Do 5. marta mogu da se prijave i kandidati koji nisu prošli reizbor, a ispunjavaju uslove

Visoki savet sudstva objavio je oglas za popunu 81 sudijskog mesta, na koji do 5. marta mogu da se prijave i kandidati koji nisu prošli reizbor, a ispunjavaju uslove. Posle opšteg izbora sudija u decembru prošle godine, kada je izabrano 2.407 sudija, ostalo je nepopunjeno još 78 sudijskih mesta, a troje izabranih sudija nije stupilo na dužnost. U Vrhovnom kasacionom sudu ostalo je pet upražnjenih mesta, u Apelacionom sudu u Beogradu jedno, u Apelacionom sudu u Novom Sadu tri, u Kragujevcu šest, a u Nišu čak osam slobodnih mesta.

Konkurs je raspisan i za po jedno upražnjeno mesto u višim sudovima u Kragujevcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Prokuplju i Smederevu, kao i za dva mesta u Višem sudu u Pančevu.

Najveći broj mesta, za koje se kandidati mogu prijaviti na novom konkursu, je u osnovnim sudovima, po jedno u Kikindi, Loznici, Požegi i Subotici, po dva u Zaječaru, Kraljevu, Novom Sadu, Prokuplju i Šapcu, četiri u Leskovcu, šest u Vranju i čak 11 mesta u Osnovnom sudu u Nišu. U privrednim sudovima ostala su samo tri slobodna mesta, jedno u Leskovcu i dva u Nišu, a u prekršajnim sudovima 13 slobodnih mesta (po jedno u Beogradu, Zrenjaninu, Kraljevu, Novom Pazaru, Preševu i Raški, dva u Šapcu i pet u Nišu).

Odluke o rezirboru sudija bile su predmet široke rasprave i sporenja između sudskih vlasti i Društva sudija, koje je zatražilo od Visokog saveta sudstva obrazloženje razloga zbog kojih neke sudije nisu ponovo izabrane na sudijsku funkciju. Pre toga bilo je sporova i o samom zakonu o reizboru sudija. Društvo sudija se pozivalo na mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija povodom zakona o sudijama, koji predviđa prestanak sudijske dužnosti sudijama koje nisu izabrane u skladu sa tim Zakonom; ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija (član 100). Taj savet smatra da član 7 Ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremestivosti i stalnosti sudijske funkcije (garantovanim kako prethodnim, tako i sadašnjim Ustavom Republike Srbije).

Pored sporova o tome kako je primenjivan kriterijum dostojnosti sudija, o tome koji državni organi su davali podatke o sudijama jedan od nesporazuma izazvala je i sama dinamika konkursa. Visoki savet sudstva je, naime nekoliko puta saopštavao da je imao teškoće u raspoređivanju dobrih kandidata koji su konkurisali samo za jedan sud, a ispunjavaju uslove za neki drugi sud ali se za to nisu prijavili. Za 2.453 sudijska mesta tada se prijavilo 5.050 kandidata i drama reizbora se naročito odrazila kad su u pitanju sudije dosadašnjeg Vrhovnog suda Srbije. U tom kontekstu bi se moglo očekivati da novi konkurs smanji napetosti nastale zbog velikog broja neizabranih sudija.

Predsednica Visokog saveta sudstva je Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, a članovi su Snežana Malović, ministar pravde Republike Srbije, Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, Jelena Borovac, sudija Vrhovnog suda Srbije, Mladen Nikolić, sudija Trgovinskog suda u Beogradu, Vučko Mirčić, sudija Okružnog suda u Beogradu, Đurđina Bjelobaba, sudija Okružnog suda u Novom Sadu, Biljana Tošković, sudija Opštinskog suda u Kruševcu, Nadica Jovanović, sudija Opštinskog suda u Kragujevcu; Dejan Ćirić, advokat, potpredsednik Advokatske komore Srbije.

22. februar

Ustavnom sudu Srbije je 22. februara stiglo 827 ustavnih žalbi i 33 žalbe ranijih sudija i tužilaca i njihovih zamenika koji nisu ponovo izabrani, odnosno kojima je ranije prestala ova funkcija, izjavila je Tanjugu predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić. Jedan broj ustavnih žalbi podneli su i oni koji su prvi put konkurisali za dužnost sudija, tužilaca ili njihovih zamenika, a nisu dobili nikakvo obrazloženje.

M. M.