Klimatski samit u Kopenhagenu:
Poslednja rezervacija

Dok noć odmiče nad Kopenhagenom, ulice se prazne, smanjuje se osvetljenje i gase se ulični božićni ukrasi i reflektori koji osvetljavaju spomenike, što je deo štedljive gradske energetske politike

Za "Vreme" iz Kopenhagena

Sa početkom ovogodišnje klimatske konferencije Ujedinjenih nacija, poznate po skraćenici COP15 (15th United Nations Climate Change Conference), koja se smatra najvećim ekološkim samitom u XXI veku, kopenhaška noć nije onako mračna i tiha kako je uobičajeno, samo sa ponekim smrznutim biciklistom u prolazu.

Gradom trenutno luta više od 15.000 delegata koji su došli iz gotovo svih zemalja sveta kako bi pokušali da pronađu rešenje za problem globalnog zagrevanja i usvoje klimatski sporazum koji bi od 2012. godine zamenio Kjoto protokol.

Iz uličice ispred gradske kuće vidi se gradski trg sa jednom od brojnih postavki o klimatskim promenama i ogromnim belim balonom, na kome se u realnom vremenu projektuje atmosfera planete. Sa Zemljom u pozadini, grupa ekologa na ovom kopenšakom uglu pravi uličnu žurku. U hladnoj noći, okupljeni su oko muzike koju pušta ni manje ni više nego – DJ na biciklu. On na platformi ispred sebe vozi miksete, elektroniku i zvučnike, praveći eko žurku gde god se zaustavi.

Nedaleko, grupa lokalnih ekoloških aktivista takođe na biciklima ispisuje subverzivne grafite sa porukama za učesnike samita. Oni žele da poruče ono što brine hiljade ljudi iz celog sveta. To je cilj koji su zapravo poslednjih godina sugerisali klimatolozi kroz izveštaje Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) – da srednji rast temperature (koji je posledica sagorevanja fosilnih goriva i povećane emisije CO2) nikako ne sme preći dva stepena Celzijusa, jer bi to do kraja veka dovelo do dramatičnih posledica kao što su rast nivoa mora, pojava suše, uragana i nepredviđenih nepogoda.

MESTO ZA PROMENU: Kako bi se dalje zagrevanje zaustavilo, Klimatski samit se priprema više od godinu dana, prema "mapi puta" koja je usvojena pre dve godine na konferenciji u Baliju, u Indoneziji. U Kopenhagenu na raznim lokacijama već mesecima paralelno teku raznovrsni ekološki događaji i konferencije, a u ovom danskom gradi na obali Severnog mora svuda se može čuti kako je ovih dana "ovde prestonica sveta".

"COP 15 bi mogao biti najvažniji događaj u XXI veku", kaže jedan od noćnih prolaznika koji su zastali da saslušaju ekološkog DJ-a i koji sve do 18. decembra učestvuju u pregovorima u Bela centru, raskošnom i modernom kongresnom centru na jugoistoku Kopenhagena, gde se održava konferencija.

"Ovo je mesto da se obavežemo", rekla je na otvaranju samita danska ministarka ekologije Koni Hedegard, navodeći da "u istoriji postoje trenuci kada svet može da izabere na koju će stranu krenuti". Njenom govoru prethodi ceremonija otvaranja sa filmom u kome se devojčica bori sa razornim posledicama klimatskih promena koje će se osetiti u celom svetu.

NAJZELENIJA JELKA: Na nekoliko trgova su postavljene i gigantske kugle, velike kao dvospratna kuća, od kojih svaka sadrži tonu CO2. One i kod običnog sveta izazivaju jeziv osećaj, bitno drugačiji od uobičajene reakcije na često zamornu i od svakodnevnog života daleku "brigu za planetu". Svaki stanovnik Evrope godišnje u proseku "oslobodi" 8,5 tona CO2, što će reći da zbog lagodnosti savremenog života, svako od nas napuni atmosferu sa osam tolikih kugli gasa "staklene bašte".

Na trgu ispred gradske kuće pažnju prolaznika privlači novogodišnja jelka osvetljena LED sijalicama koju je postavila kompanija Simens. Ispred nje se nalazi desetak bicikala koji su povezani sa dinamom i akumulatorom, tako da se okretanjem pedala pale LED lampe na jelci. "Jedna jelka nikad nije bila ovako zelena", kaže Rit Bjergar, gradonačelnica Kopenhagena koji je proglašen "najzelenijim gradom Evrope" (vidi okvir). Uprkos raširenoj ekološkoj svesti, po gradskim pijacama se čak i ovde mogu videti nimalo ekološke jelke bez busena.

Dok traje samit, širom Kopenhagena predstavlja se čitav niz velikih svetskih kompanija – svi oni koji razvijaju takozvani zeleni portfolio postavili su svoje štandove i predloge kako da promenite svet kupujući njihove ekološke proizvode. Na svakom mestu se nude ideje i proizvodi označeni sa "CO2 neutral", koji navodno ne doprinose emisiji gasova staklene bašte.

"Svetu je jedino potreban efikasan sporazum koji bi imao vidljivog efekta na globalno zagrevanje", smatra jedan od ekoloških turista koji je u grad došao da, kako kaže, podrži promene. On posmatra ogromnog polarnog medveda od leda, koji se kako vreme prolazi lagano topi i od njega dva dana kasnije ostaje samo metalni kostur kao podsećanje na otapanje Arktika i žive vrste koje će izumreti zbog globalnog zagrevanja.

VREME ZA TRGOVINU: "Lideri samo treba da odluče o malim stvarima i učine da se dese", kaže jedna Dankinja dok parkira svoj bicikl kod poznatog šetališta u Njuhevnu, izražavajući nerazumevanje za politička zatezanja oko sporazuma. Tokom nekoliko poslednjih dana širom Evrope su simultano organizovani protesti kojim su ekološke organizacije pokušale da upozore političke lidere na ozbiljnost problema globalnog zagrevanja. Ekološki protesti se sada nastavljaju u samom Kopenhagenu, a najavljene su i globalne demonstracije, u svim gradovima sveta za 12. decembar, pred završnicu samita.

Od završnice, kad u Kopenhagen posle delegata budu došli nadležni ministri iz svih zemalja, a potom i sami šefovi država, očekuje se mnogo. Uprkos tolikim pripremama, još nije izvesno hoće li se svetski lideri dogovoriti o neophodnom smanjenju emisije gasova staklene bašte, a i na samom početku samita su pojedini delegati (uglavnom iz islamskih zemalja) podsećali na skandal sa uhakovanim e-mailovima klimatologa koji su, navodno, podešavali rezultate svojih istraživanja.

Trenutno, prema stanju u ovoj godini, ljudi u atmosferu ispuštaju oko 47 milijardi tona ugljen-dioskida, što je taman iznad kritične granice. Ako se ništa ne bi promenilo, do 2020. godine svet bi ispuštao oko 54 milijarde tona CO2, što bi u najmanju ruku značilo kataklizmu. Kako bi globalno zagrevanje ostalo u podnošljivim granicama, potrebno je da se ispuštanje CO2 smanji na 44 milijarde tona godišnje. Da li je moguće dostići takav cilj?

I pre dolaska, razne države su već poslale svoje ponude o procentu smanjenja emisije CO2 do 2020. godine, a kako se svaki procentni poen meri milionima i milijardama evra troškova, kao i smanjenjem energetskog sektora i usporenjem razvoja privrede, očekuju se žestoki i teški pregovori o zajedničkom planu. U suštini, cela stvar je na glavnim zagađivačima – Kini, SAD, Evropskoj uniji i Indiji, od kojih zavisi koliko će smanjenje biti i na koliko odricanja su oni spremni da se obavežu.

DOGOREVANJE SVEĆE: Lepa vest je stigla na samom početku jer je američki predsednik Barak Obama, kao lider uticajne sile koja do sada nije prihvatala Kjoto protokol, pomerio svoj dolazak za kraj samita. Bilo je predviđeno da on u Kopenhagenu samo zastane na putu za Oslo na dodelu Nobelove nagrade za mir, pa je Obamin dolazak na kraj samita (kad tu budu i ostali šefovi država) protumačen kao znak njegove rešenosti da se nešto zaista dogovori i promeni u Kopenhagenu.

Pored njega, dolazak su najavili i drugi veliki zagađivači, Kina i Indija i gotovo svi ostali svetski lideri. Većina ovde prisutnih analitičara govori o tome da je sve na klackalici između interesa zapadnih sila i zemalja u razvoju čiji bi ekonomski napredak novi klimatski sporazum mogao usporiti. I sasvim je očekivano da dobiju neku nadoknadu od onih zbog čijeg je dosadašnjeg razvoja i došlo do klimatskih promena. U svakom slučaju, vruća trgovina oko globalnog zagrevanja obeležiće decembarske dane u hladnoj Danskoj.

Tinjavo osvetljen ekološkim svetlima, sa štedljivim LED semaforima, ledeni Kopenhagen je i mimo samita grad energetske efikasnosti i ekološke svesti. Pored upotrebe energije vetra čak 20 odsto, Danci su sa automobila gotovo sasvim prešli na bicikle, a procenjuje se da više od 70 odsto stanovnika Kopenhagena na posao odlazi javnim prevozom ili biciklom.

Bicikli se svuda mogu iznajmiti, voze se uprkos vetru koji šiba sa Severnog mora, za prevoz je pored metroa ili ekoloških buseva moguće uzeti rikšu ili taksi bicikl, a mogu se videti i palačinka-bicikli koje vozi šest osoba. Gradom prolaze električni automobili i hibridi, poput tri vozila iz Simensovog programa Edison – električnih automobila koji su tokom samita bili parkirani kod zabavnog parka Tivoli. Znatiželjni prolaznici ih zagledaju, a jedna grupa zelenih turista im čak i skandira. No, svi oni znaju da to nije dovoljno – odluka o budućnosti se tek mora doneti.

Slobodan Bubnjević