Obrazovanje:
Petnica i dva ministra

Ministarstvo prosvete prvo je ukinulo finansiranje Istraživačke stanice Petnica za 2009. godinu, ali se posle pritiska javnosti brzo predomislilo. Takav gotovo neverovatan i sa koje god strane gledano neshvatljiv kurs politike ministra prosvete Žarka Obradovića ne ohrabruje kad je reč o budućnosti ove svetski poznate ustanove za vanškolsko obrazovanje talentovanih učenika.

"Petnica će preživeti", kaže ekskluzivno za "Vreme" direktor Istraživačke stanice Vigor Majić (inače, po izvoru "Vremena", proglašen za ličnost godine 2008), objašnjavajući da se, zbog konstantnog nedostatka dela sredstava koje Ministarstvo prosvete obećava, ali ne daje, "mora naći način za redovno funkcionisanje Petnice".

"Sada imamo jednu apsurdnu situaciju i sve izgleda kao da ministar prosvete ‘zabada nož’ u leđa ministru nauke", objašnjava Majić. Naime, mnogo nemoćnije Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, kojim rukovodi Božidar Đelić, u poslednje vreme daje sve od sebe da pomogne Stanici, zbog čega se u javnosti Petnica obično doživljava kao štićenik ovog ministarstva.

Igrom slučaja, ovih dana se privode kraju pregovori sa Evropskom investicionom bankom o nastavku izgradnje i proširenja kapaciteta Stanice, pa se može desiti da u Petnicu stignu nikad viđena sredstva za podizanje novog nastavnog centra, a da zato što Ministarstvo prosvete nije uradilo svoj deo posla, Stanica ne uspe da održi redovne aktivnosti.

Kad je krajnje sumorna vest o ukidanju finansija Petnici prošla kroz agencije i pojavila se u štampi i na internetu, bilo je potrebno samo nekoliko sati da iz celog sveta stigne mnoštvo ozlojeđenih komentara. Javno uhvaćeno na delu, Ministarstvo prosvete, gotovo sasvim kao neodgovorni otac koji svoju alimentaciju izbegava da plati, pokušalo je da se opravda već istog dana.

Iz Ministarstva prosvete stigla je informacija da će "biti novca za Petnicu", pošto je pomoćnik ministra prosvete za finansije Milanko Perišić naprasno otkrio da negde u kancelariji ima projekat za rad sa darovitom decom preko koga bi mogao isplatiti ionako mala sredstva kojim ih je prethodnih godina Ministarstvo prosvete pomagalo.

Zapravo, pomenuti pomoćnik je obećao da suma možda neće biti "onolika koliku očekuje uprava Petnice, ali će biti u skladu sa budžetskim mogućnostima". Ali, šta su uopšte budžetske mogućnosti Srbije? Da li u te mogućnosti spada i hiljade činovnika koji ne znaju ni šta imaju po kancelarijskim fiokama, a kamoli gde je Petnica i čemu služi 140 programa, seminara, kurseva i kampova kroz koje prođe oko 2500 učenika i studenata iz cele Srbije i zemalja regiona?

Odustajanje od Petnice posle 25 godina tokom kojih je ona postala uzgajalište najkvalitetnijeg kadra kojim Srbija raspolaže, odustajanje je od poslednjeg ostrva kvaliteta u razorenom školskom sistemu gde đaci batinaju nastavnice. Na šta bi ličila Srbija za 25 godina bez svih onih znanja i načina razmišljanja koji se nigde, osim u Petnici, ne mogu steći?

Ima građana koji su glasali za demokratsku vlast u poslednjoj turi izbora i odlično se sećaju kako je predsednik Boris Tadić eksplicitno i sa ponosom pominjao Petnicu u svojim govorima, uvodeći je sasvim zasluženo među nekoliko nacionalnih prioriteta.

Stranka ministra prosvete se tim pitanjem nije bavila u izbornoj kampanji, ali očigledno ni posle nje. Onome ko mu je dopustio da vodi ovaj resor ostaje pitanje da li nam naše dugoročne "budžetske mogućnosti" dopuštaju da zadržimo takvog ministra.

To pitanje je, izgleda, ministar prosvete ove godine izvukao iz staklene kugle zajedno sa pitanjima za đačke prijemne ispite.

Slobodan Bubnjević