Kolonističko selo u Banatu, Lazarevo, naseljeno Mladićevim zemljacima >
Da su znali, i život bi dali
Kako se selo koje je do pre nekoliko dana poznato po fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije Nenadu Bjekoviću, i kvalitetnim krastavcima kornišonima, zaštitnim znakom ovdašnjih ratara, za samo jedan dan pročulo kao za mesto u kom se skrivao najtraženiji haški begunac, čovek koji je 5788 dana izmicao pravdi
Već posle prvih reakcija meštana Lazareva na hapšenje generala Ratka Mladića bilo je jasno zašto je najtraženiji begunac sa ovdašnjeg područja, optužen pred Haškim tribunalom za najteže ratne zločine, izabrao ovo kolonističko selo u Banatu, sa oko 3000 duša, za mesto gde će se, po tvrdnjama dela vlasti, godinama kriti. Ne samo da u Lazarevu, udaljenom svega desetak kilometara od Zrenjanina, ima rođake koje, začudo, do četvrtka 26. maja, po priznanju ministra policije Ivice Dačića, niko nije proveravao, nego su žitelji bili spremni, kako kažu, i životom da ga brane. Samo da su znali da se bivši komandant Vojske Republike Srpske krije među njima. Ali – nisu. U to su, svi do jednog, poslednjih dana uveravali vaskoliku javnost. Mada, mnogi se sećaju da je Mladić, nakon rata u Bosni i Hercegovini, dolazio u Lazarevo, slobodno se kretao po naselju, čak sa bavio uzgojem pčela… Pričalo se, doduše, i poslednjih godina da bi Mladić mogao da se krije među sunarodnicima doseljenim u Banat u vreme kolonizacije. I novosadski list "Dnevnik" je još u oktobru 2007. godine pisao o tome da potraga za njim, tada sprovedena u napuštenoj kasarni u Zrenjaninu, možda ima veze s tim što generalovi rođaci obitavaju u Lazarevu. Branislav Mladić, u čijoj je kući, u Ulici Vuka Karadžića, naposletku Ratko i otkriven i uhapšen, pre četiri godine je demantovao da je viđao najtraženijeg haškog begunca, tvrdeći da je on njegov dalji rođak i da dugo godina s njim nije ni u kakvom kontaktu.
"Ma, mi smo neki dalji rođaci. Video sam ga samo dvaput u životu, još kao klinac", pokušao je 2007. Branislav Mladić da skine sumnju sa sebe.
Sem Branislava, još tri familije u Lazarevu imaju rodbinske veze sa čovekom kome se na teret stavlja genocid u Srebrenici i drugi zločini. Rođeni brat Branislava Mladića, Dragan, živi u Ulici Ive Lole Ribara, glavnoj seoskoj džadi, na samom ulazu u ovo naseljeno mesto, Draganov sin Nebojša Mladić, sa porodicom, ima kuću u Ulici Save Kovačevića, a Zoran Stanojčić, čija je majka od Mladića, šef je mesne kancelarije u Lazarevu. Dragan je u penziji, Branislav se bavi poljoprivredom, a Nebojša je zaposlen u jednoj zrenjaninskoj fabrici. Svima njima pripadnici Bezbednosno-informativne agencije upali su u četvrtak, u ranim jutarnjim satima, u kuće, u potrazi za odbeglim generalom. Zatečen je kod Branislava, ili Branka, kako ga komšije u selu zovu.
Već par sati po saznanju da je u njihovom selu otkriven čovek o kome je ceo svet godinama brujao, Lazarevljani su počeli da se okupljaju pred trenutno najpoznatijom kućom na planeti, u onoj u kojoj su srpske vlasti dočepale Ratka Mladića. Skupili su se da bi, kako su poručili, iskazali revolt zbog hapšenja "srpskog heroja" i "branitelja srpskog naroda", ali i odbranili sunarodnika Branislava Mladića od nasrtljivih novinarskih ekipa koje su u mirni i ravni Banat pristigle iz svih krajeva sveta. Padale su uvrede na račun poslenika javne reči, oštećena je pokoja televizijska kamera a pripita omladina zaputila se i u seosku crkvu, na moleban, da bi se pomolili za zdravlje prvog vojnika Republike Srpske. Zrenjaninska policija privela je to veče šest osoba, zbog remećenja javnog reda i mira, i na tome se i završilo. Već dan kasnije situacija u selu bila je mirna. Izveštači iz Nemačke, Engleske, Švajcarske, Slovačke, Mađarske, Hrvatske i dalje su pristizali pred kuću u Ulici Vuka Karadžića, trčeći za Branislavom Mladićem koji se, po puštanju iz pritvora, u kome je proveo nekoliko sati, vratio uobičajenim poslovima na njivi. Ali, nije bio raspoložen za razgovor sa novinarima.
Tako se za Lazarevo, do pre nekoliko dana poznato po fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije Nenadu Bjekoviću, i kvalitetnim krastavcima kornišonima, zaštitnim znakom ovdašnjih ratara, za samo jedan dan pročulo kao za mesto u kom se skrivao najtraženiji haški begunac, čovek koji je 5788 dana izmicao pravdi. Čak je i poznata internet enciklopedija Vikipedija ekspresno, među dva poznata imena koja se vezuju za ovo selo, uz Bjekovića uvrstila i Mladića. Bilo je to dovoljno da se mnoge medijske kuće pozabave i istorijom Lazareva, strukturom stanovništva… Pa je tako obnovljeno istorijsko gradivo. Lazarevo su, inače, osnovali Nemci 1800. godine, i u početku se zvalo Lazarfeld. Selo je 2. oktobra 1944. oslobođeno od fašista i već sutradan je promenilo naziv u Lazarevo, kako se, inače, i zvalo od 1922. do 1941. Nаkon Drugog svetskog rаtа, plаnskom kolonizаcijom, Lаzаrevo je nаseljeno borаčkim porodicаmа iz Socijаlističke Republike Bosne i Hercegovine, uglаvnom sа Romаnije, iz višegrаdskog krаjа, iz okoline Trnovа i Kаlinovikа, i nešto mаnje iz okoline Dobojа, i iz Bosаnske krаjine, od Mrkonjić grаdа i Šipovа. Orgаnizovаni dolаzаk prvih kolonistа je bio 18. septembrа 1945, kаdа je stiglo 60 porodicа, 19. novembrа drugа grupа, tаkođe od 60 porodicа, а trećа – od 100 familija 29. decembrа. Tokom аprilа sledeće godine ovde je "vozom bez voznog redа" pristiglo još 120 porodicа. Tаko je, nаkon oslobаđаnjа, novi dom u Lаzаrevu steklo 340 porodicа.
Njihovi naslednici i dan-danas održavaju bliske odnose sa zemljacima iz istočne Bosne, gde je rođen i Ratko Mladić. Svake godine, u septembru, ovde se proslavlja Dan doseljavanja kolonista iz Bosne, a redovno se, decenijama unazad, organizuju i druženja članova lovačkih udruženja iz Sokolca i Višegrada sa lovcima iz Lazareva. Na posebne veze između "bratskih" mesta ukazano je i krajem minule godine, na Malu Gospojinu, slavu Višegrada, kada je delegacija Lazareva, sa protojerejom Ivanom Popovim na čelu, boravila u tom istočnobosanskom gradu. Tamošnja lokalna samouprava tada je obećala i pomoć za nastavak gradnje lazarevačke crkve. One u kojoj žitelji danas mogu da se pomole za zdravlje uhapšenog generala. Što i čine.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Hapšenje najtraženijeg haškog begunca >
Kako je pao Ratko Mladić
Miloš Vasić -
Ustanička ulica, poslednja srpska Mladićeva adresa >
Krv i jagode
Tatjana Tagirov -
Dekonstrukcija jednog mita >
Kako se Ratko Mladić odao genocidu
Dejan Anastasijević -
Kraj potere za Ratkom Mladićem >
»Našli ste koga ste tražili...«
Milan Milošević -
Svetske reakcije i evropske posledice >
Čestitka čestitku stiže
Andrej Ivanji -
Dokumenti >
Izvodi iz izmenjene optužnice iz 2002. protiv Ratka Mladića
-
Mladić kao deo folklora >
»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«
Ivana Milanović Hrašovec -
Reakcije u Republici Srpskoj >
Hajka na »izdajnike«
Tanja Topić -
Socijalne mreže >
Bunt, očaj i kletve
-
Državnici, ministri i lideri stranaka >
Rekli su o Mladiću
Dokumentacioni centar "Vreme" -
Pod Medvednikom, u Mladićevom pčelinjaku >
Što smo cedili, cedili smo
Dragan Todorović -
Zdravstveni karton >
Mladić u apoteci
Jasmina Lazić -
Intervju – Miomir Nikolić, direktor Zdravlje Aktavisa, Leskovac >
Lekovi za celu planetu
Z. J.
Mladićevo ili Ratkovo?
Lazarevljani, revoltirani odlukom države da generala Vojske Republike Srpske isporuči Haškom tribunalu, najavili su pokretanje peticije sa zahtevom da njihovo selo bude preimenovano u Mladićevo ili Ratkovo. U znak podrške, u znak da ga nisu izdali. A upravo se i plaše toga da neko, naročito njihova sabraća u rodnom Mladićevom selu Božinovići, kod Kalinovika, ne pomisli da ga je odrukao neko od Lazarevljana. Za sada je, međutim, pitanje da li će namera o promeni naziva sela biti sprovedena u delo.
"Procedura oko promene naziva sela je poprilično ozbiljna. Prvo je potrebno pokrenuti inicijativu, a zatim gradska Skupština, ako postoji većina za tako nešto, raspisuje referendum na kom se većina od ukupnog broja upisanih birača mora izjasniti za promenu naziva mesta. Ukoliko se i to ispuni, onda odluka ide na potvrdu u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu", objašnjava predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton i pita se zašto bi se uopšte, zbog jednog političkog trenutka, menjao naziv sela koji traje već vekovima.