Zakon o informisanju:
Vlast i mediji – Vesele devedesete

Vladajuća koalicija se dovela u paradoksalnu situaciju u kojoj je Socijalistička partija Srbije, poznata po gušenju medija tokom devedesetih, preuzela ulogu zaštitnika medija i medijskih sloboda?! Socijalisti Ivice Dačića odbili su, naime, da na sednici vlade podrže Predlog izmena Zakona (iza kojih stoji Ministarstvo kulture) "jer ne žele da budu optuženi da rade isto ono što su radili u prošlosti". Šlag na tortu svakako su bile Vučićeve ocene da je novi zakon gori čak i od njegovog, po zlu zapamćenog zakona iz 1998. godine

Možda bi se za Radisava Raju Rodića, medijskog tajkuna, moglo reći da je, ukoliko se u Skupštini Srbije nakupi dovoljno glasova za usvajanje izmena Zakona o informisanju, u opasnosti da strada od "bumerang efekta". Od sudbine vlasnika "Kurira", "Glasa javnosti" i svačeg još, međutim, zanimljivije bi moglo biti pitanje da li bi Srbijom u narednom periodu mogle da polete još neke ubojite naprave kružnog kretanja?

SIMBOL GUŠENJA SLOBODE ŠTAMPE: Aleksandar Vučić

Poznato je, naime, da je Rodiću, prilikom osnivanja "Kurira", od ključne pomoći u lansiranju i etabliranju tog tabloida bio Mlađan Dinkić (ključni igrač u rušenju vlade Zorana Živkovića, kome je "Kurir" poslužio kao odlično sredstvo u borbi za smanjenje naklonosti birača prema vladi naslednika Zorana Đinđića). Takođe je poznato i da su upravo na inicijativu Dinkića i njegovog G17 plus, iz čijih je redova ministar kulture Nebojša Bradić, pripremljene izmene Zakona o informisanju – smišljene, po opštoj oceni, upravo zato da "stanu u kraj" zagađenju javnog prostora koje potiče od pisanja "Kurira" i, naročito, napadima na samog Dinkića ("ljubav" između Dinkića i "Kurira" završena je 2005, kada je drugi Rodićev list, "Glas javnosti", objavio feljton o sudbini srpskog novca iznetog na Kipar, koji je, navodno, Dinkić pronašao, ali nikada nije vraćen u Srbiju).

Pitanje je, međutim, da li bi i samog Dinkića i vladu čiji je on član, mogao pogoditi bumerang (makar i sa odloženim dejstvom) nakon što su u javnost plasirali tekst izmena Zakona o informisanju, koji je, po ocenama dela javnosti, dela medija i jednog od dva profesionalna novinarska udruženja, iznesenim do pripreme ovog broja "Vremena", u utorak – sve drugo samo ne doprinos slobodi štampe?

PROTIV "KURIRA" ...I OSTALIH: Mnogo je, naime, primedbi na tekst predloženih izmena, ali i na metod i razloge zbog kojih se celom poslu prišlo. Umesto primene postojećih zakonskih rešenja, zahvaljujući kojima bi divljanje pojedinih medija, njihov teror nad pojedincima, ali i celokupnoj srpskoj javnosti, bio nemoguć, država je pristupila donošenju novih propisa koji prete da ugroze opstanak ne samo "Kurira" i sličnih živopisnih proizvoda na papiru, nego i potpuno nedužnih, ali izrazito siromašnih, srpskih glasila. Tu neverovatnu pojavu objasnio je Vlajko Senić, poslanik G17 plus, još neverovatnijom tvrdnjom da primena već postojećih zakona "nije u nadležnosti ministara iz G17 i zato se pribeglo ovom rešenju"! Da situacija bude gora – poslu sa sumnjivom motivacijom (po mnogim ocenama, reč je o obračunu sa jednom medijskom kućom, a ne o uspostavljanju principa koji važe u celom civilizovanom svetu) vlada je pristupila na ako ne bahat, a onda svakako trapav način – bez organizovanja javne rasprave tokom koje bi predstavnici profesije mogli da iznesu svoja mišljenja i predloge.

A da situacija bude tragikomičnija – vladajuća koalicija se dovela u paradoksalnu situaciju u kojoj je Socijalistička partija Srbije, poznata po gušenju medija tokom devedesetih (uz nesebičnu pomoć nekadašnjeg ljutog radikala, danas prodemokratski, proevropski i napredno orijentisanog Aleksandra Vučića) preuzela ulogu zaštitnika medija i medijskih sloboda?! Socijalisti Ivice Dačića odbili su, naime, da na sednici vlade podrže Predlog izmena Zakona (iza kojih stoji Ministarstvo kulture) "jer ne žele da budu optuženi da rade isto ono što su radili u prošlosti". Šlag na tortu svakako su bile Vučićeve ocene da je novi zakon gori čak i od njegovog, po zlu zapamćenog zakona iz 1998. godine!

KAKO DO PODRŠKE: Sednica Skupštine Srbije na kojoj bi poslanici trebalo da razmatraju Predlog izmena Zakona o informisanju zakazana je za četvrtak, kada će ovaj broj "Vremena" već biti na kioscima. U utorak, kada je list pripreman, nije bilo poznato na koji način vlada planira da nakupi dovoljan broj glasova za usvajanje izmena zakona, s obzirom na nespremnost svih stranaka članica koalicije da stanu iza Predloga Ministarstva kulture. Pojavila se samo informacija da poslanička grupa Demokratske stranke sprema amandmane na Predlog upućen Skupštini, što je protumačeno kao pokušaj ključne vladajuće stranke da "izbegne veliku bruku".

"Velika bruka" bi, prema mišljenju kritičara predloženih zakonskih izmena, mogla biti logična posledica donošenja propisa koji predviđa mogućnost gašenja medija po kratkom postupku (doduše, ne u roku od 48 sati pred prekršajnim sudom, kao u Vučićevo vreme), čudnu povezanost prava na izražavanje (izdavanje novina) i finansijske situacije i razne druge, najblaže rečeno, neobične odredbe. Upadljivo nepravedno prema medijima i novinarima, recimo, deluje rešenje prema kome je, u slučaju da je račun medijske kuće u blokadi duže od 90 dana u prethodnih godinu dana "osnivač dužan da bez odlaganja obustavi izdavanje javnog glasila"?! I sve to u situaciji kada je 61.000 preduzeća u Srbiji u blokadi?! Obustava rada, prema predloženim zakonskim izmenama, nužna je i u slučaju pada osnivačkog uloga ispod propisanog nivoa, koji je za dobar broj siromašnih srpskih medija jednostavno – nedostižan.

GDE SME DA SE LAŽE: Ne mnogo racionalnije deluju i odredbe o zabrani kršenja pretpostavke nevinosti (prema kojima su kazne fiksne i nisu povezane sa stepenom uvrede, nego sa dnevnim, odnosno nedeljnim prihodom "klevetničkog" medija) ili odredba prema kojoj osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila. Najspornija bi, međutim, mogla biti činjenica da odredbe novog zakona, čije je predlaganje, navodno, motivisano potrebom "unošenja većeg reda i odgovornosti u sferi medija", važe samo za štampana glasila koja se distribuiraju na teritoriji cele Srbije, a ne i na lokalna glasila. Da li bi to moglo da znači da će, ubuduće, laganje nekim medijima biti dozvoljeno, a nekim ne? I kakve sve to ima veze sa "unošenjem većeg reda i odgovornosti u sferi medija"?

Zauzeti pokušajima skupljanja poslaničke podrške (kako cela priča ne bi dobila potpuno političku dimenziju i dovela do zaključka o oslabljenom kapacitetu vlade) i pripreme amandmana na predloženi tekst (u cilju već pomenutog "izbegavanja velike bruke") predstavnici vlasti nisu dali konkretne odgovore na ta i druga pitanja (poput pitanja Ljiljane Smajlović, predsednice Udruženja novinara Srbije: "Ukoliko neko za nekog državnog zvaničnika kaže da je, na primer, lopov, da li ja to smem da prenesem i na koji način će se to tumačiti?"). Stigla je samo najava da predloženi tekst temeljno razmatra i drugo novinarsko udruženje (Nezavisno udruženje novinara Srbije), koje je u startu bilo blagonaklono prema novim rešenjima, da bi onda bile primećene i neke nelogičnosti. NUNS je najavio da će predložene izmene uporediti sa evropskom praksom i standardima, a beogradska kancelarija OEBS-a "neutralno" je saopštila da "proučava izmene i dopune Predloga zakona o informisanju, kao njihovo usklađivanje sa evropskim standardima". S druge strane, Ministarstvo kulture saopštilo je da su "svi konstruktivni predlozi dobrodošli", ali da se "neće odustati od uvođenja principa odgovornosti za poštovanje osnovnih normi profesionalnog i objektivnog novinarstva".

Vera Didanović

Šta piše u Predlogu izmena Zakona o informisanju? NEĆE ODUSTATI: Nebojša Bradić "Novčani deo osnovnog kapitala osnivača štampanog javnog glasila koje se distribuira na teritoriji cele Republike Srbije mora iznositi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje jedno dnevno javno glasilo, 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje više dnevnih javnih glasila, 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje jedno nedeljno ili periodično javno glasilo, 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za svako naredno do ukupno četiri nedeljna ili periodična javna glasila i iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje pet ili više nedeljnih ili periodičnih javnih glasila. Iznos iz stava 3. ovog člana mora biti u celosti uplaćen prilikom upisa javnog glasila u registar javnih glasila. Osnivač javnog glasila mora održavati vrednost novčanog dela osnovnog kapitala na nivou koji je najmanje jednak vrednosti minimalnog osnovnog kapitala iz stava 3. ovog člana za sve vreme izdavanja javnog glasila. Ako se osnovni kapital osnivača javnog glasila smanji ispod vrednosti iz stava 3. ovog člana, osnivač javnog glasila dužan je da u roku od 30 dana obustavi delatnost izdavanja javnog glasila. Po proteku roka iz stava 6. ovog člana nadležni javni tužilac dužan je da bez odlaganja pokrene postupak za privredni prestup pred nadležnim sudom i zatraži izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila. Sud je dužan da u roku od 12 sati od podnošenja Predloga javnog tužioca izrekne osnivaču meru privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila, do ispunjenja uslova iz stava 3. ovog člana..." "Član 14a Osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila. Ugovor ili drugi pravni posao koji za predmet ima prenos, odnosno drugo raspolaganje pravima iz stava 1. ovog člana ništav je... Član 14b Registar javnih glasila vodi organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata. Ministar nadležan za poslove javnog informisanja bliže uređuje način vođenja registra javnih glasila. Član 14v Organizacija koja vodi registar javnih glasila jednom mesečno, na zahtev republičkog organa uprave nadležnog za poslove javnog informisanja, dostavlja izvod iz Registra javnih glasila sa podacima o osnivačima javnih glasila. Izvod iz Registra javnih glasila iz stava 1. ovog člana sadrži naziv i matični broj za svakog osnivača javnog glasila, podatak o novčanom delu osnovnog kapitala, kao i pregled svih javnih glasila čiji je osnivač. Organ uprave iz stava 1. ovog člana dostavlja izvod iz Registra javnih glasila organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate. Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u roku od tri dana od dana prijema izvoda iz stava 1. ovog člana dostavlja organu uprave nadležnom za poslove javnog informisanja podatke o prinudnoj naplati za svakog od osnivača javnih glasila koji su navedeni u tom izvodu, sa posebnom naznakom o periodu obustave svih plaćanja. Ako je osnivaču javnog glasila račun u blokadi duže od 90 dana u prethodnih godinu dana poslovanja, osnivač javnog glasila dužan je da bez odlaganja obustavi delatnost izdavanja javnog glasila. Ako osnivač javnog glasila iz stava 5. ovog člana ne obustavi delatnost izdavanja javnog glasila, organ uprave nadležan za poslove javnog informisanja o tome obaveštava nadležnog javnog tužioca, koji je dužan da bez odlaganja pokrene postupak za privredni prestup pred nadležnim sudom i zatraži izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila za sve vreme trajanja obustave svih plaćanja." (Predlog zakona u celini možete videti na našem sajtu, u tekstu iz odeljka Vesti.) Rodoljub Šabić: Tri uslova za ograničavanje slobode medija Da li je opravdano ograničavati slobodu izražavanja na osnovu normi finansijske prirode – pitanje je koje se, nakon čitanja Predloga izmena Zakona o javnom informisanju, između ostalih, postavilo Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja. U izjavi za "Vreme", Šabić upozorava i na neka druga rešenja predložena izmenama Zakona, zbog kojih smatra da je tekst upućen poslanicima "u najmanju ruku kontroverzan", ali podseća i na odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava, o kojima bi valjalo dobro razmisliti: "Zakon o javnom informisanju je, bez sumnje, zakon koji za svako demokratsko društvo, odnosno društvo koje to želi da bude, ima prvorazredan značaj. Zato je šteta što je aktuelni predlog za izmene i dopune ovog zakona artikulisan brzo i bez javne rasprave koja bi omogućila novinarima, njihovim asocijacijama, ali i široj javnosti, posebno stručnoj, da daju odgovarajući, kvalitetan doprinos. Posledica toga je da se za sadržinu ovog predloga može reći da je prilično kontroverzan. Naime, sa jedne strane imate rešenja koja se zasnivaju na idejama koje zavređuju bezrezervnu podršku. U tom kontekstu, ilustracije radi, pomenuću utvrđivanje registra medija, odnosno veće transparentnosti svojinske strukture medija, zatim zaštitu maloletnika od objavljivanja kojim se ugrožava njihov integritet, ili sprečavanje objavljivanja eksplicitnih pornografskih sadržaja. Već na prvi pogled je jasno da je reč o rešenjima koje je lako podržati. Neka druga rešenja već izazivaju dileme. To su, recimo, odredbe o za naše prilike visokom novčanom osnivačkom kapitalu od 50.000 evra, kao i odredbe kojima se javna glasila stavljaju van prometa, po kojima ih osnivač nikakvim pravnim poslom ne može preneti na drugoga. Nisam siguran da je za svakoga shvatljiv racio ovih odredbi, te da one neće nepotrebno otežati inače lošu ekonomsku situaciju štampanih medija. Naravno, najviše pažnje zaslužuju odredbe koje zbog smanjivanja osnivačkog uloga ili blokade računa preduzeća predviđaju obavezu izdavača da prestane sa izdavanjem glasila i to pod pretnjom kazne do čak 20 miliona dinara. Mislim da ove i sve druge odredbe kojima se predviđa ograničavanje izdavanja novina moramo sagledavati u kontekstu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prakse Evropskog suda za ljudska prava. Odredbama Konvencije, kojima je zajemčena sloboda izražavanja i praksom suda iz Strazbura već je definisano da je slobodu izražavanja, budući da uključuje određene obaveze i odgovornosti, moguće ograničiti, ali samo pod pretpostavkom kumulativnog ispunjavanja tri uslova. Prvo, da su sankcije, uslovi, mere i sl. predviđeni zakonom. Drugo, da se primenjuju radi zaštite unapred utvrđenih interesa kao što su državna javna bezbednost, sprečavanje nereda i zločina, zaštita zdravlja i morala, ugleda i prava drugih, sprečavanje širenja tajnih informacija, te očuvanje autoriteta i nezavisnosti pravosuđa. I treće, da je njihovo preduzimanje neophodno u demokratskom društvu. U svetlu potrebe ispunjenja tih uslova, mora se ceniti mogućnost, odnosno opravdanost ograničenja slobode izražavanja na osnovu normi koje su finansijske, odnosno fiskalne prirode i kakve je, sa nekim drugim primerenijim sankcijama, logično očekivati u zakonima o porezima ili preduzećima, a ne u Zakonu o javnom informisanju."