Istorijski zapisi – Pregovori Tita i Forda:
Do viđenja u Vašingtonu, budite dobri u Limi

Predsednički i još šest drugih aviona za raznovrsnu logističku podršku, a teme liče na današnje

Američki predsednik Ford posetio je Jugoslaviju u sklopu svoje evropske turneje čiji je primarni cilj bio učešće na Konferenciji u Helsinkiju a održana je od 30. jula do 1. avgusta 1975. godine. U SAD je bilo dosta otpora i javnih napada zbog planiranog učešća Forda na Evropskoj konferenciji, uglavnom od protivnika detanta. Posle Konferencije ti napadi su prestali. Ford i njegova delegacija su pre Evropske konferencije posetili Zapadnu Nemačku i Poljsku, a posle Konferencije Rumuniju i Jugoslaviju. On je doputovao na beogradski aerodrom 3. avgusta posle podne, sa suprugom, sinovima i velikim brojem saradnika i stručnog osoblja. Osim predsedničkog aviona, sletelo je još šest drugih za raznovrsnu logističku podršku.

U razgovorima 4. avgusta 1975. godine u Beogradu, pored dvojice predsednika – Forda i Tita, bili su prisutni sa jugoslovenske strane: dr Vladimir Bakarić, zamenik predsednika Predsedništva SFRJ, Edvard Kardelj, član Predsedništva SFRJ, Džemal Bijedić, predsednik Saveznog izvršnog veća, Miloš Minić, zamenik predsednika Saveznog izvršnog veća i sekretar Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, Dimče Belovski, član Saveta Federacije, Lazar Mojsov, zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove, Toma Granfil, jugoslovenski ambasador u SAD, Aleksandar Šokorac, šef kabineta predsednika Republike, Nikola Miličević, pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove, Anđelko Blažević, savetnik za inostrane poslove predsednika Republike, Svetozar Starčević iz Saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Sa strane SAD u razgovorima su učestvovali: Henri Kisindžer, državni sekretar SAD, Lorens Silberman, američki ambasador u Jugoslaviji, Hartman, savetnik predsednika SAD,... Razgovor je započeo pitanjem o međunarodnom terorizmu, odnosno raspravom o reperkusiji napada japanske Crvene armije na konzulat SAD u Maleziji, o mogućim vezama Crvene armije sa palestinskim organizacijama i uticaju međunarodnog terorizma na situaciju na Bliskom istoku.

ONI – BLISKI ISTOK: Predsednik Džerald Ford je ocenio da i SAD i Jugoslavija imaju duboke interese na Bliskom istoku. Zbog jugoslovenskog uticaja na situaciju na Bliskom istoku predsednik Ford je izrazio veliko zanimanje za poglede predsednika Republike Josipa Broza Tita. Američka strana bila je uverena da ako se nastavi nasilje na Bliskom istoku, rat će biti neizbežan i krvav, a mogao bi značiti konfrontaciju između SAD i SSSR. Izbegavanje takvog rata SAD su videle u primeni rezolucija 242 i 338 Ujedinjenih nacija. Zbog toga je američka strana smatrala da su predstojeći pregovori na Bliskom istoku značajni. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito je izneo mišljenje da prepreku mira na Bliskom istoku predstavlja Izrael, jer se nije povinovao pomenutim rezolucijama UN-a. On je istakao da ponašanje Izraela dovodi i do podele u redovima nesvrstanih zemalja, jer se jedan deo arapskih zemalja zalaže za isključenje Izraela iz UN-a. Predsednik SFRJ se zalagao za postizanje mira na Bliskom istoku povlačenjem Izraela sa okupiranih teritorija i njegovo državno priznanje.

U nekoliko navrata je ponovio da se nikada nije slagao sa namerama nekih arapskih lidera da "Izrael gurnu u more"...

KARDELJ – ZAKON O INVESTICIJAMA: Drugi deo razgovora odnosio se na kupovinu oružja i ekonomsku situaciju. Predsednik SAD Džerald Ford uverio je predsednika SFRJ da će izaći u susret jugoslovenskim zahtevima. Govoreći o ekonomskoj situaciji, Edvard Kardelj, premijer SFRJ, istakao je da je Jugoslaviji, pošto je zemlja u razvoju, potreban kapital i da očekuje znatna ulaganja američkog kapitala u industriju, poljoprivredu i tehnologiju. Napomenuo je da je stoga SFRJ donela novi zakon o investicijama radi stvaranja povoljnijih uslova za strane investitore. Kardelj je izrazio nadu da će američka administracija podržati napore koji bi pomogli stvaranju atmosfere međusobnog poverenja i saradnje.

DEFICIT NERAZVIJENIH: Treći deo razgovora odnosio se na međunarodne ekonomske odnose i položaj nerazvijenih zemalja na svetskom tržištu, odnosno na Sedmo specijalno zasedanje UN-a. Miloš Minić, potpredsednik Saveznog izvršnog veća, istakao je da će na tom zasedanju UN-a SAD imati ključnu ulogu, da će rezultat zasedanja zavisiti velikim delom od pozicije SAD prema odnosu između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Istakao je i da se 30-40 nerazvijenih zemalja nalazi u katastrofalnoj situaciji i da nerazvijene zemlje imaju deficit od trideset do četrdeset milijardi dolara u svetskoj trgovini. Predsednik SAD Džerald Ford naglasio je da je politika SAD i njegove administracije da pomaže nerazvijenima, ali da za njihovo loše ekonomsko stanje nisu odgovorne SAD, već visoka cena nafte.

GRUBA OTVORENOST: Svi učesnici razgovora bez uzdržavanja su to prenosili svojim drugovima na visokim položajima. Smatramo da to dočaravaju navodi iz dnevničkih beležaka Dragoslava Markovića (Život i politika 1967–1978, Beograd, 1987): "Naši su zadovoljni razgovorima. Razgovarao sam o tome opširno sa Vladimirom Bakarićem i nešto kraće sa Milošem Minićem. Insistiraju na trajnom interesu SAD za ovakvu nesvrstanu, integralnu (u ovim granicama) Jugoslaviju. Uostalom, to su i u svojim izjavama isticali. Svesni su činjenice da Jugoslavija i Tito imaju veliki uticaj u savremenom svetu, a među nesvrstanima posebno. Svoj interes vide u razvijanju bilateralnih odnosa s nama. Naši, pak, ističu njihovu neposrednost i otvorenost u razgovorima. U tome, čini mi se, ponekad znaju i da pređu meru dozvoljenog. Na primer, pozdravljajući se sa Minićem na aerodromu, Kisindžer kaže: ‘Do viđenja u Vašingtonu! A dotle, vladajte se dobro u Limi’ (na predstojećoj konferenciji nesvrstanih). Miloš je to ostavio bez komentara. Kisindžer, naročito, zna da direktno, ponekad i grubo, govori u ime interesa SAD."

Izvor: Prilog za istoriju odnosa SFRJ i SAD: Američki Zapisnik sa razgovora Tito–Ford, održanih 4. avgusta 1975. godine, dr Mile Bjelajac, dr Marija Obradović, Central and Eastrn European Online Library

M. M.