Zlato

Svečani doček svetskog prvaka, vaterpolo reprezentacije SCG, održan je u utorak ispred Skupštine državne zajednice. Uz pesmu i dobro raspoloženje plave je pozdravilo više desetina hiljada građana. Ranije istog dana "plave" je na aerodromu dočekao gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, a kasnije je organizovan i prijem kod predsednika Srbije, Borisa Tadića. "Ogromno vam hvala", rekao je predsednik Tadić osvajačima zlatne medalje, "pokazali ste nam kako zajednički i promišljeni napor, trening i velika želja mogu da doprinesu ostvarenju željenih rezultata." Vaterpolistima se potom zahvalio i premijer Vojislav Koštunica. "Ponosni smo na vas, dužni smo vam i učinićemo sve kako bi se vaše medalje umnožile", rekao je Koštunica, dodajući da je Vlada Srbije odvojila 200.000 evra kao nagradu vaterpolistima za njihove uspehe. Tri dana ranije, posle finalne utakmice sa reprezentacijom Mađarske, grupe od po nekoliko stotina navijača okupile su se na trgovima u većini gradova u Srbiji, noseći sve dosadašnje varijante državne zastave. No, uz veselje i prigodne navijačke pesme, na nekim trgovima su se mogle čuti i nacionalističke parole, kao i skandiranje optuženima za ratne zločine.

Smetnje

U borskom preduzeću Zaštita, koje je zaduženo za obezbeđenje imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor, svaki treći radnik pati od nekog psihičkog poremećaja. Od 180 radnika ovog preduzeća njih četrdeset je u poslednjih godinu dana upućeno na bolovanje zbog smetnji kao što su stres, depresija, paranoja i agresija. Reč je o ljudima u čiji opis radnog mesta ulazi posedovanje i nošenje vatrenog oružja. Jedan od neuropsihijatara borskog Zdravstvenog centra rekao je za "Večernje novosti" da je većina radnika Zaštite koji su se žalili na psihičke smetnje kao uzrok svog stanja navela ponašanje direktora ove firme Ljubomira Milovanovića. Prema rečima ovog lekara, svi pacijenti dobili su odgovarajuću terapiju, a većina njih nije došla na kontrolu ili ponovni pregled, što on tumači kao znak da su se oporavili. Direktor Milovanović objasnio je boljke svojih zaposlenih kao čist bojkot nezadovoljnih radnika. Prema Milovanovićevim rečima, radnici su od njega tražili da smeni komandira straže Vitomira Stoiljkovića, što je on odbio. Radnici su uzvratili zahtevom za Milovanovićevim razrešenjem, ali ih je rukovodstvo RTB-a odbilo. Ubrzo nakon toga, kod dobrog dela radnika počele su da se javljaju navodne psihičke smetnje.

Sudar

Prilikom sudara dva broda u hercegnovskom zalivu poginuo je Beograđanin Branko Pavlović (23), a pedesetak ljudi je povređeno. Sudar se dogodio u nedelju, nešto iza ponoći. U momentu nesreće brodovi su se nalazili na potezu između gradske luke i rta Kobila, a do sudara je došlo kada je brod "Odisej" pokušao da prestigne znatno veću "Vodenu kočiju", s namerom da u nju ukrca dodatne putnike. Na "Vodenoj kočiji" te noći održana je dugo najavljivana žurka, za koju je, prema nezvaničnim izvorima, prodato najmanje 700 karata, iako je brod bio registrovan za prevoz 410 putnika. Kako javlja dopisnik "Vremena" iz Herceg Novog, većina ljudi je povređena zbog rušenja krova manjeg broda nakon udarca u "Vodenu kočiju". Svi povređeni bili su sa manjeg broda. Hercegnovska policija reagovala je brzo i efikasno, poslavši spasilački gliser svega nekoliko minuta nakon prvog poziva u pomoć. Jedan putnik sa "Odiseja", Đorđe Krivokapić iz Beograda, rekao je da ima utisak da je brod na kome se on nalazio namerno provocirao veći brod. U hercegnovskoj policiji kažu da će ključni momenat za pokretanje krivičnog postupka biti ponašanje kapetana dva broda. Vlasnicima oba broda istražni sudija Zoran Dabetić već je odredio pritvor od trideset dana zbog sumnje da su počinili krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Prema tvrdnjama policije, u ovom slučaju nije reč o klasičnom sudaru, već je došlo do kontakta između desne strane krovne konstrukcije broda "Odisej" i pramčanog dela palube "Vodene kočije".

Snovi

U selu Šimanovci kod Beograda u novembru će početi izgradnja novog naučnog centra. Ovo je najavio Martin M. Selak, američki državljanin srpskog porekla koji tvrdi da će ovaj naučni centar ubrzo prerasti u univerzitet. Najavljeno je da će Selakova fondacija u ovaj projekat uložiti oko 100 miliona dolara. "Planirao sam da otvorim fakultete za biznis, jezike, tehniku, etiku i filozofski fakultet, na kojima ćemo se boriti protiv alkohola, droge, pušenja i bele kuge u Srbiji. Hoćemo da dovedemo najbolje stručnjake sa svetskih univerziteta i da obrazovanje naših mladih bude u skladu sa svetskim", rekao je Selak. On tvrdi da će na fakultete ovog naučnog centra moći da se upišu svi učenici, dok će talenti dobiti stipendije. Osim fakulteta i instituta, Selak planira da u okviru centra izgradi bolnicu, jezero, parking prostor i internat za studente i profesore. Biće podignut amfiteatar koji će imati dve i po hiljade mesta. "Sada mi se ukazala prilika da ostvarim svoje snove", rekao je Selak, dodajući da će programi i diplome u ovom centru biti usaglašeni sa američkim i priznati u svetu. Mada Selakov san o izgradnji univerziteta u Šimanovcima još uvek deluje kao fantazija, plan američkog investitora zainteresovanog za domaće obrazovanje pozdravio je Aleksandar Grubišić, načelnik Sremskog okruga. On je izrazio veliku zahvalnost Martinu Selaku što je izabrao lokaciju u Šimanovcima i objasnio da je to verovatno zbog atraktivnosti, pošto se selo nalazi u blizini autoputa, aerodroma i Beograda.

Crkva (1)

U utorak od 7.00 do 15.00 Prohor Pčinjski, granični prelaz Srbije prema Makedoniji, bio je zatvoren. Razlog tome je proslava makedonskog Dana državnosti, koja je trebalo da bude održana u manastiru Prohor Pčinjski. Pored toga što makedonska delegacija nije dobila odobrenje od Ministarstva inostranih poslova da tu organizuje proslavu, srpske vlasti pokušale su i na druge načine da iznude oslobađanje vladike Jovana. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić u ponedeljak je izjavio da je jedan avion koji je JAT iznajmio makedonskoj avio-kompaniji MAT prizemljen, a da će se to dogoditi i sa drugim avionom. Iako Ilić tvrdi da Makedonija njihovo iznajmljivanje nije plaćala, ta informacija je u Skoplju demantovana. Ilić je dodao da će saradnja s Makedonijom biti prekinuta do daljnjeg. On je, kao i drugi državnici i predstavnici SPC, apelovao da vladika Jovan bude oslobođen. Makedonske vlasti su na brojne apele odgovorile da je sudstvo nezavisno i da ne mogu da komentarišu presudu. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski u ponedeljak je izjavio da ovakvi potezi srpskih vlasti nisu u maniru dobrosusedskih odnosa. Vladika Jovan prošle nedelje počeo je da služi zatvorsku kaznu zbog izazivanja nacionalne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti. On je izdavanjem i distribucijom crkvenog kalendara i propratnog propagandnog materijala klevetao i ponižavao Makedonsku pravoslavnu crkvu i njene arhijereje. Sud je utvrdio da je time povredio verska osećanja građana.

Crkva (2)

Iako je rušenje crkve na crnogorskoj planini Rumiji najavljeno za ponedeljak, plan nije ostvaren, a spor između srpskih i crnogorskih vlasti se, čini se, stišava. Naime, kako je iz Ministarstva za uređenje prostora Crne Gore saopšteno, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je u nedelju osveštao crkvu, nije odgovorio na nalog za njeno rušenje. U saopštenju Ministarstva se navodi da je Amfilohije uložio žalbu, ali da u njoj nije osporio nelegalnost izgradnje crkve. U međuvremenu je patrijarh srpski Pavle uputio pismo predsedniku SCG Svetozaru Maroviću, u kojem od njega traži da ne dozvoli rušenje crkve Svete trojice. "Vi to možete, samo ako hoćete, a ja, sa mesta na kojem sam, imam pravo da to od vas očekujem i zahtevam, pored ostalog i u ime predaka i potomaka", navodi se u pismu.

Spor se ovih dana preneo i na Vojsku SCG, pošto je metalna konstrukcija crkve postavljena uz pomoć njenog helikoptera. Zamenik ministra odbrane Vukašin Maraš ocenio je da je vojska SCG zloupotrebljena i politizovana. "Naša vojska je vojska svih građana, neće se opredjeljivati ni po partijama ni po vjerama ni po nacijama. Pripadaće cijelom našem prostoru i u okviru Ustavne povelje i zakona vršiti svoje funkcije." Predsednik Crne Gore Filip Vujanović najavio je u utorak da se o "nekorektnom i neprofesionalnom odnosu vojske" mora razgovarati na sednici Vrhovnog saveta odbrane, jer predstavnici Crne Gore nisu konsultovani o upotrebi helikoptera, i da je u te svrhe ne bi ni odobrili. Iako je u Crnoj Gori postavljanje ove crkve bez valjanih dozvola okarakterisano kao provokacija, Amfilohije je objasnio da je crkva znak ljubavi prema vekovnom predanju vezanom za to mesto.

Guča

Dragačevski sabor trubača održava se ove godine po 45. put. Uvedene su dve inovacije: prvi put će biti naplaćivane ulaznice, a Sabor će ove godine trajati duže, celih nedelju dana. Predsednik SO Lučani Slobodan Jolović rekao je na svečanom otvaranju da će Guča za pet godina biti u Uneskovom kalendaru svetskih manifestacija, kao Svetsko prvenstvo trubača. Ovogodišnji domaćin Sabora, republički ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, obećao je organizatorima pomoć da od Guče, koja je već postala domaći brend, naprave svetski događaj. Organizatori procenjuju da će Sabor ove godine posetiti oko pola miliona ljudi. Cena ulaznica je 100 dinara za sve večeri, osim za poslednje dve za koje treba izdvojiti 300 dinara. Parkiranje košta 400 dinara, a za parking je izdvojeno deset hektara livada oko Guče. Do otvaranja Sabora akreditovano je 300 domaćih i stranih novinara, a nove akreditacije još pristižu. Trubačko finale biće održano u nedelju. Kupus se već krčka, prasići su na ražnju, a na finalnoj večeri se očekuje i dolazak premijera Koštunice.

Strelište

Lovna sezona na prepelicu i grlicu počela je 1. avgusta. Tim povodom su ekološki aktivisti prošle nedelje uputili javni apel za zaštitu ugroženih ptičjih vrsta. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju SCG zatražili su da prepelice i grlice budu stavljene pod režim zaštite prvog stepena. Broj prepelica i grlica kontinuirano opada tokom poslednje tri i po decenije. Samo od 1990. taj broj se smanjio za 20 odsto, dok je lovni pritisak porastao za 63 odsto. Populacija prepelica u Srbiji procenjuje se na oko 10.000 parova, od čega se u Vojvodini gnezdi oko 4000. Međutim, tokom lovne sezone u 2004. godini, u Vojvodini je odstreljeno oko 38.000 prepelica. Većina tih ptica doletela je iz drugih delova Evrope, gde je lov trajno zabranjen. Da bi vrsta preživela, potrebno je da se i u Srbiji, poslednjem strelištu za prepelice u okruženju, zabrani lov na ove ptice. U međuvremenu, svaka migracija prepelica preko naše teritorije pretvara se pokolj. Ekolozi smatraju da je kontrola ulovljenih ptica veoma loša, a da se lov slabo razlikuje od krivolova. Lovci često koriste takozvane magnetofonske vabilice, mada su one zabranjene za upotrebu. Ove vabilice privlače ptice karakterističnim zvucima, a lovci ih tokom noći ostavljaju u šipražje. Pomoću njih uspevaju da ulove više stotina jedinki, dok prosečan lovac u propisnom načinu lova za jedno prepodne ulovi najviše deset prepelica. S druge strane, pod maskom lova na prepelice i grlice često stradaju i vrste koje su zaštićene trajnim lovostajem: ševe, trepteljke, pliske, strnadice, konopljarke i prdavci. Tako je tokom prošle godine iz Srbije prošvercovano oko 100.000 ptica.