Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora, Banca Intesa:
Izazovi pred nama zahtevaju promišljenost

Iako su bankarski sektor i celokupna srpska ekonomija uspeli da izbegnu najizazovnije efekte svetske ekonomske krize, Srbija i dalje mora da ulaže znatne napore kako bi izbegla uticaj tekuće dužničke krize

Tokom proteklih deset godina bankarski sektor u Srbiji je pored procesa konsolidacije i restrukturiranja kroz koji je prošao, morao da se nosi i sa prilagođavanjima regulativi Evropske unije. Iako se broj banaka na domaćem tržištu značajno smanjio u poslednjoj deceniji (sa 86 na 33), bilansi banaka su se povećali više od osam puta.

Procenjujući uticaj recesije u poslednjih nekoliko godina, možemo reći da je bankarski sektor u Srbiji uspeo da se odupre negativnim efektima svetske ekonomske krize. Tome u prilog govori i činjenica da Vlada Republike Srbije nije morala da interveniše ni u jednoj od banaka, kao i da je nivo depozita bio viši od onoga u 2008. godini. Uprkos neznatnom povećanju broja problematičnih kredita u 2011. godini, visoka kapitalizovanost banaka u Srbiji i oprezna politika Narodne banke Srbije idu u prilog tezi da nema razloga za strah i da će srpski bankarski sektor ostati stabilan.

Za razliku od prethodnog talasa recesije, koji je bio prouzrokovan krizom u finansijskom sektoru na globalnom i lokalnom nivou, trenutna kriza je prouzrokovana povećanjem javnog duga. Ova činjenica ukazuje na neophodnost preduzimanja značajnih mera štednje u javnom sektoru i sprovođenja reformi u penzijskom, zdravstvenom i socijalnom sektoru kako bi se pronašao izlaz iz ove situacije, koji bi ujedno omogućio i realizaciju infrastrukturnih projekata koji bi doprineli povećanju konkurentnosti Srbije i njene ukupne poslovne klime.

Sigurni za sada

Iako je javni dug Srbije u junu 2011. godine iznosio 40,6 odsto BDP-a, Srbija ne spada u grupu visoko zaduženih zemalja. Međutim, naša zemlja je veoma osetljiva na uticaj ekonomskih kretanja u zemljama članicama EU. To se pogotovo odnosi na Nemačku i Italiju, koje su najvažniji izvozni partneri Srbije, kao i na trendove u zemljama CEFTA, koje čine drugo najveće izvozno tržište Srbije posle EU. Ukoliko se u ovim zemljama potražnja za srpskim proizvodima smanji, uticaj na izvozno-orijentisane kompanije i prihod u stranoj valuti biće višestruk. Uzimajući u obzir ove činjenice, jasno je da mogu da postoje opasnosti od potencijalno negativnih efekata novog talasa krize, a to je i razlog što je aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om dobro rešenje.

Nakon najava novog talasa krize, mnoge međunarodne institucije su korigovale svoje makroekonomske projekcije i za razvijene zemlje sveta, te sada predviđaju sporije trendove privrednog rasta. U tom kontekstu, od suštinskog je značaja da primenom predloženih mera naša zemlja sačuva svoj dosadašnji trend rasta. Srbija ne može da promeni glavne svetske trendove ili situaciju na najuticajnijim svetskim berzama, ali može da nastavi put započetih reformi, završi proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća i postane još posvećenija uklanjanju barijera za poslovanje, smanjivanju "sive" ekonomije i završetku realizacije važnih infrastrukturnih projekata. Na ovaj način, Srbija će postati još privlačnija za strana ulaganja, a samim tim i konkurentnija.