Koncert:
Punokrvna zabavljačica

Shakira, Beogradska arena, 9. V 2011.

Nekadašnji Dan pobede (nad fašizmom), u novo doba Dan Evrope, postao je pomalo čudan u Srbiji, uostalom kao i sve u vezi sa fašizmom, Evropom itd. Ovog puta, prošlog ponedeljka B92 udario je brigu na bezbrižnost, a Delegacija EU zaputila se da obeležava u Svilajncu. Procesi integracije krunisani su uveče u odlično popunjenoj Beogradskoj areni (preko 11.000 ulaznica, cene 3.500-5.500 d.), koncertom jedne od najvećih pop zvezda prve decenije XXI veka. Šiparice svih uzrasta, pa i sa ćerkama, nagrnule su u susret Šakiri (Shakira Isabel Mebarak Ripoll, rođena 1977), koja peva bolje od top-modela/Prvih dama/sportskih supruga, a izgleda privlačnije nego starije, neretko precenjene suparnice s vrhova top-lista. Modernim ženama blizak je njen estetizovani aerobik uzduž/popreko ogromne pozornice, muškarcima prijaju lomovi u kukovima i besramni swing njene zadnjice, a devojčicama imidž (sic!) nezavisne, uspešne sponzoruše – dakle, svima taman.

Čuda od dece obično ne izrastaju u mega uspešne lepotice, no Šaki je svoje predškolske nadarenosti ipak provela (i unovčila) do globalnih vrhunaca. S uzburkanom mešavinom libanskih/arapskih, španskih/katalonskih i italijanskih predaka, u kolumbijskoj provinciji i katoličkoj školi gurala je vibrato kroz uticaje rokenrola i Bliskog istoka. Rano pišući pesme, zavrtela je i sopstvenu varijaciju trbušnog plesa, već sa 13 godina snimila debi-album, a s drugim se razočarala dovoljno da obrazovanje i marljivost upotrebi za preuzimanje kontrole nad svojom muzikom, produkcijom i poslovanjem. Treći CD Pies Descalzos (1995) proslavio je u Latinskoj Americi i Španiji, pozajmivši ‘bosonogi’ naziv i dobrotvornoj fondaciji koju je s punoletstvom pokrenula (za gradnju škola i obrazovanje siromašnih najmlađih u domovini). Album ?Donde Estan los Ladrones? (1998) proširivao je milionske tiraže i uticaje Alanis Moriset, donevši i svetski hit, arabizovanu Ojos Asi. Milenijum i prirodnu/tamniju boju kose ispratila je vrlo dobrim live-izdanjem MTV Unplugged.

Godine 2001. je Šek krenula u pravi napad na anglosaksonsko (čitaj: prvenstveno SAD) tržište, albumom Laundry Service/Servicio De Lavanderia, i ogromnim hitom Whenever, Wherever/Suerte, zbog čijeg andskog instrumentarija su je konzervativni ukusi smatrali i ‘Svetskom muzikom’. Da bi postala druga najuspešnija latino-pevačica – zasad nije pretekla Slavku Stefanović a.k.a. Gloria Estefan – pomno je pripremila uparene albume Fijacion Oral Vol. 1 i Oral Fixation Vol. 2 za 2005. godinu. Numere poput Illegal (sa mladalačkim idolom Santanom) održavaju respektabilnost kantautorke, balade kao Your Embrace masovno žanju poklonike, a (programski naslovljena?) Hips Don’t Lie postaje najprodavaniji singl decenije za nama. Ništa nije izgubljeno u ‘prevodu’, pa krajem 2009. izlazi She Wolf/Loba, po običaju s niskom hit-singlova koju dovršava Gypsy. No, orijentalni muzički i plesni motivi ono su što je Šakiru odvelo dalje od Slavke/Glorie i učinilo je nedozvoljeno popularnom u islamskom svetu, nagriženom satTVom. Neopravdani teror muških izvođača u zemljama gde su žene prisilno pod čadorima, pada pred ovakvom vrtiguzom, a dobacivanje Šakira, Šakira i ženama koje nimalo ne liče na nju postaje globalno prepoznatljiv ‘kompliment’.

Šakira pomno pazi i da se, kao protivteža (preko)brojnim saradnjama s aktuelnim zvezdicama, pojavi u duetu sa živom argentinskom legendom Mercedes Sosa, kao i da bude koautor par novih pesama za art-film Ljubav u doba kolere (po romanu i pozivu njenog slavnog zemljaka G. G. Markesa, kome je ipak odbila da odigra epizodu s golotinjom!). Tako da za sobom ima mnogo više kvaliteta koje onda zasenjuje univerzalna besmislica Waka Waka, zvanična himna prošlogodišnjeg FIFA Svetskog fudbalskog kupa. Posle novog Sale el Sol jeseni 2010. (Sony, kod nas kao i većina njenih izdanja dostupan preko Multimedia Recordsa) kreće na svetsku turneju i evo je u punoj formi i sjaju i sa svim hitovima, i po našim krajevima!

Neizbežno je Šakirin koncert porediti s najvećim sličnim spektaklom koji smo doživeli u novije doba, i tu Madon(n)a uredno izvlači deblji kraj. Naime, Šakira većinu vokalnih i plesnih tačaka ‘nosi’ sama, a malu pomoć pratećih vokala i još par žena-od-gume uživa retko. Dok se oniže, bucmastije konkurentkinje vremenom pentraju na sve više štikle, Šakira znatan deo svoje rutine istabana bosa, srećom dovoljno dugih nogu. Ubedljiva pred džinovskim pozadinskim projekcijama, pod visokotehnološkim osvetljenjem, i uz prošireni prateći sastav, Šakira nije ni plastificirana kao Maraja Keri, osmeh joj širok gotovo kao zanosni bokovi, a plava griva skače za njom po pisti duboko među oduševljenu publiku. I drugi elementi velikih rok-koncerata spretno su iskorišćeni za ovaj efektni spoj MTV 3D i tradicionalno sviračkog nastupa, sve do zaptivenih helanki kakve je nekad nosio samo Rod Stjuart, i uopšte do pantalona/suknji opasanih prokleto nisko, baš kao što su drugorazredni gitaristi vešali svoje instrumente. Hvale vredna humanitarka, UNICEF-ova ambasadorka dobre volje, ali da može, i na pupak bi pevala.

Scensko-muzički gledano, takođe nam sasvim poznato. Hitrije tačke ničim ne odudaraju od najlošijeg eurodiska s jeftinim komercijalnim efektima/dosetkama, vrhunac neke balade je rastvaranje zvezdine bluze da (srećom, lepim a ne ženomrziteljskim) grudnjakom ‘dokaže’ iskrenost osećanja, dok kompetentno muziciranje ‘pokriva’ i njeno brzo presvlačenje. A ipak je to nedostižno bolje od Brenine ponude, o nagodbenoj S.R. Ceci da i ne traćimo reči. Izuzeci su sporije numere, počevši sa starom Pienso En Ti, ili kao Inevitable, s akustičnim gitarama pa i usnom harmonikom, sve do unplugged obrade Nothing Else Matters HM-grupe Metallica.

Ako ste na ovaj koncert došli kao nevoljki pratilac/staratelj, maštajući kako bi bilo da se Džejn Fonda u najboljim/zrelim godinama otisnula u pevačku karijeru, verujem da ste se ipak oraspoložili, i ubeđen sam da vam nije bilo dosadno (jer nije ni trajalo duže od sat i po, sa bisem?). I dalje ne volite da vaša ćerkica imitira Šakiru, ali niste se ni setili kako joj se Nole podsmevao? Punokrvna zabavljačica.

Dragan Kremer