Ugovor UAE i Srbije >

Alhemija na vodi

Najavljivana investicija od tri i po milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je, zapravo, 150 miliona evra plus 280 miliona evra kredita. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će taj početni kapital vremenom narasti, pa će se iz toga finansirati naredne faze investicije, a ako ne bude dovoljno – uskočiće Arapi

U nedelju, 26. aprila, u zgradi Geozavoda u Beogradu potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju za projekat "Beograd na vodi". Svoje potpise su na ugovor stavili Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednica Vlade Srbije, Mohamed Alabar, član Upravnog odbora kompanije Igl hils, i Aleksandar Trifunović, direktor preduzeća "Beograd na vodi".

Sam ugovor nije objavljen, već je novinarima podeljen papir sa izdvojenim "najvažnijim elementima". Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da će javnost ipak imati uvid u potpisani dokument nakon što za njega da saglasnost Komisija za zaštitu konkurencije.

MILIJARDE I MILIONI: Kao što je i do sada bio slučaj, novoobjavljene informacije o "Beogradu na vodi" uglavnom nisu bile u saglasnosti sa onima koje su prethodno javnosti predočavali protagonisti projekta. Među najvažnijim elementima potpisanog ugovora nalazi se osam stavki sa ukupno deset rečenica.

U prvoj stavci se navodi da će Republika Srbija biti vlasnik 32 odsto kapitala čitavog Beograda na vodi, dok će partner iz UAE posedovati ostalih 68 odsto. O procentima vlasništva se ranije nije mnogo pričalo tako da se ovaj podatak nema sa čim uporediti. Međutim, u "Politici" od 28. juna 2014. objavljen je intervju sa Alabarom (tada predstavljen kao "investitor i izvršni direktor kompanije Igl hils") koji je govorio o relativno sličnoj temi. On, između ostalog, tada kaže da se još nije došlo do pregovora o procentualnoj podeli profita: "Odredićemo ih po međunarodnoj praksi, to su lake formule. Spominjalo se da će to biti 65 prema 35 odsto u vašu korist", rekao je Alabar.

Sledeća stavka kaže da su potpisnici ugovora Vlada RS i kompanija "Belgrade Waterfront Capital Investments LLC, čiji je vlasnik kompanija Igl hils". Prva kompanije se prvi put do sada pominje u javnosti.

Treća stavka govori o finansiranju projekta. "Igl hils će obezbediti 300 miliona evra i to 150 miliona u formi kapitala (equity) i 150 miliona zajma u formi pozajmice osnivača (shareholders loan)". Kasnije se pominje i dodatnih 130 miliona evra zajma za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra (90 miliona) i za završetak procesa eksproprijacije (40 miliona).

(Opširan tekst u vezi sa problemima eksproprijacije i restitucije na području budućeg "Beograda na vodi" čitajte u narednom broju "Vremena".)

Svi pomenuti krediti, zajmovi i investicija iznose, dakle, 430 miliona. To je mnogo manje od tri do četiri milijarde evra investicije koje su zagovornici "Beograda na vodi" pominjali kao najvažnije opravdanje za ovaj projekat. Iznos ukupne investicije, doduše, nikada nije precizno definisan i uvek je imao prilog "oko", "skoro", "više od", ali uvek je bio izražavan u milijardama evra.

Govoreći o ovoj razlici očekivanja i brojeva iz ugovora, gradonačelnik je nakon potpisivanja za B92 rekao da će investicija od 3,5 milijarde evra doći "u narednih dvadesetak, koliko već godina treba da se završi i napravi skoro dva miliona kvadrata". Mali je dalje objasnio da će pomenutih 300 miliona evra biti dovoljno da se završi prvih 300.000 kvadrata (dakle, 1000 evra po kvadratu, prim. aut.), odnosno, velika kula, tržni centar, prve dve stambene kule, novi hotel, novi komercijalni objekat, tj. "prva faza ‘Beograda na vodi’".

"Naravno, iz profita iz te prve faze, prodaje stambenih objekata, prodaje poslovnih prostora, vi onda kreirate novi pul kapitala, ako tako mogu da se izrazim, i krećete da investirate dalje. Ukoliko se odatle ne obezbedi dovoljno novca, a mi smatramo da je dovoljno, opet će investitor iz UAE obezbediti razliku", rekao je Mali.

Ministarki Mihajlović je, nakon potpisivanja ugovora, upućeno pitanje šta će se desiti ako prodaja objekata i prostora iz prve faze ne bude išla kako je očekivano, na šta je ona odgovorila: "Od ponude i tražnje, naravno, zavisi i prodaja. Ali, potpuno je sigurno da trend koji pokazuje Beograd, u svakom svom delu, jeste trend razvoja, dakle, ništa neće ostati neprodato."

20, 30, 99 GODINA: Naredni izdvojeni i javnosti predstavljeni element ugovora kaže da je predviđeno da projekat "traje maksimalno 30 godina, od čega 50 odsto projekta mora da bude završeno u prvih 20 godina". Ovo je, nakon veličine investicije, drugo veliko odstupanje od onog što je do sada pričano o "Beogradu na vodi". Alabar je u decembru 2014. rekao za "Blic" da će izgradnja čitavog projekta trajati deset godina. Premijer Vučić je 2014. na Pinku rekao da će čitav posao biti završen do 2019. godine. Pre samo mesec dana, premijer je rekao za RTS: "Za već godinu dana ćete videti promenadu i dve kule. Za četiri godine očekujem da će i poslednji objekat sa makete biti gotov."

Najkraća stavka govori o budućim izvođačima radova: "Prilikom izvođenja radova, domaći izvođači radova imaju prednost." Dakle, ne zna se šta je ta "prednost", a ne zna se ni hoće li se poštovati aktuelni zakoni Srbije koji nalažu raspisivanje tendera za izbor preduzeća koja će izvoditi te radove. Da podsetimo, javnosti još uvek nisu pokazani ugovori i druge pravne obaveze na koje su se eventualno obavezale domaće firme koje su rekonstruisale zgradu Geozavoda i koje su izgradile promotivni štand, odnosno kafić Savanova. Štaviše, u izvođenju tih radova učestvovale su firme sa kontroverznom poslovnom biografijom poput "Milenijum tima", koju je baš jedna od potpisnica ugovora o "Beogradu na vodi" Zorana Mihajlović pogrdno nazivala "Ivičinim preduzećem", o čemu je "Vreme" pisalo u broju 1261.

U pretposlednjoj tački rečeno je da je kompanija Igl hils "prihvatila da im se zemljište izda u dogoročni zakup (99 godina), tako da se zemljište ne prodaje". Govoreći za B92, gradonačelnik Mali je 27. aprila rekao da je to dobra pogodba, jer postoji raskidni uslov u ugovoru: "Ukoliko investitor ne uradi 50 odsto objekata (ukupno milion izgrađenih kvadrata) u narednih 20 godina, Vlada RS ima pravo da raskine ugovor."

Kada je reč o zgradama sa različitim državnim režimima zaštite, u jednoj od objavljenih stavki ugovora piše da se takve zgrade neće uklanjati, već će "po modelu zgrade Zadruge ostati u vlasništvu države, biti obnovljene i korišćene za kulturni sadržaj." Te zgrade su hotel Bristol, zgrada Železničke stanice, ranžirna stanica i fabrika papira "Milan Vapa". Međutim, ako se zgrada Zadruge, tj. Geozavoda, uzima kao primer, valja napomenuti da je ona rekonstruisana i spolja i iznutra samo sa dozvolom za obnovu njene fasade. Pritom, ona danas ne služi kulturnoj nameni, već za razgledanje makete neizgrađenog "Beograda na vodi".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---