Društveno odgovorno poslovanje:
Ljudski gest ponekad znači više od novca

"Društveno odgovorno poslovanje (DOP) u Srbiju je stiglo sa velikim multinacionalnim kompanijama koje posluju na domaćem tržištu. Najzastupljeniji element DOP-a u Srbiji su još uvek donacije, odnosno različiti oblici filantropije, zbog toga što većina kompanija kod nas još nije strateški inkorporirala DOP u sve segmente poslovanja. Strateški pristup DOP-u, međutim, podrazumeva dugoročnu opredeljenost kompanije za odgovornost prema lokalnoj zajednici, životnoj sredini, zaposlenima, klijentima i partnerima na tržištu", kaže za "Vreme" Miroslava Nešić Bikić, rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose sa javnošću Piraeus banke Beograd

"VREME": Kako kriza utiče na društveno odgovorno poslovanje u Piraeus banci – u obimu i uloženim sredstvima?

MIROSLAVA NEŠIĆ BIKIĆ: Piraeus banka je u proteklih sedam godina poslovanja na srpskom tržištu učestvovala u nizu humanitarnih, kulturnih i sportskih manifestacija, ali i u rešavanju nekih od globalnih problema. Kao članica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, dali smo značajan doprinos i na polju zaštite ljudskih prava, prava zaposlenih, zaštite životne sredine, pomoći osobama sa posebnim potrebama i borbi protiv korupcije.

Period krize, na našu veliku žalost, utiče i na smanjenje obima aktivnosti u domenu društveno odgovornog poslovanja, ali novonastala situacija nikako ne podrazumeva i njegovo zapostavljanje. Društveno odgovorno poslovanje se ne ogleda samo u iznosu donacije ili broju sponzorstava, već i u aktivnostima koje se mogu pokrenuti unutar jedne kompanije, a koje ne podrazumevaju značajna ulaganja. Primeri Piraeus banke su interno organizovano prikupljanje utrošenog papira, električnog i elektronskog otpada koji se doprema na reciklažu, volonterski rad... Ponekad, primeri ličnog zalaganja mogu dati i veće rezultate od uplaćenog novca, jer iako se mi kao banka bavimo finansijskim poslovanjem, ljudski gestovi neretko više znače od same novčane pomoći.

Piraeus banka je aktivno učestvovala u projektu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja – u akciji "Očistimo Srbiju". Možete li reći nešto više o ovoj akciji?

U želji da poseban akcenat svog društveno odgovornog delovanja stavi na projekte iz domena ekologije i zaštite čovekove okoline, Piraeus banka je na samom početku akcije "Očistimo Srbiju", 2010. godine, aktivno podržala projekat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i time se uključila u rešavanje problema, planskog prikupljanja i reciklaže papira. Preko 550 zaposlenih se uključilo u akciju "Veliko spremanje Srbije" i čistilo 18 gradova u kojima Banka posluje. Piraeus banka je podržala ovu akciju i kroz donaciju 50.000 biorazgradivih kesa najnerazvijenijim opštinama koje su u nadležnosti Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, a distribuirane su kanalima "Očistimo Srbiju".

Kroz kampanju "Going green" i akciju "Napuni do vrha!", Banka je započela i sopstveni projekat doniranja kontejnera i kutija za prikupljanje upotrebljenog papira, elektronskog i električnog otpada namenjenog reciklaži, i to školama i Opštinama u kojima posluje. Akcija se sprovodi i interno, u svim poslovnim prostorijama Piraeus banke, pa je do sada na ovaj način od seče sačuvano preko 150 stabala, a reciklirano je i 1,3 tone elektronskog otpada, odnosno 200 kilograma tonera i kertridža.

Da li postoji neko strateško opredeljenje banke u pogledu specifičnih društvenih grupa ili problema kojima će biti posvećena posebna pažnja? Da li je akcenat stavljen na ekologiju, ili su pravci delovanja višestruki?

Piraeus banka je prepoznala problem odliva mladih i stručnih ljudi iz naše zemlje, tako da je napravila prve korake u cilju suzbijanja ovog fenomena. Banka je izdvojila posebna sredstva za ovaj program i potpisala protokol o saradnji sa Ministarstvom za omladinu i sport u nameri da obezbedi profesionalnu praksu i novčana sredstva za podršku mladim talentima.

Za desetoro stipendista fonda "Dositeja", Ministarstva za omladinu i sport, obezbeđena je stručna praksa i obuka u uslovima koji se praktikuju u svim svetskim kompanijama. Nakon obavljene stručne prakse, petoro stipendista je nagrađeno vrednim novčanim nagradama, dok je jedna studentkinja dobila i stalno zaposlenje. Banka je i novčano pomogla učenike kojima su bila potrebna sredstva za učešće na svetskim takmičenjima, podržala mnoga kulturno-umetnička dela, uključila se u borbu protiv globalnog zagrevanja zajedničkom akcijom sa magazinom "National Geographic Serbia" i usvojila dalje planove podrške akciji "Bitka za bebe", u koju je Piraeus banka uključena od samog početka. Podsetimo, donacijom inkubatora za Ginekološko-akušersku kliniku Kliničkog centra u Kragujevcu, Banka je dala doprinos u opremanju ovog važnog zdravstvenog centra, istovremeno, svojim primerom doprinoseći animiranju drugih potencijalnih donatora da se u skladu sa svojim mogućnostima uključe u "Bitku za bebe". Danas, godinu dana od početka akcije, Klinički centar u Kragujevcu je opremljen dovoljnom količinom inkubatora za neometan rad. Piraeus banka je za svoje angažovanje u ovoj akciji, od organizatora dobila orden kao kompanija heroj tokom proslave Dana pobede u "Bici za bebe", 17. novembra 2011. godine u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Iz svega navedenog, s punim pravom možemo reći da je Piraeus banka višestruko angažovana na polju društveno odgovornog poslovanja.

Sa poslovne strane gledišta, šta CSR na duge staze donosi banci? Zašto neka firma uopšte ulaže svoje resurse za pomaganje u rešavanju nekih društvenih problema?

Preduzeća mogu pribeći društveno odgovornom poslovanju i korporativnoj održivosti da bi imala direktne pogodnosti za svoje finansijske rezultate. Na primer, može se smanjiti količina otpada i papir se može reciklirati. Ekološki efikasni potezi mogu istovremeno proizvesti i ekološke i ekonomske pogodnosti za kompaniju, doprinoseći snažnijim finansijskim rezultatima i većoj profitabilnosti. Efikasnost u radu se može postići i kroz druge aspekte društveno odgovornog poslovanja kao što su racionalizacija načina na koji se informacija dostavlja zajednici investitora, kao i nosiocima drugih interesa koji zahtevaju veću transparentnost.

Glavna potencijalna pogodnost koju donose inicijative društveno odgovornog poslovanja tiče se uspostavljanja uslova kojima se povećavaju lojalnost, zalaganje i motivacija zaposlenih, čime se stvara inovativnije i produktivnije radno okruženje. Ovo može pomoći da se angažuju a potom i zadrže zaposleni; da se motivišu na sticanje novih veština; da se ohrabre u pronalaženju inovativnih načina ne samo za smanjenje troškova već i za uočavanje i iskorišćavanje novih mogućnosti i maksimalizaciju profita.

Da li biste mogli nešto više da kažete o opštoj kulturi poslovanja firmi u Srbiji, kada je reč o društveno odgovornom poslovanju?

Društveno odgovorno poslovanje u Srbiju je stiglo sa velikim multinacionalnim kompanijama koje posluju na domaćem tržištu. Najzastupljeniji element DOP-a u Srbiji su još uvek donacije, odnosno različiti oblici filantropije, zbog toga što većina kompanija kod nas još nije strateški inkorporirala DOP u sve segmente poslovanja. Strateški pristup DOP-u, međutim, podrazumeva dugoročnu opredeljenost kompanije za odgovornost prema lokalnoj zajednici, životnoj sredini, zaposlenima, klijentima i partnerima na tržištu.

Sa postepenim sazrevanjem tržišta i uključivanjem u globalne tokove, domaće kompanije su započele sa usvajanjem prakse društveno odgovornog poslovanja uvidevši da ovaj princip donosi dobrobit ne samo direktnim korisnicima njihove pomoći, već i njima samima. Stoga se praksi društveno odgovornog poslovanja u sve većoj meri sistematski pristupa i prema njoj se odnosi kao prema jednoj od strategija koje kompanijama mogu pomoći da izgrade dobru reputaciju, privuku investitore i postanu konkurentniji na razvijenim tržištima Evrope i sveta.

Do danas, najveći broj kompanija je bio najangažovaniji na polju stipendiranja mladih i pružanju podrške nauci i obrazovanju, odnosno u inicijativama humanitarnog ili donatorskog karaktera. Najveći potencijal za buduće strateško delovanje leži u oblastima socijalne zaštite, lokalnog ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.