VESTI, / VESTI
Oboren putnički avion i istočnoj Ukrajini
Malezijski boing 777 (Flight MH17 ) sa 298 ljudi oboren iznad Ukrajine, nema preživelih. Ruski generalštab: boing 777 skrenuo s koridora, u blizini bio suhoj 25, ukrajinske baterije "buk" u zoni tragedije (VIDEO) SAD i EU: proširenje sankcija protiv Rusije Lider Ukrajinski zauzeli strtaeški važnu Saur Mogilu
Malezijski avion sa 298 putnika i članova posade oboren je projektilom zemlja-vazduh iznad Ukrajine u blizini granice sa Rusijom, javljaju agencije pozivajući se na izvor ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova, a "Malezija erlajns" je saopštila da je izgubila kontakt sa tim avionom (Flight MH17 ) u 14.15 GMT 17. jula i da prikuplja informacije.
Agencije javljaju, pozivajući se na različite izvore, da niko nije preživeo. Poginulo je svih 298 putnika među kojima je bilo 85 dece i 15 članova posade.
|
Glas Rusije" navodi da niko od putnika i članova posade nije preživeo. Rusko Ministarstvo za vanredne situacije zatražilo je dozvolu od Kijeva da dozvoli da ruske službe pomognu spasiocima na mestu pada malezijskog aviona, javlja agencija RIA Novosti.
Kako je preneo Rojters, boing koji je leteo iz Amsterdama u Kuala Lumpur oboren je dok je bio na visini od 10 kilometara (33.000 fita).
Pozivajući se na izvor iz vazduhoplovne službe, britanska agencija navodi da je malezijski avion nađen kako gori na zemlji na istoku Ukrajine.
Agencija Itar- tass je javila da se "boing 777" srušio na oko 60 kilometara od granice Ukrajine i Rusije.
|
Američka agencija navodi da su njeni novinari videli ranije sličan lanser u blizini istočnog ukrajinskog grada Snježnoje. Avion je pao u naseljenoj zoni Grabovo blizu mesta Krasnij Luč, oko koga su takođe vođene borbe, a koje kontrolišu pobunjenici. Njujork tajms u tekstu At the Scene, a Bitter Smell and Crumpled Bodies u izveštaju iz Grabova, malog rudarskog gradića piše da su delovi aviona i tela putnika razbacani na širokoj teritoriji i da se prema izjavama očevidaca avion verovatno raspao u vazduhu. Očevici kažu da je u prethodnom periodu područje bombardovala ukrajinska avijacija, pa je Oleg Georgievič (40), rudar koji se bori na strani pobunjenika rekao da je čuvši eksploziju pomislio da je opet počelo bombardovanje, a onda je video kako s neba padaju delovi aviona i ljudska tela.
|
Anton Gerašenko, savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine, napisao je na svom nalogu na Fejsbuku da je avion leteo na visini od 10.600 metara (35.000 ft) kada ga je pogodila raketa ispaljena iz lansera "buk", prenosi AP.
Sistem buk - što na ruskom znači bukva je uveden u naoružanje SSSR-a 1970, to je na kamion montiran sistem radarski-vođen raketni sistem, po NATO klasifikaciji SA-11 Gadfli, koji ispaljuje 55-kg tešku raketu do 28 km. Poseduje ga ukrajinska vojska. Kijev optužuje Moskvu da je isporučila taj sistem pobunjenicima, što Moskva negira.
Ruska TV RT na engleskom pod naslovom «Kiev deployed powerful surface-to-air missile systems to E. Ukraine ahead of the Malaysian plane crash» prenosi tvrdnju da je Ukrajinska vojska navodno rasporedila bateriju "buk" s raketama zemlja-vazduh blizu Donjecka dan pre obaranja malezijskog aviona.
U saopštenju ruskog ministarstva se još navodi da je ukrajinska armija nedavno u okolini Donjecka stacionirala 27 protivvazdušnih raketnih sistema tipa „buk". Ruska TV RT prenosi informaciju Ministarstvo odbrane Rusije da je Ukrajina u zoni u kojoj je pao malezijski avion rasporedila 156 zenitno raketni puk s 27 kompleksa "buk-M1" koji može da pogodi cilj na 30 kilometara. Rusko ministarstvo izražava sumnju u tvrdnju ukrajinskih vlasti da ukrajinska avijacija niti artiljerijska niti raketna sredstva nisu upotrebljena s obrazloženjem da se u uslovima kada se vode borbe u tako kratkom roku takvi fakti ne mogu utvrditi bez istrage.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je dan kasnije da su ruski radari 17. jula registrovali aktivnost radarske stanice ’Kupol’, koja pripada ukrajinskim baterijama koje poseduju raketne sisteme ’buk-M-1’ u oblasti Stila, 30 kilometara južno od Donjecka, a taj sistem omogućuje da raketu na radarom fiksirani avion može da ispali bilo koja baterija - ona na položajima u Andrejevki, osam kilometara severno od Donjecka, ili ona u mestu Grusko-Sorjanskoje, 25 kilometara istočno od Donjecka."
Javni tužilac Ukrajine Vitalij Jarema izjavio je u intervju listu Ukrajinska pravda (Військові доповіли Порошенку: терористи не захоплювали український "Бук") da je vojska obavestila predsednika Porošenka da teroristi nemaju rakete komplekse "buk" i S-300, odnosno da to ukrajinsko oružje nisu zaplenili, pošto je protivvazdušni puk kod Donjecka 29. juna premešten na neku drugu lokaciju.
Ruska TV RT pod naslovom Источник: целью украинской ракеты мог быть самолёт Владимира Путина još tvrdi, pozivajući se na izvor u Rosaviaciji da je verovatni cilj ukrajinske rakete, boing 777 kompanije Malaysia Airlines, mogao biti avion predsednika Rusije «Bort nomer odin» koji se blizu Varšave mimoišao s malezijskim lajnerom u jednoj tački i na jednom koridoru – mada je i u samoj vesti navedeno da je vremenska razlike ukrštanja na toj tački bila velika – na koridoru 330, na visini 10.100 metara. «Bort nomer odin» bio je tamo (u Varšavi) u 16:21 msk, a malezijski avion u 15:44 msk». Putin ipak nije leteo iznad Ukrajine.
Agencija Rojters javlja da je vojni komandant pobunjenika, Igor Streljkov, napisao na svojoj stranici društvene medija u 13.37 GMT, pola sata pre poslednjeg prijavljenog kontakta sa MH-17, da su njegove snage oborile antonov An-26 u istom području. Taj transportni avion koji koriste Ukrajine snage leteo je na visini od 6.500 metara, znatno niže nego malezijski putnički. Nekoliko ukrajinskih aviona i helikoptera su oboreni u četiri meseca borbi u toj oblasti, koje su naročiti intenzitet imale oko strateški važnog brda Saur Mogila, mesta istorijskih borbi u II svetskom ratu, koje se nalazi tridesetak kilometara južno od mesta Grabovo, gde je pao avion. Oboren je u ponedeljak 14. jula još jedan od ukrajinskih aviona Suhoj Su-25 raketom vazduh za šta je Ukrajina optužila rusku stranu, dok je ruska strana negirala da su njene snage uključene u taj incident na bilo koji način.
Oleg Carev predsednik parlamenta Novorusije (federacija donjecke i luganske samoproglašene republike) izvestio je da je 17. juna iz haubica i bacača gađana, oštećena autobuska stanica u Lugansku. Igor Streljkov, komandant pobunjenika (snaga DNR) saopštio je da se borbe nastavljaju svuda sem u zoni u kojoj je pao avion koju obezbeđuju snage DNR duboko u teritoriji koju kontrolišu, a da je prekidanje borbi s ukrajinskim snagama koje se nalaze u okruženju na jugu Donjecke oblasti uz rusku granicu – necelishodno ( нецелесообразно). U Donjecku u zoni aerodroma 17/18. jula nastavljene borbe.
Rušenje civilnih aviona u zoni ratnih dejstava ili vojnih vežbi nije sasvim retko.
U 2001, Ukrajina je priznala da je njen vojni verovatno odgovoran za obaranje ruskog aviona koji se srušio u Crno more, ubivši 78 putnika. Viši ukrajinski zvaničnik rekao je avion najverovatnije bio oboren raketom S-200 tokom vežbi.
Godine 1983, sovjetski mlazni lovac oborio južnokorejski avion nakon što skrenuo sa kursa u ruskom vazdušnom prostoru i nije uspeo da odgovori na pokušaje da stupe u kontakt. Svih 269 putnika i članova posade poginulo.
Godine 1988, američki ratni brod Vensen oborio je iransku avion, ubijajući sve 290 putnika i članova posade, što su SAD objasnile ka nesreća pošto je posada zamenila putnički avion za vojni, a Teheran smatra da je napad nameran.
Donjecka Narodna Republika gde se vode borbe između ukrajinskih i proruskih snaga, odbacila je navode o umešanosti u ovaj incident navodeći da njene snage za samoodbranu ne poseduju takvu vojnu opremu, prenela je televizija Raša tudej. Ruska televizija RT javila je pozivajući se na vlasti Luganske Narodne Republike da je boing-777 oborio ukrajinski vojni avion SU-25.
Donjecke snage nemaju oružje sposobno obore putnički avion na visini od 10 kilometara, izjavio je agenciji RIA Novosti , nakon kolapsa malezijskog boinga 777 premijer nepriznate Donjecke republike Aleksandar Borodaj. Nekoliko dana kasnije on je rekao da jedan neispravni "buk" ipak imaju i da su spremni da ga pokažu međunarodnim istražiteljima.
BBC javlja da je "crna kutija (flight recorder) nađena na mestu pada aviona, i da je Konstantin Knjirik, a spoksmen pobunjenika, rekao agenciji Interfaks da pobunjenici nameravaju da crnu kutiju pošalju u Moskvu na ekspertizu. Ruski MIP je saopštio da crne kutije treba da budu predate međunarodnim istražiteljima.
Agencija Itar – Tass, javlja da je avion leteo koridorom 350, koji je bio otvoren za međunarodne letove, kako je saopštio "Ukraeroruh". "Saglasno telegramu "NOTAM", državne avioslužbe Ukrajine, međunarodni tranzitni letovi na tom koridoru su dozvoljeni", - kazao je sabesednik ITAR-TASS-a, precizirajući da "letovi na 302, to jest na visini 9.600 metara, bili dozvoljeni. Malezijski boing 777, je leteo na visini 10 600 metara (35.000 ft). Kasnije je malezijski avioprevoznik saopštio da se avion na zahtev dispečera iz kijeva bio spustio na nižu visinu, ali ne ispod 10.000 metara (33.000 ft). Predstavnici Donjecke Republike tvrde da u vazdušnom prostranstvu Donjecke i Luganske oblasti ne može da leti civilna avijacija "zato što je tamo razrušena odgovarajuća infrastruktura veze". "Dispetčersko vođenje svih putničkih letova obavlja se iz Kijeva. U trenutku pada avion je bio pod jurisdikcijom kontrole leta u Kijevu i uskoro je trebalo da ga preuzme ruska kontrola leta.
Itar – Tass tvrdi da je Gosaviaslužba Ukrajine 8. jula iz bezbednosnih razloga zatvorila vazdušno prostranstvo nad doneckom i luganskom oblašću" za sve letove civilne avijacije, a u korist državne avijacije. Agencija se poziva na izvor u Rosavijaciji koja sa svoje strane tvrdi da je Savet nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine tri dana pre pada malezijskog boinga 777 zatvorio vazdušno prostranstvo za civilne letove nad teritorijom nad kojim se sprovodi antiteroristička operacija. Letovi iznad 9.600 metara su bili dozvoljeni. Posle tragedije nebo nad zonom zahvaćenom konfliktom je zatvoreno za civilne avione. Ukrajinski vojni avioni izgleda da su leteli i dejstvovali tokom borbi za Lugansk.
Snage Donjecke i Luganske Republike obarale su proteklih nedelja ukrajinske vojne avione, ali oni su leteli na manjim visinama. Ukrajinska služba bezbednosti pustila je u socijalne mreže snimak navodnog razgovora pobunjenika iz koga proizilazi da su avion oborili "kozaci" iz Toreza.
Agencija RIA Novosti prenosi izjave očevidaca koji tvrde da su videli delova aviona kako gore, ali ne i tela eventualnih žrtava.
Istovremeno, predsednik Ukrajine Petro Porošenko saopštio je da je avion "ipak možda pogođen", prenosi AFP, a ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je naložio pokretanje hitne istrage o tom incidentu.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da ukrajinske snage nisu pucale ni na jednu metu u vazduhu i da je obaranje aviona akt terorizma.
"Ne isključujemo da je ovaj avion oboren i naglašavamo da Oružane snage Ukrajine nisu preduzele nikakvu akciju protiv meta u vazduhu", rekao je Porošenko i izrazio uverenje da će "odgovorni za tu tragediju odgovarati". Ukrajinska strana je zatražila da na istoku Ukrajine interveniše NATO.
Zapadni mediji CNN, Fox news, Sky, u izveštajima za pad malezijskog aviona optužuju Rusiju, bilo direktno, bilo preko tvrdnji da Rusija snabdeva pobunjenike teškim oružjem.
|
Predsednik Rusije Putin je izjavio da se ova tragedija ne bi se desila da nisu obnovljena neprijateljstva na jugoistoku Ukrajine i da je država na čijoj teritoriji se to desilo, odgovorna za ovu užasnu tragediju, da je dao vojnim strukturama da pruže svu neophodnu pomoć u istrazi ovog zločina, a takođe zatražio da vladu Ruske Federacije kroz raspoložive mogućnosti civilnih agencija uradi sve za temeljnu istragu o ovom događaju i da se dobije objektivna informacija o događaju.
|
Kompanije Air Astana, Air France, Aeroflot, Transaero, Turkish Airlines i Lufthanza obustavile su letove nad zonom ratnih konfilikata u Ukrajini. Spiker Ruske državne dume Sergej Nariškin nazvao je prestupničkim nemarom činjenicu da je ukrajinska vlast dopustila da civilni avion leti iznad zone borbenih dejstava u Ukrajini...
Ruski list Komsomolskaja pravda piše da je 16. jula malezijski avion na toj liniji leteo 14. i 15. jula uobičajenom rutom oko 500 km južnije preko Krima, a da su mu 16. 17. jula ukrajinski dispečeri promenili plan leta i uputili ga maršrutom koja vodi severno preko Donjecka i Luganska. Neke agencije pretpostavljaju da je maršruta promenjena zbog lošeg vremena iznad Krima. Njujork tajms u tekstu What Happened to Malaysia Airlines Flight 17 piše da u zoni nad Krimom bio na snazi restriktivni režim aviosaobraćaja koji su propisale ukrajinske (po NYT federalne?) vlasti i Euroconrol.
Let MH17 je odobrio provajder Eurocontrol, koji je, po propisima međunarodne organizacije za civilne letove ICAO (International Civil Aviation Organisation) odgovoran za civilne letove u evropskom vazdušnom prostoru. Malaysia Airlines saopštava da je uobičajena ruta MH17 bila proglašena bezbednom od strane ICAO. U aprilu ICIAO je identifikovao nebo nad Krimom kao rizično i MH17 od tog perioda nije leteo nad tim područjem niti je to zahtevao i leteo je u prostoru koji je odobrila ICAO. Malaysia Airlines je saopštila povodom informacija da je avion ove kompanije na liniji MH004 Kuala Lumpur - London 20. jula 2014 u 1:20 pm po lokalnom vremenu leteo iznad Sirije, da je to bilo u skladu sa odobrenjem ICAO, pošto po obaveštenju (NOTAM) koju su dale vazduhoplovne vlasti Sirije vazdušni prostor u toj zemlji nije podvrgnut restrikcijama.
Avio-kompanije "Emirati" i "Lufthanza" traže da međunarodni bezbednosni protokol za vazdušni saobraćaj treba da bude preispitan.
"Uvek smo sigurnost i bezbednost svih naših korisnika i naših posada stavljali na prvo mesto tako da smo naravno 'za' održavanje sastanka o bezbednosti avio-saobraćaja", rekao je neimenovani portparol "Lufthanze" za Rojters.
Šef emiratskog prevoznika "Emirejt erlajnz" Tim Klark rekao je da Međunarodno udruženje vazdušnog prevoza (IATA) treba da sazove međunarodnu konferenciju da sagleda kakve su promene pravila neophodne za situacije kada putnički avioni lete iznad regiona zahvaćenih borbama. IATA, koja predstavlja 200 avio-kompanija se oslanjala na nacionalne vlade i agencije za vazdušni saobraćaj kada daje preporuke da li je neki vazdušni prostor dostupan.
Avion B777-200 koji nosi registracioni broj 9M-MRD koji je leteo na liniji MH17 17. jula 2014. bio je ispravan (had a clean maintenance record), poslednji put je tehnički pregledan 11. jula 2014, a sledeći tehnički pregled trebalo je da ima 27. avgusta 2014.
Na veb sajtu ukrajinskog Minstarstva za infrastrukturu je navedeno da je vazdušni prostor u potpunosti zatvoren iznad Donjecka i Luganska gde se odvijaju sukobi i da su delimično zabranjeni letovi oko Harkova, preneo je 18. jula Rojters...
Dopunjeno 20. jula
| Premijer Jacenjuk podneo ostavku Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk podneo je ostavku u četvrtak 24. jula zbog raspada koalicije "Evropejskij vibor" i blokiranja vladinih inicijativa. On je rekao da je nedopustivo to, što parlament nije podržao zakonske projekte, usmerene na socijalnu pomoć ukrajinskoj armiji, miliciji, učiteljima, a takođe zbog toga što nije podržala zakone koji su davali ovlašćenja vladi da proda 49 odsto državne gasno-transpornte mreže investitorima iz SAD i EU. Ruske i ukrajinske agencije javile su ranije da ukrajinska skupština nije stavila na dnevni red predlog unošenja Izmena zakona o budžetu i da poslanici nisu podržali izmenu prihodne strane budžeta, kao ni predlog zakona o reformi sistema upravljanja Jedinstvenim sistemom za transport gasa Ukrajine. Parlament Ukrajine je odbio da razmatra predlog izmena budžeta za 2014 god. Protiv razmatranja dokumenta glasalo je 206 od 226 deputata Vrhovne rade. Istupajući pred poslanicima, ministar finansija Aleksandar Šlapak rekao je da od 1. avgusta u budžetu neće biti sredstava za isplatu vojnika u zoni antiterorističke operacije, dodajući da je u martu pri raspodeli sredstava predviđeno da operacija traje do 1.jula. Ministar finansija Ukrajine Aleksandr Šlapak predlagao je da se budžetski rashodi skrate za 10 mlrd grivnji (oko 834 miliona dolara) i da se uveća budžetski prihod za 21 milijardu grivnji (boko 1,75 milijardi dolara). Šlapak je objasnio da su takve reforme nužne Ukrajini, da bi produžila finansiranje vojne operacije na istoku zemlje. Po rečima ministra, nju je trebalo zaključiti do 1 jula. «Sada vojnici mole dopunskih 9 milijardi grivnji (750 miliona dolara), a potrebno je formirati i specijalni fond za obnovu istočnih regiona Ukrajine od oko 7 milijardi grivnji (oko 590 miliona dolara)», precizirao je Šlapak. «Od 1 avgusta vojicima treba nečim platiti», rekao je.
Za predlog zakona o reformi sistema za distribuciju gasa glasala su samo 94 poslanika. "Razvaljena koalicija ima danas posledice — zakoni, koji bi napunili budžet su propali. I to je poznato: ko hoće da ide izbore i da jednovremeno glasa za nepopularne zakone?" — rekao je Jacenjuk u Vrhovnoj radi. Inicijatori razvaljivanja većinske koalicije formirane posle smeni vlasti u Ukrajini u februaru, koja je imala podršku 262 deputata bile su partije "UDAR" i "Sloboda" iz političkih motiva. Po njihovoj oceni, dosadašnji sastav parlamenta ne odgovara zahtevima društva i nesposoban je. Predsednik ukrajinskog parlamenta Aleksandar Turčinov je tražio od partija UDAR i „Sloboda" da predlože kandidate za tehničkog premijera. Jacenjuk ističe da se ni u kom slučaju ne može složiti sa koalicijom u kojoj bi bili predstavnici bivše vladajuće Partije regiona svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i Komunističke partije (čija je parlamentarna frakcija isključena iz Rade, videti dole). "Kakve varijante ima Vlada? Budući da imamo parlamentarno-predsedničku republiku, prva varijanta je da posle raspada jedne koalicije premijer počne proceduru formiranja nove koalicije, a to znači da treba da uzme u koaliciju komuniste i "regione". To neću učiniti ni pod kakvim okolnostima", kaže Jacenjuk. Ako za 30 dana u Radi ne bude formirana nova koalicija, predsednik Ukrajine dobija pravo da raspusti Vrhovnu radu i da raspiše nove izbore. Ukrajinski predsednik Petar Porošenko je istakao da "društvo želi kompletno resetovanje vlasti", ali je pozvao poslanike da nastave da rade na rešavanju važnih pitanja, bez obzira na raspad parlamentarne vladajuće koalicije. *** Ukrajinski parlament (Rrhovna rada) je četvrtak 31. jula izglasao poverenje Jacenjuku i doneo zakon o finansirnju vojske, na osnovu koga je iz budžeta za tu dodeljeno oko 760 miliona dolara. Pri tome do 1 janvara 2015. uveden je vojni porez od 1,5 odsto na zarade građana i povećane takse za eksploataciju nafte, na 45 odsto sa 39 odsto od vrednosti produkcije, gasa na 55 odsto s 28 odsto i željezne rude na 8 odsto s 5 odsto. Jacenjuk je na brifingu u četvrtak izrazio uverenjeda će Igor Valjerevič Kolomojskis zadovoljstviem platiti uvećanu rentu na naftьi da će vlasnici energetskog biznisa takođe platiti u budžet ono, što su oni obavezni da plate. Kolomojski je posle revolucije na kijevskom majdanu postavljen za guvernera u Dnjepropetrovsku i veruje se da finansira poseban dobrovoljački odred koji se bori na ukrajinskoj strani. Prema nekim medijima, Jacenjuk je ostao na mestu premijera na preporuku Vašingtona.
Dopunjeno 31. jula Nova mobilizacija, tuča u parlamentu, zabrana Komunističke partije Predsednik Ukrajine Petar Porošenko potpisao je 23. jula zakon o delimičnoj mobilizaciji u Ukrajini koja je objašnjena «rasprostranjenošću terorizma». Mobilizacija je objavljena u Vinickoj, Volinskoj, Dnjepropetrovskoj, Donjeckoj, Žitomirskoj, Zakarpatskoj, Zaporoškoj, Ivano-Frankovskoj, Kijevskoj, Kirovogradskoj, Luganskoj, Ljvovskoj, Nikolaevskoj, Odeskoj, Poltavskoj, Rovenskoj, Sumskoj, Ternopoljskoj, Harkovskoj, Hersonskoj, Hmeljnickoj, Čerkaskoj, Černovickoj i Černigovskoj oblasti, a takođe u Kijevu. Vrhovna rada je 22. jula izglasala dodatnu mobilizaciju, na burnoj sednici izbila opšta tuča, poslanika Komunističke partije i partije "Sloboda". Frakcija Komunističke partije Ukrajine biće raspuštena na osnovu odluke predsednika parlamenta što omogućuje izmena zakona koje je donela Rada. Taj zakon je potpisao predsednik Porošenko, a Turčinov je najavio da će ga sprovesti odmah po objavljivanju u službenom listu Početkom maja lider Komunističke partije Ukrajine Petar Simonenko izjavio je da bi on da je šef države odmah opozvao svu vojsku iz istočnih regiona, nazvavši antiteroristiku akciju Kijeva u Donjeckoj i Luganskoj oblasti ratom protiv naroda. Posle toga v. d. predsednika Aleksandar Turčinov obratio se Ministru pravde s molbom da se proveri delatnost KPU i najavio mogućnost zabrane partije u sudskom postupku, a zatim je sudu predao zahtev o zabrani Komunističke partije, optuživši je da je vodila antikonstitucionu delatnost i podržavala pobunjenike na istoku zemlje i pozivala na promenu teritorijalne celovitosti Ukrajine. Oborena još dva ukrajinska Su-25
Pobunjenici su 24. jula iz samohodke"šilka" srušili dva ukrajinska lovca Su-25, jedan je pao u selu Marinovki, a drugi u selu Dmitrovka. Premijer Ukrajine Jacenjuk je tvrdio da avione oborila ruska avijacija, a Moskva je tu tvrdnju nazvala «šutkom», šalom, javlja agencija RIA Novosti. Avioni su pali južno od mresta pada malezijskog aviona, u zoni borbi uz južnu granicu prema Rusiji između Marijupolja i Luganska u kojoj su pobunjenici opkolili nekoliko hiljada ukrajinskih vojnika. Piloti su se katapultirali, ali nisu pronađeni.
Na zvaničnom sajtu predsednika Ukrajine Porošenka objavljeno je 28. jula da je načelnik Generalštaba Ukrajine general pukovnik Viktor Muženko izvestio predsednika Ukrajine da su Oružane snage Ukrajine uspostavile kontrolu nad Saur-Mogilom, strateškom tačkom na granici Luganske, Donjecke oblasti Ukrajine i Rostovske oblasti Rusije. S te tačke pobunjenici su kontrolisali veliki deo teritorije u južnom delu istočne Ukrajine, pa zauzimanje te strateške tačke daje priliku ukrajinskoj vojsci da pruži pomoć svojim snagama koje su pobunjenici okružili uz rusku granicu i koja je bila ostala bez snabdevanja vodom, hranom i municijom. Oko 40 ukrajinskih vojnika je prethodnih dana iz tog okruženja pobeglo u Rusiju. Prethodnih dana Ukrajinske snage su iz vazduha bombardovale Saur Mogilu. Pobunjenici su dan kasnije demantovali da su ukrajinske snage zauzele Saur Mogilu... Na tom brdu inače postoji memorijalni kompleks koji obeležava teške borbe protiv nacista 1943. Dopunjeno 30. jula
|
Generalštab Rusije je u ponedeljak 21. jula objavio satelitske i radiolokacione snimke kojima raspolaže o obaranju malezijskog aviona boing 777 na istoku Ukrajine. VIDETI SKICU SITUACIJE U FOTO GALERIJI «Avion je išao ustanovljenim koridorom, ali je zatim skrenuo ka severu. Maksimalno skretanje s leve strane granice koridora iznosilo je 14 km. Zatim je uočen manevar radi vraćanja aviona u granice koridora, koji nije uspeo. U 17:20 zabeleženo je uočljivo padanje, a u 17:23 letilica je nestala s ruskih radara. "Zašto je avion izašao iz koridora, može da se sazna samo posle dešifrovanja 'crnih kutija' i zapisi razgovora posade s nadzemnim službama», izjavio je načelnik glavne operativne uprave ruskog Generalštaba general-pukovnik Andrej Kartopolov komentarišući snimke. Rusko vojno rukovodstvo oprovrgava izjave vlasti Ukrajine o tome, da u momentu pada malezijskog boinga 777 u rejonu događanja nije bilo vojnih aviona Ukrajine. Pre katastrofe na 3-5 kilometara od boinga bio je primećen ukrajinski vojni avion, po pretpostavci lovac Su-25, saopštio je Kartapolov. On je primetio, da je Su-25 može da uništi vazdušni cilj na daljini od pet kilometara: "Su-25 po svojim karakteristikama može da dostigne visinu 10 km, naglasio je general, rekavši da taj avion nosi rakete 'vazduh-vazduh' R-60, koje mogu da unište cilj na rastojanju do 12 km i garantovano do 5 km". "Pri padu brzinom (aviona) od 200 kilometara na čas u 17.21 na mestu rušenja boinga pojavila se nova silueta vazdušnog objekta registrovana radiolokacionimi uređajima oko 4 minuta", saopštio je Kartapolov. Boing je padao 3 minuta.
On je skrenuo pažnju da je na pojedinim satelitskim snimcima vidljivo da je toga dana ujutro u oblasti naseljenog mesta Zarošćenskoe, 50 kilometara istočno od Donjecka i 8 kilometara južno od Šahtjorska, vidljiva baterija "buk" i postavio pitanje zašto se baterija nalazila u toj oblasti blizu teritorije koju kontrolišu pobunjenici, neposredno pred tragedijom? Snimci tog rejona napravljeni 18. jula, pokazali su da je baterija "buk" napustila poziciju koju je ranije zauzimala... Kartapolov je predstavio i kosmičke snimke raznih mesta rasporeda ukrajinskih sredstava PVO. Prva tri su napravljena 14 jula: na prvom su prikazani kompleksi "buk" 8 kilometara severno-zapadno od Luganska, zatim ukrajinski PVO u oblasti Donjecka sa 60 samohodki sa specijalnom tehnikom, a na kasnijim snimcima samohodke «buk» nema na snimku. Rusko ministarstvo tvrdi da je zabeležilo pojačanu intenzivnost rada ukrajinskih radiolokacionih uređaja na dan pada boinga: 15 jula u rejonu pada aviona zabeležen je rad 7 radiolokacionih stanica, 16 jula osam, 17 jula devet stanica. Posle toga Rusi su registrovali i da je u vreme pada boinga, to jest između 17:06 i 17:21 MSK 17. jula zabeleženo da je nad istočnom Ukrajinom preleteo i američki satelit i pozivaju Amerikance, koji su tvrdili da imaju podatke o tome da je raketa ispaljena s teritoriju koju kontrolišu pobunjenici da te snimke pokažu javnosti. Ruski generalštab je najavio da će podatke kojima raspolaže dati međunarodnim istražiteljima. RBK javlja da ukrajinska strana tvrdi da nije istina da je ukrajinski avion bio u vazduhu u trenutku tragedije; obećala je da će sav materijal kojim raspolaže dostaviti međunarodnim istražiteljima u prvim danima nije objavila audiozapise komunikacije posade "boinga" s ukrajinskim aviodispetčerima, ali je objavila navodnu presretnutu kompromitujuću komunikaciju pobunjeničkih lidera, za koje ruska strana tvrdi da predstavljaju montiranu kompilaciju njihovih telefonskih pregovora u različitim periodima. Pentagon ne veruje u informaciju o tome da se na nebu blizini boinga 777 nalazio ukrajinski borbeni avion. To je saopštila oficijelna predstavnica Ejlin Lajnez. Ona je skrenula pažnju na to da je Petar Porošenko u intervjuu CNN izjavio da su se avioni ukrajinske vojske u momentu rušenja aviona malezijskog boinga u rejonu katastrofe nalazili na zemlji. Nije mogla da precizira da li će SAD objaviti svoje satelitske snimke o spornom događaju... U tekstu Wreckage Bears Signs of Impact by Supersonic Missile, Analysis Shows, Njujork tajms 21. jula na osnovu snimka jednog krupnijeg dela boinga 777, poziva se na vojne konsultante (kompanije za analizu vojnih i vazduhoplovnih podataka IHS-Jane’s) i zaključuje da oštećenja, uključujući i guste rupe od šrapnela, liče na tragove koje ostavlja eksplozija bojeve glave supersonične rakete SA-11 (ruski «buk») koja je eksplodirala blizu aviona (na 30 do 100 metara) i zasula ga šrapnelima koji više liče na sačmu lovačke nego na projektile vojničke puške.
Izvor: RIA Novosti
Verzija na engleskom jeziku: Public statement by The Russian Union of Engineers, 15.08.2014
Dopunjeno 15. novembra
*** Karta ukrajinskih PVO u rejonu Donjecka 17. jula Izvor: Rusko ministarstvo odbrane
Ruski list Vzgljad upućuje na video na Youtube koji je po tom listu Ruska služba BBC skinula sa svoje stranice. Reč je reportaži Olge Ivšine s lica mesta u kojoj se osporavaju razne verzije događaja, pa između ostalog, očevici tvrde da su oko malezijskog aviona kružili neki avioni i da se ukrajinska avijacija zaklanjala iz civilnih aviona kada je bombardovala gradove Torez i Snježnoje. BBC je nekoliko dana kasnije objavio dorađenu verziju reportaže, a tim povodom u svom blogu Jan Lender, redaktor Ruske službe BBC objašnjava da se BBC ne bavi cenzurom, da su u novoj verziji ostale izjave mesnih žitelja o tome da su u trenutku nesreće leteli i ukrajinski avioni, da je prilog bio uklonjen zbog strukturnih nedorečenosti (u novoj verziji koju je BBC vratio na sajt dodana je još jedna tvrdnja kijevske strane da ukrajinski avioni nisu tog trenutka leteli i mišljenje eksperta o tome koliko je verovatno da se vojni avioni ne mogu kriti iza civilnih. Izrezan je samo deo izjave šefa kontraobaveštajne službe Ukrajine Nade koja po oceni urednika nije korespondirala sa sadržajem reportaže.
Dopunjeno 26. jula |
