Na licu mesta – Barajevo:
Sa magarcem sa »Farme« na pijaci u Barajevu

Prisutni narod, uglavnom te žene, uz’o bude besan od čekanja, podeliše mu po žvaku, primiriše se, pa kad videše magare i Gazdu farme, iz sveg glasa viknuše, Uaaa, Eeee

Ovo sa TV Farmom otišlo tako daleko, sa taj rejting, gledanost i Sve to – saopšteno bog te ne bi da doseže 93 posto tog auditorijuma – da i ovom reporteru, koji to nije konstatov’o, ali koji i ko bajagi belodani Stručnjak za Farme i ostale Obore, dopalo i zapalo da se kojekude i tude oproba.

Reporter se odma’ direktno uključi na taj TV ekran i malim mozgom doaka da ta Stvar definitivno izmakla kontroli, i još doaka da bi u tom smislu popravljanja štete neophodno bilo da na scenu stupi Nacionalna televizija, dakle, da Baba nastavi da se češlja, ili, što bolje i po naciju probitačnije, da se ta Farma prebaci na Državnu televiziju, gde bi, umesto ti i kojekakvi, u glavnoj ulozi bili političari. Kako je gledanost, po inerciji, i to glasanje, unapred obezbeđena, ne bi bilo zgoreg da se poradi na izmeni izbornog zakona, pa ko, po taj narod bude Miloš, Firči, ili stvarno fina žena Zorica, bude predsjednik ili neki drugi ministar, jerbo je očito da se u zemlji Srbiji i demokratija umorila, te da je vreme za Farmokratiju.

TETOVIRANE SISE: Ali, ajde u taj televizor, i taj Pink. Bez da se lista program, kad je i u kol’ko sati, kako uključiš, eto ga. Prvo bi ono bibip, nemo’š skontaš ko koga, ali ga nešto kasnije pustiše bez tu cenzuru, i sa kajron, glasanje sa stabilni telefon, 30, sa mobilni 90 dinara, bez poreza.

Dakle, sve u toj i velikoj prostoriji, ko’e rasprava ukućana ko jeste, a ko nije, izvršio naređenja gazde Firčija, to onaj bivši bubnjar EKV-a. Bi da Pjevač Bojanić Miloš nije sluš’o, i povede se rasprava i diskusija. Bi tu misli, da ko ima vlast, on je gazda, i bi da je neko rek’o nešto što je najopasnija psovka koju je mozak mog’o da smisli. Taj Miloš reče da će sve izvršiti makar se golim rukama u’vatio za golu struju od 220 volti. Međutim, Raka od Trstenika ga dočeka da nije, pa nije izvršio zadatak, Miloš ubaci Skupštinu, Raka uze se brani, Skupština je vrhunski zakonodavni organ, to je nešto veliko... U’vatimo da je Onaj budalina, a ovaj ljiga, da taj Miloš ima tetovirane sise na ruci, a ‘vamo se prodaje za velikog Srbina, da mu onaj Izbosne Maca, zbog taki karakter, sve po spisku, Džukelo fašistička, poserem ti se usta... To ne bilo sve, program prekidan pozivom gledaocima da sačuvaju svog favorita, program se nastavi, ekran je beležio odziv gledaoca, Miloše, najbolji si, do pobede, Firči i Maca napolje, Farma je ekstra, Zorica je stvarno fina i kulturna žena, Pozdrav za Pink, Farma je vrh, Miloše kralju, Firči napolje, Miloše Srbine, Srbija je uz tebe, Miloše uz tebe je cela nacija, narod sve vidi, Blago Macinoj porodici, imati takvog čoveka u blizini je Božji dar... a bi i ti lični poruka, Pozdrav za najlepšu devojku na svetu, Natu iz Borče, pa i oni’ koje za te antologije, Ne želim da te izgubim dušo na pustoj pučini surove jave/ Ne želim tamu za jarko sunce, ni da ti nazdravim u ime slave/ Molim za jednu mrvu ljubavi tvoje/ Ljudsko i prazno sad osta srce moje... Taj Miloš je nastavio sve po fino i sve po svaku dupe glava narodnu pamet, ali to toliko iznervira onog Raku, koji od taj narod, da lupi sa ruke o astal, skoči da ga rukama izbliza priupitava, jerbo se za tako nešto puca u oko i u mozak...

MAMICU IM NJINU: Kad se istrenir’o na televizor, reporter krene u to Barajevo, jer tamo na pijaci biva da Onaj što Gazda na Farmu dolazi da razmeni rukotvorine farmera za namirnice koje život znače. Dakle, pijaca u Barajevu, ponizbrdo, ali ko svaka pijaca, ulaz, tezge, većinom buvljačka ponuda, troje čarape za 100 dinara, šerpe, lonci, a ima i ‘tice i ti papagaji. Ima i odvojeni deo tzv. zelene pijace, tu tezge sa jaja, projino brašno, sir, i rasada za, uglavnom, papriku. Reporter uđe u te tezge i taj narod, jedan krupan se iz sedećeg položaja nalaktio na tezgu, Bude ti’ sa Farme, kako ne bude, dolaze, kako ne dolaze. A kako on na to gleda i posmatra, Nikako, ćuti, to je glupo i opasno, ako će da glume farmu to treba da glume seljaci, a ne ti estradni umetnici, i treba narod da pljuje i viče na nji’. Jedna u mnogo godina žena ‘oće kaže preko ovoga što sedi, Ja bi to sve u zatvor, sve to đubrad i stoka... Nastavi se ‘de stao Onaj što sedi, nije narod glup, ovi što na farmu nisu ni videli farmu, ali se Ona otpozadi ne smiriva, J...m ti lebac, šta je sad, kakav je to život kad sipaju na čo’eka vodu, i kad onaj puši i duva dim, ja bi ubila. Onaj što sedi uspe da završi, samo se narod zamara tim stvarima, i Ona otpozadi, iako je okupljeni upozoravaju da reporter snima, nastavlja, Neka slima, i treba da slima, sramota da polivaju vodom, Onaj što sedi, u pola glasa, izreče, Kod nas je velika propast, i Ona iza uze potvrđuje, U nas je najcrnje...

Uključi se i jedan od susednu, sa tu rasadu za papriku, tezgu, ima i on koju na te teme, Neka se svađaju, lepo je i to, ali ima on još jednu, Bolje bilo kad bio Tito, ali još od njega čet’ri familije ovde kolo vode, Džabići, Zgrabići, Frajtovići i Lezilebovići, ovi poslednji najgori, primilo se to, množi se ko krompirova zlatica...

Reporter pređe u deo koji se koristi za potrebe televizije, tu sponzorske tezge, Agrimes, Dalia, Pils pivo, tezga sa pravi srpski proizvodi, reći će trešnje, jabuke, banane, boraniju. Kako se bližilo vreme posete pijaci Onog što gazda Farme, narod uzeo okupira taj deo pijace, uglavnom starije žene, u te frizure i stajaću suknja bluza garderobu. Jedna se istrbušila pa sve drži banku, Šta vele, jesu li čuli, vele da pljuju, to vele mamicu im njinu, te im mamicu njinu, a šta oni rade, polivaju ‘nakog čo’eka na pravdi boga. Slaže se i pridruženo muško, jes, tako vele, vele glupi, oni su narod barajevski bre, eto, to su oni, a šta oni imaju tamo, imaju tu Makedonku, i imaju onog Firčija za koga ne znaju šta je, nije on protiv te nacije, ali da se zna, napadaju čo’eka, i ovaj Sajko što treba da dođe pravi mućak...

Jedan stariji preko te ograde uz’o samo izviriva i ulazi, ma jok, nije tu zbog Farmu, poslom, pa ko’e vidi, prošli put ulazio tamo, kad onaj Bosanac bio gazda, zvali ga, rekli, Uđi deda, pitaj pošto je pivo, ne interesuje ga to, a pit’o, Pošto je pivo, i popio pivo. Doš’o opet vidi, a zna, nema ništa od toga...

SRCE I VESLO: Obezbeđenje uze pomeri narod iza bandere, upozna i’ da mogu kritikuju, ali ništa fizički, Ona što se istrbušila izvadi papirče, pa kad podviknu, Da se izbace iz sve toga, Firči, Maca, Raka... Obezbeđenje sve podrža, uđe u svako slaganje sa narod, jedna uze pita da li će Milošu izdrži srce kad ga toliko polivaju, stručnjak iz obezbeđenje odgovori, nema brinu, pritisak mu 120 sa 80, ona što se istrbušila oda’nu sa Daj bože...

Uto na scenu stupi desetak policajaca, žene popraviše frizure, staviše tašne o desno rame, jedna uze sve hrabri, Neka policije, oni rade svoj pos’o, a mi svoj, nećemo fizički, samo psihički, uze na sav glas ponavlja, Samo psihički... Ovi iz obezbeđenja zavezaše i kanap za banderu, sve uze kasni, žene budu sve besnije, podeliše im po tu sponzorsku žvaku, malo utišaše. Kad, ozgo od ulaza, pojaviše se veliki čupavi mikrofoni, mlado žensko u narodnu nošnju, što stajalo pred tu tezgu sa trešnje i banane, na brzinu se jošte jednom pogleda u ogledalce, policija stade pred žene, jedna viknu, Ne bojte se, sve uze viče, Uaaa, Eeee...

To Uaaaa uze da se pojačava, priključiše se i oni što visili po ogradi, na ulaz sa pravo magare stupi Gazda farme, mlad momak imena Sajko. Uaaa se jošte pojača, magare uze da se joguni, Sajko sve da ga uvodi. I uvedoše magare, Sajko skide torbe sa magare, od tu i tzv. režiju dobi istrukcije gde i kako, uputi se na tezgu sa sponzorski deterdženti, upita se sa domaćice, on njima rukotvorinu, neku drvenu skalameriju, one njemu sve što imadoše. Dođe Sajko, u pratnji jedan sa šešir, do tu tezgu sa trešnje i nakarminisano u nošnju devojče, po scenariju se upita, dade neko drveno veslo na kome pisalo Raka, plus drveno srce na kome nije pisalo ništa, i smanu sve trešnje, plus čokolade umotane u papir, jerbo proizvođač nije u sponzori.

Sve vikalo Uaaa, sve vikalo, Miloše, Miloše, sve vikalo, Napoljeee, ali Sajko po svaki scenario priđe i toj sponzorskoj tezgi sa razni suvomesnati proizvodi, on njima mnogo lepo oslikanu cepanicu, kad dve mlade i samo tako domaćice štanda uzeše traže da njima Sajko peva. Krenu Sajko nešto na taj stranjski i engleski, ali sve viknu, Srpski, srpski, ovaj pusti grlo, Oj golube, moj golube, ne padaj mi na maline... domaćice štanda padoše u svako ushićenje, što iskoristiše snimatelji da i oni maknu koju "budimsku". Onda i za kraj Sajko uze tovari magare, a narod sve viče, Uaaa, nije ovo rulja, vidiš kako te doček’o narod u Barajevu. Za još veći kraj Sajko i magare uzeše odlaze, policija da obezbeđuje, jedan edukovan policajac predloži kolegi, Idi udari prstenac magaretu.

Za najveći kraj, u taj ponedeljak uveče, na Farmu, i bez cenzuru, bio takoreći koncert, pevala i ona mnogo fina Zorica, i svi bili ko jedan.

Dragan Todorović sa Grupom za podršku