Medalje za hrabrost:
Osam Obilića

Medalje "Miloš Obilić" uveo je u Srbiji kralj Petar Karađorđević 1913.

Predsednik Republike Boris Tadić podelio je osam medalja za hrabrost pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije. Nova odlikovanja Republike Srbije prvi put su dodeljena na Sretenje, 15. februara, povodom Dana državnosti. Tadić je posthumno odlikovao zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" policajca iz Novog Sada Vladimira Grandića, koji je poginuo 11. aprila 2009. godine prilikom sprečavanja bekstva četvorice naoružanih razbojnika. Osim njega, zlatnog "Obilića" dobili su policajci Marko Radovanović za spasavanje ljudi iz bujice reke Pčinje u Trgovištu i vatrogasac Siniša Glišić, koji je spasavao goste iz zapaljenog hotela Metropol. Odlikovan je i policajac Rodoljub Milović, koji je učestvovao u velikom broju akcija hapšenja izvršilaca najtežih krivičnih dela.

Jedina žena među nagrađenima je policajka Biljana Lazarević, koja je bila pripadnik prvog kontingenta MUP-a Srbije u mirovnoj misiji UN-a u Liberiji i komandant kontingenta srpske policije u mirovnoj misiji UN-a na Haitiju, gde se istakla u spasavanju ljudi nakon velikog zemljotresa.

Medalju "Miloš Obilić" dobio je i Dean Zastavniković, ranjen dok je kao školski policajac pokušavao da spreči bekstvo razbojnika, kao i pilot Vojske Srbije major Slobodan Jocić.

Predsednik Srbije je poručnika vojske Dejana Milosavljevića iz Specijalne brigade u Pančevu odlikovao srebrnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" zbog požrtvovanosti koju je iskazao u spasavanju ljudi iz zapaljene zgrade.

Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" dodeljuje se za "naročite zasluge i dela ličnog herojstva izvan i iznad zahteva dužnosti". Ne jednoj njenoj strani nalazi se lik Miloša Obilića sa oklopom i šlemom i njegovo ime, a na drugoj natpis "Za hrabrost" u obliku krsta i dva paralelna mača.

Osim medalje "Miloš Obilić" dodeljuju se još dve medalje. Medalja za zasluge dodeljuje se za izuzetne zasluge i postignute rezultate u svim oblastima života i rada, a na njoj je lik žene u svečanoj haljini sa lovorom u jednoj i maslinovom grančicom u drugoj ruci. Na drugoj strani se nalazi venac od lovora i hrasta oko natpisa "Za zasluge" i grba Srbije.

Medalja za revnosnu službu dodeljuje se za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti, a krasi je štit sa grbom Srbije iznad kojeg su kraljevska kruna i lovorova grana, a na drugoj strani ukršteni mačevi i natpis "Za revnosnu službu".

Svaka od ovih medalja ima dva stepena, odnosno može biti "zlatna" ili "srebrna". "Prvostepene" su pozlaćene, a sve su izrađene od srebra visoke finoće (21,6 karata).

Izgled medalja osmislio je Miroljub Stamenković.

Medalja "Miloš Obilić" ima tradiciju dugu 170 godina. Medalja za hrabrost bilo je prvo odlikovanje svih Južnih Slovena, koje je ustanovio Petar II Petrović Njegoš 1841. godine. Šest godina kasnije ustanovio je zlatnu medalju Obilića.

U Srbiji je odličje pod ovim imenom prvi uveo kralj Petar Karađorđević, za ličnu hrabrost pokazanu na bojnom polju tokom rata sa Bugarskom 1913. godine.

Medalje su samo deo novih srpskih odlikovanja. Prema zakonu o odlikovanjima pojedincima i ustanovama predsednik će odavati počast i dodelom šest ordena: Republike Srbije, srpske zastave, Karađorđeve zvezde, belog orla sa mačevima, Sretenjski i orden zasluga za revnosnu službu. Izgled odlikovanja osmislili su umetnici, profesori na Likovnoj i Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu Mitar Petković i Nikola Vukosavljević, a njihova rešenja prihvatila je Komisija Ministarstva kulture, na čijem je čelu bio Slobodan Homen.

Orden Republike Srbije ima dva stepena i dodeljuje se predsednicima država ili vlada.

Orden srpske zastave, ima tri stepena, a dobija se za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa između Republike Srbije i drugih država.

Orden Karađorđeve zvezde dodeljuje se za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i građana.

Za naročite zasluge u oblasti javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti dodeljuje se Sretenjski orden, koji takođe ima tri stepena.

Za zasluge u izgradnji sistema odbrane ili u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama predsednik dodeljuje orden belog orla s mačevima.

Orden zasluga za odbranu i bezbednost dobija se za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti.

O tome čije će grudi krasiti odlikovanja, odlučuje predsednik Republike na osnovu stava Komisije za odlikovanja. Njom predsedava predsednikov savetnik Trivo Inđić, a članovi su: državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić, državni sekretar u MSP-u Mirko Stefanović, šef Vojnog kabineta predsednika Srbije general Dragan Radulović, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Predrag Marković, pomoćnik ministra MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić, i sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Inače, dosadašnja statistika kazuje da su naši vladari velikodušni u dodeljivanju ordenja, mada uvek ima onih kojih se "nisu setili". Najizdašniji je bio Josip Broz Tito, koji je dodelio više od pola miliona odlikovanja. Slobodan Milošević je odlikovao oko 15.000, Vojislav Koštunica – 3600, a Svetozar Marović – 1800 zaslužnih. Zoran Lilić i Dobrica Ćosić nisu dodelili nijedno odličje, a od Sretenja se iz njihovog društva izdvojio i Boris Tadić, koji do sada nikoga nije odlikovao.

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"