Visoka tehnologija i praksa:
Srbija, zemlja jabuka

Kompanija Delta Agrar je na svom imanju Podunavlje u Čelarevu realizovala projekat koji je osmišljen da iz korena promeni tehnologiju i način proizvodnje jabuke u Srbiji i sa nekim tehnološkim elementima može se svrstati u grupu najmodernijih voćnjaka u svetu. Delta Agrar je u Čelarevu podigao najsavremeniji zasad jabuka koji se prostire na 100 hektara. Voćnjak je organizovan po tehnologiji koja se primenjuje u području Južnog Tirola, najvećeg proizvođača jabuka na svetu, a uključuje navodnjavanje kap po kap, zaštitu od mraza i grada, kao i korišćenje najkvalitetnijeg sadnog materijala šest sorti jabuka najtraženijih na svetskom tržištu. U 2009. godini Delta Agrar očekuje prinos od 2000 tona jabuka, s tim što će puni rod voćnjak dostići tek 2011. godine, kada se očekuje i do 70 tona roda po hektaru

"Reč je o agrosistemu koji je primerom pokazao kako se unapređuje naša poljoprivreda i kako se može prevazići mali izvoz poljoprivrednih proizvoda što predstavlja jedan od najvećih ekonomskih problema Srbije. Kompanija Delta Agrar, članica Delta holdinga, veliku šansu za poljoprivredu i ukupnu ekonomiju naše zemlje vidi u unapređenju proizvodnje jabuka", objašnjava Miloš Živković, menadžer za razvoj projekata u poljoprivredi Delta Agrara. "Odlučili smo da uđemo u ovakav projekat u koji je u protekle tri godine investirano preko pet miliona evra, na osnovu sagledavanja činjenica da su sortiment i tehnologija proizvodnje jabuka u Srbija veoma zastareli i da je Srbija kao zemlja mali i neorganizovani proizvođač jabuka, a da su prihodi po hektaru proizvodnje jabuke daleko veći od prihoda u bilo kojoj ratarskoj proizvodnji."

Ono što ovaj savremeni voćnjak čini jedinstvenim jeste činjenica da je svih 100 ha podignuto u jednom komadu, i prekriveno protivgradnim mrežama i opremljeno ostalim savremenim sistemima koji su potrebni za postizanje visokih prinosa i proizvodnju kvalitetnih jabuka. "Iako u Evropi postoje slični voćnjaci, prvenstveno u Južnom Tirolu u Italiji, ipak nigde ne možete videti voćnjak ove veličine na jednom mestu", kaže Živković.

Voćnjak je na celokupnoj površini opremljen sistemom za navodnjavanje i prihranu, koji permanentno analizira zemljište i na osnovu dobijenih podataka dozira jabuci pravovremeno neophodnu količinu vode i hraniva u normama koje su adekvatne za fenofazu u kojoj se nalazi jabuka i čiji se podaci mogu pratiti preko GPRS sistema. Sistemom za zaštitu od mraza čuva se jabuka od prolećnih mrazeva, kada je u punom cvetu, i ima mogućnost da je sačuva do temperature od minus pet stepeni Celzijusa, sistemom mreža za zaštitu od grada jabuka se čuva od nepogoda i od sunčevih ožegotina koje se na njoj formiraju, a ima i uticaj na specifičnu obojenost ploda, što sve zajedno dovodi do povećanja kvaliteta jabuke. U voćnjaku se nalazi i savremena meteorološka stanica za praćenje vremenskih uslova, u okviru koje se nalazi i uređaj za praćenje i određivanje početka leta mikrospora fito patogena, čime se maksimalno optimizuje hemijska zaštita i postiže visok kvalitet plodova.

Samo praćenje podataka i delovanje u samom voćnjaku zasnivaju se na specijalno dizajniranom kompjuterskom programu koji preko mernih jedinica raspoređenih po celoj površini voćnjaka prati sve ključne parametre na osnovu kojih se precizno određuje kada je jabuci neophodno dati vodu i u kojoj količini, dozira se određena količina hraniva, a sve u zavisnosti od njene feno faze. Kako vrsta hraniva i količina vlage zavise i od sortimenta, voćnjak je podeljen na osam polja, gde se u svako polje, nezavisno od potreba jabuka, doziraju voda i hranivo.

"Kako je tu površinu nemoguće ispratiti bez adekvatne mehanizacije, vodili smo računa te smo kupovali mehanizaciju", kaže Živković. "Kupovali smo traktore, atomizere za zaštitu jabuke od bolesti i kosačice za travu, koje su neophodne da se u samom voćnjaku održava higijena. Organizacija rada je takva da svi traktori koje imamo bukvalno ne staju cele godine."

Sortiment je, nastavlja, pažljivo biran i prema svojim tehnološkim i organoleptičkim karakteristikama predstavlja sam vrh oplemenjivačkog rada, a takođe to je sortiment koji je jednako atraktivan za domaće i za inostrano tržište. "Planirali smo sadnju samo u zavisnosti od toga kakve se sorte nalaze na tržištu. Sorte koje mi proizvodimo imaju jako visoku cenu u samoj berbi, do 50 centi. Kod nas u Srbiji se uglavnom proizvode sorte koje su dobre, ali polako zastarevaju i nemaju tako dobru cenu."

Krajnji cilj ove proizvodnje su visoki prinosi sa velikim procentom jabuke prve klase, čak 90 odsto, jer se samo takva jabuka može adekvatno skladištiti u hladnjačama i plasirati na tržište tokom cele godine u svežem stanju. Prinosi najboljih svetskih proizvođača su oko 40 tona po hektaru u Belgiji i Holandiji, oko 38 tona u Italiji, dok je u Srbiji prosečan prinos svega oko15 tona po hektaru, a ovaj voćnjak je projektovan da ostvari prinose jabuke od 60 do 70 tona po hektaru. "Ovaj voćnjak će imati prinos u petoj godini od 7000 tona jabuke, što kada se meri srpski izvoz jabuka za Rusiju predstavlja 30 odsto tog izvoza, a govorimo samo o jednom voćnjaku", kaže Miloš Živković.

Veliki i mali U trenutku kada je svet, pa i naša zemlja zahvaćeni globalnom ekonomskom krizom, jasno je da je poljoprivreda jedna od retkih grana privrede koja shodno potrebi da se proizvedu dovoljne količine hrane mora i treba da se razvija i stimuliše i u vreme krize. Da bi naša zemlja mogla da iskoristi sve prirodne resurse i da bi bila u poziciji da postane respektabilan izvoznik bar nekih vrsta poljoprivrednih proizvoda, potrebno je da se konačno donese dugoročna agrarna politika kojom bi se planski unapredila srpska poljoprivreda i po kojoj bi svaki hektar obradive površine za državu bio isti kada su u pitanju subvencije, bilo da taj hektar obrađuje mali proizvođač ili veliki agrosistem. Poznato je da su veliki agrosistemi nosioci razvoja poljoprivrede jedne zemlje jer u njima rade visokoobrazovani stručnjaci koji u poljoprivrednu proizvodnju implementiraju najsavremenije svetske tehnologije u cilju dobijanja visokih prinosa i proizvodnje kvalitetne hrane koja zadovoljava sve svetske kriterijume i čija je proizvodnja rentabilna. "U pokretanju ovako velikog projekta ogleda se i društvena odgovornost jednog velikog agrosistema kao što smo mi, Delta Agrar", kaže Miloš Živković. "Kroz višegodišnje ugovaranje proizvodnje sa kooperantima jabuka mi smatramo da je to jedan od najboljih puteva da se mladi poljoprivrednici zadrže na selu i da mogu izuzetno pristojno da žive od svog rada. "A što se tiče same tehnologije proizvodnje jabuka, ne mora se više ići u Italiju ili Francusku ili Španiju, već na poljoprivredno gazdinstvo Delta Agrara u Čelarevu i videti proizvodnju jabuke na višem nivou nego što je to u razvijenim zemljama u Evropi."