Intervju – Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija (najava) >

Nema mere od koje svi imaju koristi

Rasim Ljajić o primeni veće stope PDV-a, formiranju nove cene hleba, poskupljenjima, nestašicama ulja, kukuruzu i pšenici u Robnim rezervama, problemima sa Hrvatskom i Evropskom unijom, trgovinskom deficitu, malom broju roba koje Srbija izvozi monopolima i konkurenciji na tržištu i merama koje država namerava da poduzme

"Obišao sam uljare i dobio neke odgovore koji mi se čine verodostojnim: suša je bila katastrofalna, rod suncokreta je bitno manji od prošlogodišnjeg, cena suncokreta je "skočila" sa 330 evra po toni koliko je koštao prošle godine, na današnjih 480 do 500 evra. To je jedan razlog bio da oni podignu cenu iako žetva nije ni bila završena. Znači otišla je cena upravo na psihološkoj priči o mogućim nestašicama i iz toga je proizašla potreba uljara da automatski povećaju cenu. Drugi razlog što je samo jedna uljara, da ne pominjemo imena, proizvodila uobičajene količine, dok su druge dve uljare otkupile manju količinu suncokreta nego inače, ni 50 hiljada tona i proizvodile su manje količine ulja, a četvrta uljara je proizvodila manje količine zato što se pokvarila neka presa koja je važna u procesu proizvodnje. Psihološke nestašice i skok cena, objektivno manja proizvodnja, time manja isporuka trgovcima determinisale su s jedne strane cenovnu, s druge strane i tržišnu nestabilnost"

"Ne postoji mera koja neće biti osporavana i ne postoji mera koja će svima ići direktno u korist. Mi smo ovde gledali glavni cilj da postignemo, a to je stabilizacija tržišta i prozivodnje osnovnih životnih namernica za domaće potrebe. Postoje svakako i mane ove mere. Jedna od tih kritika koje smo dobili od Evropske unije je da je to mera protekcionizma. Imali smo problema i sa Hrvatskom. Hrvatska je, naime, subvencionisala svoje proizvođače da sa našim ratarima sklapaju ugovore o proizvodnji, a sad ne mogu da preuzmu to za šta su avansno platili. Ali, kao što sam rekao, glavni cilj je bio da obezbedimo sirovine za proizvodnju za domaće potrebe uz sve rizike da će ta mera nekoga pogoditi i da će biti kritika od strane Evropske unije, koju smo mi obavestili o razlozima zbog čega smo mi tu meru doneli i koja je privremenog karaktera".

"Iskreno, više puta sam, od kako sam došao na ovu funkciju, čuo za sumnju da u Robnim rezervama nema robe u obimu kako stoji u evidencijama. Čuo sam čak i za mahinacije koje su vršene u prošlosti oko intervenicija iz robnih rezervi, da se neko obogatio zahvaljujući tim intervencijama. Čuo sam svakakvih priča. Zato sam naredio da se izvrši vanredni popis zaliha da vidimo da li mi zaista imamo 209.000 tona pšenice koliko je meni rečeno, da li imamo tih 79.000 tona kukuruza koliko mi je rečeno upravo iz razloga koji ste vi naveli – sumnnje da li je to na papiru ili mi stvarno to imamo da možemo da intervenišemo. Rečeno je da manje više postoji ta količina koja u evidenciji stoji. Sada sam naredio da se to uradi ponovo, iako su pre dva meseca to već radili, da ponovo urade taj popis, da vidimo šta sve tačno i koliko imamo, da bi mogli da planiramo nekoliko meseci unapred s obzirom da bi moglo da dođe do poremećaja tržišta."

(...)

Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 4. oktobra 2012. Pretplatnici na internet izdanje ostatak mogu pročitati sa ovog linka.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---