Zdravstvo i participacije:
Slučaj »pojedinačnog slučaja«

Holter u Kliničkom centru Srbije ne radi i ne može da se dobije ni za 40 ni za 40.000 dinara, u većini domova zdravlja ili ne radi ili ga nema, a privatno košta od pet do šest hiljada dinara

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) doneo je odluku o povećanju participacija građana za zdravstvene usluge za sto odsto, tj. sa simboličnih dvadeset na isto tako simboličnih četrdeset dinara. Mediji su automatski preneli da će pacijenti od sada 40 dinara plaćati "bolnički pregled i dan, pregled kod izabranog lekara, rendgentski pregled po uputu, holter, endoskopiju, EKG, spirometriju, laboratorijske usluge, uključujući i mikrobiologiju, parazitologiju, histopatologiju i citologiju". Bez obzira na preciznost obaveštenja, iz njega građani ipak ne mogu da saznaju koliko novca (i strpljenja) da spreme kada krenu po pomoć u državnu zdravstvenu ustanovu, jer je RZZO tek jedna od institucija koje učestvuju u zdravstvenoj zaštiti građana. Participacija je prihod zdravstvene ustanove, koja je tokom 2008. godine ukupno iznosila pet milijardi, od toga za lekove na recept 810 miliona dinara. Da li je moguće na vreme dobiti sve ove usluge, odnosno da li je neke od ovih usluga uopšte moguće dobiti, glavna je tema u čekaonicama domova zdravlja i klinika.

"Sve zdravstvene usluge, pa i laboratorijske, u zdravstvenim ustanovama sa kojima je RZZO sklopio ugovor, osiguraniku koji ih ostvaruje na propisan način ne smeju biti naplaćene", kaže za "Vreme" Vladan Ignjatović, načelnik Centra za informisanje u RZZO-u. "U slučaju kada je lice oslobođeno plaćanja participacije, ne sme mu se čak ni participacija naplatiti. Dakle, Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu je obavezujući za sve zdravstvene ustanove", decidni su u RZZO-u.

Međutim, u praksi se i suviše često dešava da građani ne mogu da ostvare sve što im osiguravajući zavod garantuje. Zato od dobrog planiranja zavisi koliko će pacijenata primiti određeni tretman za cenu participacije. U laboratoriji Doma zdravlja u Grockoj kažu da su u mogućnosti da pruže sve biohemijske analize. Međutim, njihov obim zavisi od finansijskih mogućnosti doma zdravlja da finansira reagense. Pre nego što je grad Beograd kupio novi aparat, u ovoj laboratoriji se zakazivalo i čekalo po dva meseca za običnu analizu glukoze, holesterola i triglicerida.

Dr Vesna Janjušević, pomoćnica direktora za medicinska pitanja u Domu zdravlja Stari grad, kaže da je ove godine broj vrsta usluga koje je RZZO odobrio izvan svih očekivanja, ali da će finansije odlučiti o tome koliko pacijenata će biti u prilici da ih iskoristi. Dr Janjušević kaže da njihova zdravstvena ustanova pruža sve usluge primarne zdravstvene zaštite bez čekanja, tj. sve osim tumor-markera i hormona, u obimu koji dozvoljavaju sredstva koja odredi RZZO.

SKORO NEMOGUĆE: Analize hormona, imunološke analize, virusološke i analize PCR tehnikom skoro je nemoguće obaviti u državnim zdravstvenim ustanovama, dok analiza hormona u privatnoj laboratoriji traje svega jedan dan, a moguće je uraditi ih i u nekim domovima zdravlja kao vanstandardnu uslugu. Ove analize jeste moguće uraditi u kliničkim centrima, ali se rezultati čekaju oko mesec dana, što u nekim slučajevima potpuno obesmišljava lečenje.

Slična situacija je i sa tumor-markerima. Dabl i tripl testovi za trudnice rade se u državnim ustanovama, ali se uvek plaćaju. To što neki lekari te analize preporučuju kao neophodne nije razlog da budu obuhvaćene Pravilnikom, jer jeste činjenica da je u pitanju samo statistička obrada podataka koja ukazuje na moguće poremećaje ploda. Svaki rezultat koji pokazuje ma i najmanji problem upućuje na amniocentezu, a cena tog zahvata u privatnim klinikama (dugo čekanje na besplatnu analizu u ovom slučaju nije poželjna opcija) kreće se od tri do pet stotina evra, od grada do grada.

Holter u Kliničkom centru Srbije ne radi, i ne može da se dobije ni za četrdeset ni za četrdeset hiljada dinara. U većini domova zdravlja ili ne radi ili ga nema. Privatno, holter EKG-a košta od pet do šest hiljada dinara, holter krvnog pritiska od četiri do pet. Pacijentkinja I.M. je sa uredno dobijenim uputom od lekara opšte prakse pokušala da zakaže ultrazvuk srca u Domu zdravlja Palilula u decembru prošle godine. Prvi slobodan termin je bio krajem aprila participacija je sto dinara. Čeka se toliko dugo jer radi samo jedan lekar. Privatno, UZ srca košta do pet hiljada, osim na VMA gde su cene ove i većine drugih usluga niže nego na privatnim klinikama.

TEŠKO ORUŽJE: Pregled na magnetnoj rezonanci je šest stotina dinara, na skeneru tri stotine. Ministarstvo zdravlja je prošle godine obavestilo građane Srbije da sada u Srbiji ima 15 MR aparata, dok skenera ima 64. U Kliničkom centru Srbije se na MR čeka od nekoliko meseci do čak godinu dana. Najveći broj pacijenata koji su u januaru ove godine zatražili npr. MR endokranijuma, prema listama čekanja možda će biti pregledani do kraja godine, najkasnije u januaru 2010. Na MR pregled kičmenog stuba ovih dana dolaze pacijenti koji su pregled zakazali u martu prošle godine. Gotovo 60 odsto pacijenata na MR pregled kičmenog stuba čeka od pola godine do godinu dana, i isto toliko na pregled MR endokranijuma čeka 40 odsto pacijenata. Napredniju verziju MR aparata, nuklearnu magnetnu rezonancu, imaju u Beogradu tri državne zdravstvene ustanove i jedna poznata privatna klinika. Kako smo saznali, NMR postoji još u Sremskoj Kamenici i Kragujevcu, ali na veb-stranici RZZO-a nema podataka o listama čekanja na pregled NMR. Pacijentkinja D.Ć. iz Beograda je tri meseca čekala na snimanje kako bi saznala da li je uzrok njenih simptoma tumor na hipofizi ili ne. Najčešće, to snimanje ne može da se obavi jer nemaju kontrast koji košta oko stotinu evra. Alternativa su privatne klinike ili komercijalne usluge u državnim bolnicama, za iznos od dvanaest do petnaest hiljada.

"Zdravstvena ustanova koja nije u mogućnosti da pruži uslugu osiguraniku iako je sklopila ugovor sa RZZO-om, dužna je da napismeno navede da nije u mogućnosti to da učini", kažu u RZZO-u i naglašavaju da pacijent ima pravo to da zahteva. Ukoliko osiguranik smatra da mu je usluga neosnovano naplaćena, ima pravo da uz kompletnu medicinsku i računsku dokumentaciju podnese matičnoj filijali zahtev za refundaciju. Prosto rečeno, kada vas lekar uputi u privatnu laboratoriju ili na snimanje, treba da se pozovete na svoja prava. Da li ljudi, naročito stariji, manje obrazovani ili jednostavno ozbiljno bolesni, imaju snagu i želju da zaposlenima u jednoj državnoj ustanovi objašnjavaju da im je država, preko druge svoje ustanove, garantovala određena prava, pitanje je koje se ne uvažava. Broj "odstupanja od pravila" toliko je velik da nema tog ministarstva koje to može da kontroliše. Takođe, dok pacijenti ne podnesu prijavu da su im usluge na koje imaju pravo uskraćene, niko ne može da ima pravu evidenciju o razmerama, a dotle sve ostaje "pojedinačni slučaj".

Đurđa Jovanović-Padejski