Intervju - Mirjana Božidarević, predsednica SO Stari grad:
Vizija i rad

"Problem svake opštinske administracije je taj što su ljudi koji rade u upravi stalno tu, a mi smo promenljivi. Teško je dopreti do njih i trudim se da imam što bolju komunikaciju sa zaposlenima, ali očekujem od njih da rade"

Jedna od najstarijih, najvažnijih i najlepših opština u Srbiji, sa najvećim brojem objekata i institucija od istorijskog, nacionalnog i kulturnog značaja po metru kvadratnom. Opština Stari grad, srce i duša grada. Opština Stari grad u ovom sazivu konstituisana je oktobra 2000. godine, a od 1992. godine opozicija upravlja ovom opštinom. Njena sadašnja predsednica, gđa Mirjana Božidarević, koja je ujedno i kandidat Demokratske stranke za predsednika na predstojećim lokalnim izborima, ističe da je za sve što je ostvareno u poslednje četiri godine najvažnija sloga: "Veoma je važno da, bez obzira na stranačku pripadnost, svi imamo zajedničku osnovnu viziju o tome šta želimo da napravimo i kako da pomognemo našim sugrađanima."

"VREME": Znamo u kakvom je stanju bio Beograd pre četiri godine – siv, zapušten i ne baš mnogo čist. Odakle ste počeli i šta ste uradili?

MIRJANA BOŽIDAREVIĆ: S obzirom na to da se budžet Opštine Stari grad puni od zakupa poslovnog prostora, naš budžet je prilično velik u odnosu na druge gradske opštine. Zbog toga smo mi preuzeli na sebe da uz saglasnost gradske uprave obavljamo deo poslova vezanih za investicije u objekte i ustanove od značaja za Opštinu, Grad i Republiku: predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, umetničke škole i fakulteti (oba rektorata) na našoj teritoriji, Dom zdravlja Stari grad, muzeji i pozorišta, Filharmonija, biblioteka "Đorđe Jovanović", Zavod za kožne i venerične bolesti, Institut za mentalno zdravlje, KBC Zvezdara, KBC Zemun, KBC Bežanijska kosa, GAK Narodni front... Pomažemo dosta i Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i druge verske zajednice. Imamo dobru saradnju sa policijom, dosta smo uložili u obnavljanje policijske stanice u Ulici majke Jevrosime, a ove godine smo konačno renovirali i vojni odsek u 29. novembra br. 4.

Da li je teško udovoljiti zahtevima "starosedelaca" Beograda?

Ono na šta sam veoma ponosna, to je dobra komunikacija sa građanima. Nastavila sam praksu iz prethodnog mandata, a to je da jednom nedeljno organizujem "otvorena vrata" za građane koji zakazuju sastanke preko službe protokola. Trudim se da brzo odgovorim na svaki dopis građana ako je u nadležnosti opštine, ili da ih uputim na drugu adresu. Planiramo i da postavimo veb-sajt opštine gde će, zahvaljujući našem informacionom sistemu, građani moći da prate kretanje svojih predmeta.

Na koji način ste se uključili u inicijativu gradske uprave "Za lepši Beograd"?

Odabrali smo jednu ambijentalnu celinu koju ćemo srediti (Obilićev venac) svojim sredstvima i sada se krećemo ka Kosančićevom vencu. Ove godine smo prvi put odlučili da renoviramo dve ulice preko Direkcije za puteve i Beograd puta: Cetinjsku i Maršala Birjuzova. Dosta smo ulagali u Dunavski kej, menjali smo klupe i postavili đubrijere, na Kalemegdanu smo obnovili igralište za decu sa drvenim rekvizitima. Prošle godine smo dosta ulagali u renoviranje zelenih povrđskverova po obodu opštine Stari grad: na Dorćolu, u Palmotićevoj... Planiramo da ove godine popravimo i plato ispred "Politike".

Da li finansirate projekte nekih organizacija ili pojedinaca na vašoj opštini?

Ko god da nam podnese zahtev za pomoć pri realizaciji nekog projekta, donosimo odluku na osnovu nekih kriterijuma: koliki će broj naših sugrađana imati koristi od tog projekta i da li postoje drugi mogući izvori finansiranja. Što se pojedinaca tiče, pomažemo odlazak talentovanih učenika i studenata na međunarodna takmičenja ili koncerte, a pomažemo i socijalno ugrožene i hendikepirane. Na primer, pomogli smo odlazak naše državne ekipe iz Matematičke gimnazije na Olimpijadu iz fizike u Južnoj Koreji, kao i odlazak hora Muzičke gimnazije "Mokranjac" u Japan. Neprestano smo u vezi sa srpskom enklavom Goraždevac. Uoči Nove 2000. godine, opština Stari grad je pozvala đake Goreždevca da budu naši gosti, i od tada im svake godine upućujemo poklone za Božić. Preko Udruženja za pomoć Goraždevcu ove godine smo poslali jednu grupu dece na more, a takođe ulažemo u popravku i izgradnju kuća u Goraždevcu. Inače, ove godine smo poslali 130 dece raseljenih lica iz kolektivnih centara na odmor u Bogovađu.

Šta biste voleli da ostvarite u narednom mandatu?

Između ostalog, volela bih kada bismo u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika propisali kako treba da izgledaju izlozi i bašte lokala u strogom centru u skladu sa fasadama u okviru kojih ili ispred kojih se nalaze. Trebalo bi obratiti malo više pažnje na ulaze i haustore, prolaze i zabačenq mesta, koja bi mogla da se urede i oplemene uz pomoć i saradnju građana. U sledećem mandatu uvela bih upravljanje sistemom kvaliteta (ISSO standard za administraciju).

Ono što je specifično za našu opštinu jeste to što smo mi ovde praktično uspostavili način rada koji će biti primenjivan posle lokalnih izbora 19. septembra po novom zakonu. Predsednik Skupštine opštine će tada biti ujedno i predsednik Opštinskog veća i imaće veća ovlašćenja i veću odgovornost nego do sada (po ovom sadašnjem zakonu, predsednik Opštine nema pravo da glasa jer nije član Izvršnog odbora). Ukoliko se dogodi da me izaberu na tu funkciju, neću osetiti nikakvu razliku.

Sredićemo Skadarliju "U narednom mandatu pozabavićemo se malo više Skadarlijom, koja je prilično izgubila svoj nekadašnji sjaj i duh. Proterali smo automobile i postavili kapiju u Jevremovoj ulici, ali s obzirom na to da u ugostiteljskim objektima nisu naši zakupci, ne možemo da diktiramo kako će izgledati bašte niti koju će vrstu muzike puštati. Sve to treba da se sredi, jer su neki ugostitelji proširili i nadogradili svoje bašte do pola ulice, i u saradnji sa Gradom i sekretarijatima možemo da se pozabavimo sadržajem i izgledom Skadarlije", kaže Mirjana Božidarević. Savska i dunavska obala "Regulacionim planom Kosančićevog venca biće definisan i izgled pristaništa. Trebalo bi razdvojiti nadležnosti između Republičke uprave za vode, Grada i Opštine. Mi nemamo nadležnosti u priobalju, i samim tim ne možemo da donesemo plan postavljanja plovnih objekata, što znači da splav može da se postavi bilo gde. Očekujem da će se u narednom periodu definisati nadležnosti oko priobalja i onda će opština Stari grad moći da se pozabavi SC "25. maj", čiji je status dosta nejasan. U pregovorima smo sa Gradom da se sportski centar pretvori u javno preduzeće, i u tom slučaju bi opština mogla finansijski da pomogne rekonstrukciju tog objekta", kaže predsednica opštine Stari grad. Društvo za brigu o starim licima: Pobediti usamljenost Stari grad je jedna od opština koja ima najstariju populaciju u Srbiji, pa samim tim rešavanje problema starih ljudi zahteva veću angažovanost. Opština je pravilno shvatila da je sve veći broj ljudi koji su, iako imaju porodicu, u biti usamljeni. Materijalna pomoć starim ljudima je svakako značajna, ali nikako ne može biti dovoljna, jer za stare ljude veći značaj imaju druženje i osećaj da neko o njima brine. Na čelu Društva za brigu o starim licima nalazi se Biljana Backović, potpredsednica SO Stari grad. Pored Opštine koja je najveći donator Društva, tu su i Hleb života, Karitas i Čovekoljublje, humanitarne organizacije koje takođe pomažu najstarijima. Opština Stari grad odlučila je da se aktivno posveti radu u Društvu za brigu o starim licima tako što je oformila i Koordinacioni odbor za humanitarno-volonterski rad, radi kvalitetnije saradnje i koordinacije rada. Imajući u vidu loš materijalni položaj svojih članova, Društvo se trudi da na svaki način pomogne i obraduje bake i deke. Organizuju se jednodnevni izleti i dobijaju besplatne karte za Atelje 212 i pozorište "Slavija". U oktobru, kada se obeležava Dan solidarnosti sa starima, pomoć je na delu mnogo šira. "Generacijski most" održava se za Novu godinu i praznik Svetog Save, i predstavlja dobru priliku za susret generacija: mlađi dobiju poneki dobar savet od mudrijih, a stari malo pažnje i iskrenog dečjeg smeha. Tom prilikom se prave paketići koji se kasnije dele deci po vrtićima i školama.