"Tražim deo Karićeve nagrade"; "Vreme" br. 859

Saša Tijanić, poznat po nabusitom temperamentu i kratkom fitilju, jako se naljutio zato što sam ga stavio u društvo gđe Bajrušević dan pre njenog misterioznog nestanka. Na pamet mi ne pada da ga optužim da je on gđu Trefovicu upozorio da beži; ima ona bolje izvore informacija, hvala lepo. Saša Tijanić dalje kaže da nije te subote uveče sedeo sa gđom Bajrušević; nije: sedeo je nekoliko sati ranije, kako su mi precizirali moji izvori kad sam opet proveravao tu stvar. Učestalost njihovih susreta poznata je, uostalom, od ranije.

Ne razumem zašto se čovek vređa: gđa Bajrušević je žena dobrodržeća i dobrostojeća i nije – kako je to primetio Dragoljub Žarković – nikakva sramota sedeti s njom. Osim toga, nevina je dok se ne dokaže suprotno.

Što se Karića nagrade tiče, tu će Saša morati da stane u red, pošto se poslednji priključio plejadi slavnih ličnosti kojima je zinuo apetit na te pare. Tu su, redom: gđa Biljana Kajganić, advokat ovdašnji; gđa Stanislava Čočoroska-Poletan, trenutno u pritvoru zbog pola tone kokaina; general u penziji Aco Tomić, koji se nešto zagubio u pravosudnim lavirintima. Svi bi hteli da se ugrade, ali moram da ih razočaram: za ove dve godine sve sam te pare pojeo, propio i probančio u društvu časnih ljudi i lepih žena širom bivše Jugoslavije. Pritom ni za kim od njih nije raspisana poternica. Dakle, ne nadajte se, dame i gospodo: mene nema pašče za šta da ujede, a ko ne veruje – neka pita mog glavnog urednika, g. Žarkovića.

Miloš Vasić