Zemljotres >

Trusni dani zatim prođu

Prema proceni štaba za vanredne situacije u Kraljevu, zemljotresom je pogođeno više od 13.000 domaćinstava. Kako ih sve obnoviti

"Teško mi je, teško mi je, verujte, nisam nikad bio slabić", kaže novinarima potreseni meštanin sela Sirče kod Kraljeva dok stoji usred ruševine svoje kuće koju je u sredu 3. novembra, u 1.57, nepopravljivo oštetio zemljotres snage 5,4 stepena Rihtera, sa epicentrom u selu Vitanovcu, a osetio se na celom zapadnom Balkanu.

Od posledica najjačeg potresa u poslednjih deset godina u Srbiji nastradalo je dvoje ljudi, bračni par Natalija i Siniša Stašić, na koje se u naselju Grdica srušio krov porodične kuće. Veliki broj Kraljevčana zadobio je lakše povrede. je Materijalna šteta već se procenjuje na nekoliko stotina miliona evra, a u opštini Kraljevo ujutru je proglašena vanredna situacija.

Zemljotres koji inače spada u one srednje skale, ali je za Srbiju izuzetno jak, zahvatio je površinu od 287 kvadratnih kilometara, a prema proceni štaba za vanredne situacije u Kraljevu, zemljotresom je pogođeno više od 13.000 domaćinstava.

Čovek iz Sirče je jedan od onih čija je nemala kuća toliko oštećena da je procenjena nebezbednom za stanovanje i mora se rušiti. "Sad kad prođe kamion deca skaču", kaže jednoj od televizijskih ekipa iz dopisništva RTS-a, dok njegovi ukućani i žandarmi iz ruševine iznose nepolomljeni nameštaj i belu tehniku. "Spavaju mi deca u kolima, imam neki stari jugo. Nemam gde da spavam, eto", objašnjava.

RADNA AKCIJA: "U celoj ovoj nesreći, imamo sreće da nismo jedni druge vadili ispod zidova. Sve ostalo, polako ćemo jedno po jedno sanirati", kaže njegov prvi sused, dok sedi na raskrivenom krovu garaže – on sa ovog objekta prenosi crep na kuću koja nije toliko oštećena i u njoj se može živeti. Međutim, život koji dolazi neće biti lak.

"Šteta je ogromna, a koliko tačno iznosi još ne možemo da sagledamo", rekao je početkom nedelje ministar lokalne samouprave Milan Marković, koga je Vlada Srbije postavila za koordinatora za pomoć Kraljevu. "U narednom periodu treba da obezbedimo novac, ostala materijalna sredstva i sistem koji će to na najbolji način raspodeliti", objasnio je ministar i najavio kako će za urgentnu sanaciju posledica zemljotresa Vlada do kraja godine obezbediti oko milijardu dinara.

U međuvremenu, u Kraljevo se prethodnih dana slivala prva pomoć koju su, preko Crvenog krsta ili direktno, uputila brojna preduzeća, državne institucije i pojedinci. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, na jedinstveni račun otvoren za pomoć u saniranju posledica zemljotresa do utorka je uplaćeno više od 56 miliona dinara. Veliki broj preduzeća i radnika se odrekao jednog dela ili cele plate kako bi se sakupila pomoć, koja se inače, u iznosu od 50 dinara, najbrže može uputiti SMS-om na broj 1003.

Tokom prvih šest dana, domaćinstvima je isporučeno 130.000 komada crepa, podeljeno je 4000 kvadratnih metara cirade, a na skladišta je dopremljeno još 2100 kvadratnih metara folije za pokrivanje krovova. Sav taj građevinski materijal delio se u Kraljevu po ubrzanoj proceduri kako bi se manje oštećeni objekti što pre pokrili pre većih novembarskih kiša.

Međutim, bilo je očigledno da je, za razliku od materijala, u Kraljevu najviše nedostajala radna snaga za brze popravke. Na raščišćavanju su odmah angažovani sve komunalne službe i dobrovoljci iz samog grada, a u akciji čišćenja već deset dana neprekidno učestvuju vatrogasci, policija, žandarmerija i Vojska Srbije.

Preduzeća kao što je RTB "Bor" i mnoga druga poslala su svoje radnike da pomognu Kraljevčanima. U međuvremenu, nakon nekoliko poziva za pomoć, iz obližnjih gradova stigle su i organizovane grupe dobrovoljaca koje su se uključile u najveću radnu akciju koju je Srbija videla još od Titovog doba.

ŽUTE TRAKE: Grad i okolinu su već od prvog jutra počele da obilaze komisije koje procenjuju štetu. One dolaze na poziv, po spisku onih koji su prijavili oštećenja, ali građani koji od njih očekuju pomoć, od njih najviše i strepe. Komisije mere i procenjuju, a onda, ako ustanove da je objekat suviše rastresen, razvlače žutu traku i zabranjuju da se koristi.

To je čitava drama u kojoj porodice sa užasom saznaju da su ostali bez kuće. Do utorka je, na taj način, u Kraljevu nastala cela jedna omanja varoš beskućnika – od 3900 pregledanih stambenih jedinica, rušenje je kao jedino rešenje preporučeno u skoro 3200 slučajeva. Komisije će, pritom, još dugo obilaziti kraljevačku opštinu kako bi se pregledalo više od 13.000 oštećenih domova. U međuvremenu, oštećenja su konstatovana i u obližnjem Čačku, gde su prijavljene štete na 260 kuća.

Budući da je usled zemljotresa kraljevački vodovod oštećen na više mesta, cele nedelje voda nije bila za piće, tako da su građani koristili vodu iz cisterni i prodavnica. Problem sa strujom, nastao zbog oštećenja na većem broju trafo-stanca, rešen je nešto brže.

Komisije su pregledale sve školske objekte i zaključile da se svi, uz dodatne popravke, mogu koristiti – deca nisu išla u školu sve dok oštećenja na školama nisu sanirana, u čemu su pomagali i roditelji. Gradski centar za javno zdravlje je, međutim, pretpreo prevelika oštećenja, pa je, nakon što je izneta preživela oprema, razmešten po drugim objektima.

TEKTONSKE ĆUDI: Sve te posledice nastale su u udaru koji je trajao svega nekoliko sekundi, koliko je dovoljno da zemljotres napravi lom koji se potom sređuje godinama. Prošle srede, u pedeset četvrtoj sekundi pedeset i sedmog minuta u tom danu, na dubini od dva kilometra, došlo je do podzemnog potresa koji se potom u seizmičkim talasima preneo desetinama kilometara, kružno oko lokacije od 43,74 stepena severne geografske širine i 20,69 stepeni istočne geografske dužine.

Kako je do toga došlo? Pre svega, kao i svaki prirodni potres, on nema nikakve veze sa naklapanjima o veštačkom incidentu ili tajnim DARPA programom američke vlade na koje su se ovih dana po domaćem internetu i medijima najgore vrste obilato pozivali svakojaki teoretičari zavere. Takođe, zemljotres u Kraljevu nije ni u kakvoj vezi sa eksperimentima na Velikom sudaraču hadrona u CERN-u, na kome je početkom nedelje izvedena uspešna simulacija "Velikog praska", koja nije izazvala potres čak ni u obližnjoj Ženevi.

Najbolji dokaz da je bez ikakve sumnje reč o prirodnom fenomenu jeste upravo ono što je, nakon udara od 3. novembra, usledilo ispod Kraljeva – serija od preko 150 potresa koji su se osećali tokom narednih sedam dana, što seizmolozi inače nazivaju "sleganjem tla". I ma kako nam se to činilo neprihvatljivim, za to nije odgovoran nikakav spoljnji ili unutrašnji neprijatelj. Jednostavno, to je rizik sa kojim se mora živeti – planeta, koju kao svoje stanište uzimamo zdravo za gotovo, povremeno se promeškolji na ovaj način, ne obazirući se na posledice koje to stvara na površini.

NAVIKE I OBIČAJI: Smatra se da zemljotresi u Srbiji i uopšte na zapadnom Balkanu nastaju kao posledica podvlačenja afričke tektonske ploče pod evroazijsku. Prema savremenoj teoriji o tektonici ploča, evroazijska i afrička ploča se kreću ka severu, ali različitom brzinom. Brzina laganog pomeranja evroazijske ploče iznosi 1,7 cm svake godine, dok se afrička ploča kreće malo brže – pošto ne može da "prestigne" Evroaziju, ova tektonska ploča se podbija, odnosno podvlači pod nju što povremeno dovodi do potresa.

Tako nastaju zemljotresi koji se najčešće osećaju u centralnom Mediteranu, na grčkim ostrvima i u Italiji. U Srbiji, koja se nalazi severno od linije razdvajanja ploča, zemljotresi su česti, ali je njihov intenzitet neuporedivo manji. No, kako je uobičajeno sa zemljotresima, oni na trusnim područjima slede patern ili šablon koji je uvek svojstven datom području. U Kraljevu su tako u prošlosti već viđene višemesečne serije manjih i većih zemljotresa.

Među brojnim manjim udarima, koji se u realnom vremenu mogu pratiti na sajtu Evro-mediteranskog seizmološkog centra (http://www.emsc-csem.org/Earthquake/index.php?view=1), najsnažniji se osetio već u četvrtak uveče kada je oko 22 sata zabeležen potres snage od 4,4 stepena Rihtera, što je bukvalno deset puta manje od prvog potresa (videti okvir "Koliko je 5,4° Rihtera").

"To je potpuno normalno", rekla je u više navrata direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Slavica Radovanović, koja je objasnila da se do kraja godine očekuju novi potresi, ali da to nikako nije razlog za paniku. Seizmološki zavod u Srbiji svake godine zabeleži oko hiljadu zemljotresa, od kojih je apsolutna većina takva da ih je praktično nemoguće osetiti. Međutim, ovaj ponovljeni zemljotres i svi ostali udari prethodnih dana su unosili zebnju među građane Kraljeva.

STRAH OD RIHTERA: Zemljotres, kao malo šta drugo, unosi strah među ljude, najviše zbog toga što se nikako ne može sprečiti. Ljudi su masovno spavali u kolima, a sa strahom su se prvog dana suočili i državni funkcioneri koji su nakon zemljotresa posetili Kraljevo – od predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića i ministara pa do verskih poglavara – čini se da su najveći utisak na njih ostavili prestravljeni ljudi, što pruža izvesnu nadu da pomoć neće brzo prestati.

No, jedino istinsko sredstvo borbe sa zemljotresima odnosi se na način gradnje objekata, što se jasno videlo u kraljevačkim naseljima gde su različite kuće na istoj lokaciji doživele sasvim različite posledice. Primena mera seizmološke zaštite i poštovanje propisa prilikom izgradnje omogućuju da zgrade lakše podnesu potrese i da se ne sruše tokom samog udara, kako bi ga ljudi preživeli.

U tome je presudna statika objekata, koja ne počiva na njihovoj masivnosti – naprotiv, struktura greda od armiranog betona koje nose konstrukciju, a ne masa zidova, određuje da li će se zgrada ponašati otporno, kao trska na vetru, ili će, ako zgrada jedva drži svoj sopstveni teret, pasti pri najmanjem potresu.

Nažalost, za mnoge starije objekte širom Srbije, podignute u domaćoj radinosti, bez obzira na njihovu veličinu i masivnost, nikada nije izvršena nikakva statička analiza. Postoje i opravdane sumnje da i mnogo novijih, ali naknadno legalizovanih objekata takođe ne zadovoljava seizmološke mere. Po svemu sudeći, kod udara zemljotresa najbezbednije su stambene zgrade koje su podizane uz propisanu dokumentaciju, koje bi trebalo da bez problema izdrže sve zemljotrese u kategoriji srednjih.

ISTORIJA RUŠENJA: Sa druge strane, gotovo je nemoguće da Srbiju ikada pogodi zemljotres snage od 8 ili više Rihtera. Otkako se meri seizmološka aktivnost u Srbiji, zabeleženo je više razornih zemljotresa, ali nijedan nije bio jači od šest stepeni Rihtera:

Svilajnac, 1893. – 5,7° Rihterove skale

Vitina, 1921. – 5,7° Rihterove skale

Rudnik, 1927. – 5,7° Rihterove skale

Kopaonik, 1980. – 5,7° Rihterove skale

Lazarevac, 1992. – 5,9° Rihterove skale

Mionica, 1998.- 5,7° Rihterove skale

Zapravo, najveći zemljotresi koji su se dogodili na zapadnom Balkanu uglavnom su zaobišli Srbiju. Najstrašniji zemljotres u SFRJ dogodio se 1963. u Skoplju, kada je stradalo više od hiljadu ljudi – bio je to relativno slab zemljotres, od šest Rihtera, ali izuzetno plitak, te je izazvao katastrofalne posledice.

Pored toga, od jačih zemljotresa, čak dva su, dan za danom, 27. i 28. oktobra 1969. pogodila Banja Luku snagom od 6 i 6,5 stepeni po Rihteru. Pojedinačno najjači zemljotres, između 6,7 i 7,2 stepeni po Rihteru, zadesio je Crnu Goru 1979. i izazvao stravično razaranje u Podgorici i drugim mestima.

Nakon zemljotresa, svi ovi jugoslovenski gradovi prošli su kroz sličan scenario – nakon prvih interventnih mera, nakon sveopšte solidarnosti sa nesrećom, sledio je dug, mlitav i mučan oporavak. Krpljenje pukotina i nova gradnja otezali su se godinama potom. Kakav epilog očekuje Kraljevo?

Sudeći po desetinama i stotinama izjava, ovakvih i onakvih, koje su domaćim i stranim medijima dali građani pogođeni zemljotresom, Kraljevčani ne traže krivca. Oni samo brinu da će uskoro, kad mediji odu na drugu stranu, biti zaboravljeni. Nažalost, ne brinu bez osnova.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---