako je po stepenu korozije žice utvrditi vremenske razmake.

Oko devet uveče ceo medijski Beograd znao je za taj slučaj. Neki su ga svrstali pod predizbornu tišinu; neki su izvestili o svemu što su sa dužnom pažnjom uspeli da saznaju; neki su u poslednjem trenutku revidirali stav i oslonili se na saopštenje kabineta ministra unutrašnjih poslova, odaslato oko ponoći. To saopštenje netipično je za forenzičke nalaze i bolje bi bilo da je MUP ponudio javnosti kompletne rezultate analiza, pa neka se javnost s tim snalazi kako zna; neki znaju. Ukratko (videti faksimil) u tom se saopštenju kaže da tu nikakvih eksplozivnih materija bilo nije, već da je reč o potrošenim patronama (lanserima) za vatromet, koje sadrže inertni prah. Posle je uobičajeni "anonimni izvor iz MUP" rekao nekom tabloidu da je reč o "glini". Po nekim tumačenjima, glina se koristi kao inertna podloga za patrone za vatromet: preko gline ide presovani crni barut, osnovno pogonsko gorivo za lansiranje vatrometne pirotehnike. Dobro; ali zašto onda kabinet ministra (u saopštenju bez potpisa) tvrdi da "spektrofotometrijske i fizičkohemijske analize" nisu otkrile tragove baruta i drugih eksplozivnih materija? Pri sagorevanju crnog baruta ostaju neorganski tragovi koji se utvrđuju lako, sa nekoliko kapi odgovarajućih reagensa; to je "fizičkohemijska analiza". Pri punjenju vatrometnih patrona veoma verovatno će cevi biti kontaminirane eksplozivnim materijama koje se koriste za vatrometne efekte. MUP ne navodi nikakve detalje iz nalaza; gasna spektrohromatografska analiza bila bi ukazala na sva hemijska jedinjenja prisutna makar i u najmanjim tragovima. Trebalo je, dakle, reći sve, a ne ovako; u forenzičkim fizičkohemijskim nalazima po pravilu ne piše šta nije nađeno; piše šta jeste nađeno, a jedan kabinet ministra – ako im je stalo, to jest – duguje javnosti toliko da kaže sve. Pogotovo u ovakvom slučaju.

Osim toga: elementarna kriminalističko-taktička analiza ukazuje da dotično vozilo u jednom vremenskom periodu, kratkom, nije bilo pod nadzorom kao obično. Osim toga: neko je očigledno preduzeo veliki i opasan posao da pod vozilo koje je inače dobro obezbeđeno podmetne čak i maketu eksplozivne naprave – ako je o maketi bila reč. Neko se, dakle, jako potrudio oko tog nesrećnog svežnja kartonskih cevi, dok se neko drugi nije dovoljno potrudio da slučaj rasvetli.

Naravno da će se u političkoj i medijskoj eksploataciji ovog slučaja pojaviti i teorije zavere; "marketinški potez"; tako je i bilo: Čeda sam sebi podmetnuo! Ono što teorije zavere uvek zanemaruju jeste osnovna analiza cene i koristi: mnogo je veća šteta od takvog "marketinškog poteza" ako se otkrije (a velika je šansa da se otkrije!), nego marketinška korist. Ako se zna da je Čedomir Jovanović već šest godina najviše javno olajavana ličnost na političkoj sceni i stalna meta svih mogućih sumanutih teorija zavere, ovaj incident ne iznenađuje. Čak ni ako je reč o "podvali u podvali": smestili smo mu da bi on bio okrivljen.

U LDP-u smatraju da je ovo bilo upozorenje, "ukor pred isključenje": ako smo mogli da na vozilo kojim se dva dana voze Čedomir Jovanović, njegova žena i deca stavimo ovaj paket – možemo da stavimo i drugačiji...

Miloš Vasić