Poslovna udruženja – Srpski Siti klub:
Stručno lice Srbije

Klub osnovan početkom devedesetih u Londonu na inicijativu desetak mladih ljudi koji su radili u finansijama u londonskom Sitiju, danas ima oko 1200 članova angažovanih na rešavanju problema nostrifikacije diploma, ukidanju britanskih viza i povezivanju kompanija i stručnjaka

Nekako u isto vreme sa objavom poražavajućeg istraživanja USAID-a, po kojem je od Srbije po odlivu mozgova veći procenat samo u Gvineji Bisao, u Beograd su stigli predstavnici Srpskog Siti kluba, udruženja mladih stručnjaka srpskog porekla sa stalnim boravkom u Londonu. Osnovni cilj Kluba je povezivanje profesionalaca iz različitih profesija sa kompanijama u Velikoj Britaniji i Srbiji, a kako saznajemo od njih,podjednak je broj onih koji žele da odu u Ujedinjeno Kraljevstvo ili da se otuda vrate. Kako je veliki paradoks da ljudi koji su završili cenjene univerzitete u inostranstvu u svojoj zemlji ne mogu jednostavno da nostrifikuju diplomu, aktivnosti Srpskog Siti kluba usmerene su i na rešavanje tog problema. Jedan od dugoročnih ciljeva je i da jednog dana povratnici imaju u vidu Srbiju kao privlačno tržište za nastavak karijere. O aktivnostima i motivima za angažovanje, solidarnosti Srba u dijaspori i perspektivama za povratak, razgovarali smo sa pet rođenih Beograđana, direktora i članova Upravnog odbora Srpskog Siti kluba i vrhunskih stručnjaka u svojim profesijama: Milošem Stefanovićem, Natašom Kočiš, Slavijanom Ulf, Ivanom Miletićem i Jelenom Kšanicki.

"VREME": Sa kojim ciljem je osnovan Srpski Siti klub?

MILOŠ STEFANOVIĆ: Srpski Siti klub je osnovan početkom devedesetih u Londonu na inicijativu desetak mladih ljudi koji su radili u finansijama u londonskom Sitiju i koji su održavali neformalna druženja radi razmene poslovnih kontakata. Danas na listi imamo oko 1200 ljudi i sem finansijera i bankara, druženja su počela da okupljaju i profesore, doktore, arhitekte, advokate, državne službenike, inženjere i studente. Većina živi i radi u Velikoj Britaniji, ali imamo i oko stotinak članova u Srbiji, i oko 50 onih koji se nalaze u drugim zemljama. Okupljanja se održavaju jednom mesečno u Londonu, a od 2009. dva puta godišnje u Beogradu.

Koje sve konkretne akcije ste preduzeli i koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?

NATAŠA KOČIŠ: Jedna od naših najvećih akcija je povratak stručnjaka u Srbiju i region. Ideja o povratku je vrlo često usko vezana i sa pitanjem nostrifikacije diploma. Ovo je jedna od gorućih tema za naše ljude koji su se školovali u inostranstvu, a žele da se vrate u Srbiju i rade u državnim institucijama ili da nastave svoje školovanje. Srpski Siti klub je i jedan od učesnika radne grupe koju su inicirali Grupa 484 i Beogradski fond za političku izuzetnost, i tim povodom smo 25. oktobra učestvovali na konferenciji u Beogradu koja se bavi pitanjem nostrifikacija diploma.

SLAVIJANA ULF: Važna aktivnost je i pružanje profesionalne pomoći pri traženju posla, kao i pomaganje studentima koji su došli na osnovne ili postdiplomske studije u Veliku Britaniju. Takođe se trudimo da pomognemo oko pitanja vezanih za vize i regulisanja boravka u Velikoj Britaniji.

Postoje stereotipi da Srbi u dijaspori nisu toliko povezani i solidarni kao druge nacije. Kakvo je vaše iskustvo?

IVAN MILETIĆ: Mi se kao predstavnici mlađih generacija emigracije trudimo da se oslobodimo tog stereotipa tako što se vezujemo oko projekata koji su nama svima bitni. To je ukidanje viznog režima, predstavljanje Srbije u najboljem svetlu kroz kulturu i umetnost, i kroz svakodnevnu saradnju sa svim vodećim organizacijama i grupama u Velikoj Britaniji.

Jedan od primera saradnje je "Srpska nedelja" u Velikoj Britaniji koju u saradnji sa drugim srpskim udruženjima organizujemo već tri godine zaredom. Cilj manifestacije, koja se sastoji od niza kulturnih dešavanja ne samo u Londonu, već i u Oksfordu, Kembridžu i drugim gradovima, jeste da se srpska kultura predstavi publici u Ujedinjenom Kraljevstvu i da na taj način pokažemo onu stranu Srbije koja u proteklih dvadesetak godina nije dolazila do izražaja. Sledeće godine održava se Olimpijada u Londonu i mi želimo da iskoristimo taj medijski trenutak na najbolji način, tako da planiramo da postojeću "Srpsku nedelju" pretvorimo u mesec srpske kulture u Velikoj Britaniji.

Da li u svojim aktivnostima imate neku podršku od srpskih državnih institucija?

JELENA KŠANICKI: Kao i sa svim preduzećima i organizacijama kojima predstavljamo naše aktivnosti, tako i sa određenim strukturama u okviru državnih vlasti imamo odgovarajući vid komunikacije i saradnje. Najveći deo te podrške svodi se na promocije aktivnosti Kluba.

Kada očekujete da će nam biti ukinute britanske vize?

NATAŠA KOČIŠ: U Velikoj Britaniji je ova godina trebalo da bude godina revizije kompletnog viznog režima, ali još nije zvanično objavljeno kog datuma će to biti učinjeno. Međutim, mi nismo hteli da čekamo zvaničnu objavu pa da uradimo nešto, i zato smo pokrenuli kampanju pisanja poslanicima kako bismo ukazali da je to za nas kao zajednicu veliki problem, i sa druge strane da im ukažemo da smo mi značajan deo biračkog tela koji možda može i da odluči sledeće izbore. Kampanja dosta dobro ide i ljudi se javljaju poslanicima koji takođe odgovaraju na njihova pitanja. Od naših kontakata u britanskoj vladi i poslanika sa kojima imamo odličnu saradnju, čuli smo da ne smemo da stanemo. Uspeli smo da koliko-toliko Srbiju stavimo na dnevni red, jer nije pitanje samo to da li će se Srbiji ukinuti vize u ovom trenutku, već kakva je percepcija prema Srbiji, kako se prema nama ophode i kako se mi predstavljamo kao zajednica. Naš cilj je da i tu budemo most između Srbije, odnosno srpske zajednice i Velike Britanije, da pokažemo jedno drugo lice Srbije.

Blizu dve trećine vaših članova je izrazilo želju da se vrati u Srbiju. Gde ovde vidite potencijal za zaposlenje, u kojim privrednim granama?

MILOŠ STEFANOVIĆ: Na osnovu ankete koju smo sproveli, dve trećine naših članova razmišlja o povratku. Ne mislimo samo na konačno preseljenje, već i na privremeni povratak (ako se radi na određenom projektu), virtuelni povratak (ako se iz Britanije radi za firme ovde) i slično. Takođe, to ne podrazumeva da je dve trećine naših članova spremno da se odmah vrati, ali razmišljaju na tu temu. Za sada su nam u fokusu uglavnom uslužne industrije (bankarstvo, konsalting, marketing), ali nam je želja da proširimo interesovanje i na primarne grane industrije. Članovi žele da se vrate iz različitih, pre svega ličnih razloga, tako da je ovde nezahvalno praviti generalizacije, ali uglavnom se radi o ljudima koji već imaju nekoliko godina radnog staža i priliku da karijeru nastave ili obogate iskustvom rada u Srbiji.

Koliko vaših članova je zainteresovano da ovde nađe zaposlenje i kakve uslove očekujete?

SLAVIJANA ULF: Što se nalaženja odgovarajućih pozicija tiče, veliki je posao upariti iskustvo i veštine stečene dugogodišnjim radom u inostranstvu sa potrebama poslodavaca u našoj zemlji i regionu. Našim čestim dolascima u Srbiju postigli smo to da smo vrlo dobro upućeni u dešavanja i potrebe na tržištu rada, tako da našim članovima koji razmišljaju o povratku pružamo relevantne podatke kako bi oni bili što bolje informisani prilikom donošenja odluke o povratku. Nije zgoreg reći da smo neke članove odvraćali od ideje povratka, s obzirom na njihova očekivanja i zahteve.

Koji su dobri primeri vaših članova koji su se vratili u Srbiju?

IVAN MILETIĆ: Naši članovi danas rade po renomiranim kompanijama u Srbiji, poput Delta Real Estatea, Narodne banke Srbije, Kvantum kapitala, International Development Irelanda i drugih. Uspešne priče o nekima od njih možete više pročitati na našoj internet prezentaciji www.serbiancityclub.org.

Ana Radić