TV manijak:
1001 noć posle 5. oktobra

Jedna mala, ali odabrana filmska ekipa sastavljena od studenata iz različitih evropskih zemalja zamolila me za razgovor o seriji "1001 noć". Ludo smo se zabavljali u bioskopu Rex igrajući se insertima iz serije, šta da vam kažem, TV manijaci na delu. Ok, svaka sapunica može biti povod za igru i zezanje, ali ova turska ljubavno/porodična drama očigledno ima u sebi nešto više. Šta je to magično u priči o samohranoj majci mističnog imena (Šeherzada), nešto što, poput turskih osvajača nekada, osvaja Balkan. Sapunica je pričao o savremenoj, evropeiziranoj Turskoj, bez potenciranja islamskog elementa, u kojoj je žena sa detetom – a bez muža, baš kao i svuda na Balkanu, apsolutni autsajder. Boreći se za svoj profesionalni uspeh, Šeherzada prolazi kroz ljubavnu dramu sa svojim dečkom Onurom, uspešnim biznismenom u oblasti građevinarstva. To mu ovde dođe kao sinonim za poslovnog čoveka koji je mlad, neverovatno bogat, a koji je naučio da posluje na ivici legalnog biznisa. Tradicionalna turska porodica je zastupljena sa likovima bake i deke, te šire familije gde se krije osnova drame. Iako su glumci macani, a glumice zaista klasično lepe žene – odabrani su tako da budu lepi po univerzalnim balkanskim merilima, od Anadolije do Beča. Iako se bavi ljubavnim problemima, Šeherzada (kako je ovde zovu) je serija koja promoviše aristokratsku uljudnost, čednost (nema eksplicitnih scena seksa) i porodične vrednosti. Zato je apsolutni hit, što pokazuje i početak emitovanja u Hrvatskoj, koja je sada pala očarana Šeherzadi pred noge. Za mene su dva trenutka bila dokaz potencijala ove serije. Letos sam u Solunu na naslovnim stranicama nekoliko magazina video lica glavnih junaka, što je bio znak prelaska osetljive grčko-turske kulturne barijere. To je svakako bio znak neverovatne popularnosti, gotovo kao da vam je Šeherzada u Solunu skuvala tursku, a ne grčku kafu. Drugi znak popularnosti snimio sam u izlogu male beogradske turističke agencije. Verovali ili ne, turistički aranžman za Istanbul, po povoljnoj ceni, našim turistima se reklamira kao "Šeherzada i 1001 noć". Ova ukrštena popularnost takođe nije besmislena, jer je za mene glavni lik ove serije jedan od najlepših gradova na svetu, ovogodišnja evropska prestonica kulture – sam grad Istanbul. On je prikazan prekrasnim kadrovima, zanatski perfektno izvedenim. U Zagrebu je odjek serije dobio još bizarniji i apsurdniji oblik. Izdavačka kuća koja godinama objavljuje (među zaista retkim na prostorima Balkana) pažljivo odabrane naslove iz filozofije, objavila je u 12 tomova sabrana dela 1001 noć kao biser orijentalne literature. Ovaj hvale vredan poduhvat bio je bez većeg odjeka, sve do početka emitovanja serije, kada su iznenađeni knjižari prodali desetke kompleta. Dok sam kao bibliotekar radio u vojnoj biblioteci garnizona u Zadru, primetio sam taj efekat – sa knjigama poput Umijeće ljubavi, koje bi vojnici i pitomci rado uzimali, ali i razočarani vraćali jer Erih From nije ispunjavao njihova erotska očekivanja. Što se Bosne tiče, tamo je Šeherzada oduvek bila deo popularne kulture, bilo kroz imena ugostiteljskih objekata, bilo kao megahit Eska Plavog Šeherzada – ti si uzrok mojih jada...

Strah od Balkana, od mogućnosti da Turci i njima slični dobiju punopravno članstvo u EU, predstavlja element zbog kog ova serija možda neće biti popularna u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Ipak, ova ljubavna priča, a priča je suština bajke o 1001 noći, pokazala je kako zaista postoji neki element koji nas spaja, a koji bi bio kvalitativno nov u budućoj Evropi. E, tu dolazimo do datuma, do tog dana kada ćemo postati deo EU. Predsednik Tadić je prošlog vikenda oprezno saopštio da mu se javlja 2015. ili 2016. godina. Nakon toga usledio je rašomonski niz TV emisija o desetogodišnjici 5. oktobra. Ukratko rečeno, naslov svih emisija u rasponu od TV Pinka, do TV B92 mogao bi biti – "jedinstvena uloga naše (moje) televizije u peto oktobarskim promenama". RTS je sećanje na 5. oktobar obradio u dva predsednička kruga, prvo Koštunica, a zatim Tadić. Najiskrenije podsećanje na 5. oktobar emitovano je na YU kanalu gde su filmom Biciklisti čestitali rođendan našoj najboljoj glumici – Mileni Dravić. Desetogodišnjica B92 obeležena je mnogo klasičnije – filmom o sebi samoj. Sve u svemu, priča o 5. oktobru postaje nalik na bajku o 1001 noći, samo što naše TV Šeherzade uvek iznova pričaju svoju priču o Srbiji koja će se jednog jutra sama od sebe probuditi u lepšem i pravednijem društvu. Što se mene tiče, uvek ću izabrati onu originalnu priču, makar imala i 12 tomova, i posetu predivnom Istanbulu. Lepoj TV Šeherzadi želim venčanje na kraju serije, Mileni i devedesetdvojci srećan rođendan, a petooktobarske Šeherzade nisu uspele u svom osnovnom cilju – da nas održe budnim. Kad bolje razmislim, možda im više odgovara da kuntamo.

Dragan Ilić