Region – Zaoštravanje krize:
Sukobi, beznađe i strah

Posle turneje po zapadnom Balkanu visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da je "zabrinuta" i da će svoju zabrinutost preneti ministrima spoljnih poslova zemalja članica EU na samitu koji se održava 9. i 10. marta u Briselu. "Situacija je napeta i izložena unutrašnjim, regionalnim i globalnim izazovima", izjavila je Italijanka, da bi nastavila u obaveznom optimističkom tonu evropskog činovnika, tipa – ima Balkan snage da se izbori sa izazovima, a EU tek što neće da pruži punu podršku evropskim integracijama svima koji bi da se integrišu u EU, a tek ti divni mladi ljudi u Srbiji sa Kosovom ili bez njega, Bosni i Hercegovini, Makedoniji ili Crnoj Gori, koji su puni evropskog entuzijazma

Za razliku od Mogerini, ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak je bez trunčice obligatornog optimizma izjavio da se visoka predstavnica sa balkanske turneje vratila "frustrirana", da EU sve više gubi kredibilitet po pitanju proširenja, da je napustila zapadni Balkan, a posledica toga je "da su danas dve tamošnje države pred raspadom, a tri u dubokoj krizi".

Građane famoznog "zapadnog Balkana" najviše bi moglo da frustrira što se Mogerini ponašala kao da je pala s Marsa, a ne doletela iz Brisela, nekako iskreno iznenađena što u Makedoniji VMRO-DPMNE prosto neće da preda vlast, da populističkim i nacionalističkim parolama poziva svoje pristalice da na ulici spreče "albanizaciju zemlje", optužuje Albaniju da se meša u unutrašnja pitanja Makedonije; da u Crnoj Gori opozicija bojkotuje parlament zbog "pokušaja terorističkog napada i državnog udara" koji su obeležili parlamentarne izbore pre pola godine, na kojima vlasti insistiraju kao istinitim, a opozicija ih naziva farsom; da su zajedničke institucije u Bosni i Hercegovini u krizi zbog odluke o reviziji presude za genocid protiv Srbije (kao da inače nisu u krizi), što je podiglo tenzije i na relaciji Sarajevo–Beograd; da Srbija ima zategnute odnose sa Kosovom (koje, naravno, ne priznaje i koje je i bez Srbije u političkom i ekonomskom rasulu) i sa Hrvatskom i sa Bosnom; da su Priština i Podgorica u sporu oko demarkacije granice; da sve ove države formalno ispunjavaju osnovne demokratske kriterijume, dok su suštinski partokratske i autokratske države; da svugde cveta korupcija, da preovlađuje populizam, da se svugde i svi poigravaju sa nacionalističkim osećanjima (uključujući i članicu EU Hrvatsku), koje je lako uzburkati zbog neraščišćenih istorijskih računa; da je socijalna situacija kritična, nezaposlenost ogromna...

Mogerini je delovala iznenađena, kao što je čitav Zapad bio iznenađen kada mu je pred nosom počelo Arapsko proleće i kada su milioni izbeglica počeli da hrle ka Evropi. Kao da je kriza u nas prestala što da bukti, što da tinja preko dve i po decenije. Posle blagog pozitivnog trenda, ona se ponovo inertno produbljuje i širi, dok su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zaokupljene sopstvenim, međusobnim i globalnim izazovima.

Andrej Ivanji