ZAHTEV REDAKCIJE „POLITIKE": Skupština da ne usvoji ostavku Ljiljane Smajlović

Obraćamo se Skupštini „Politike PNM" sa zahtevom da ne prihvati ostavku glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović i razmotri razloge koji su je primorali na ovaj čin.

Ljiljana Smajlović nije prvi glavni urednik „Politike" koji ima problema sa menadžmentom i zbog toga zahtevamo od Skupštine da utvrdi odgovornost menadžmenta, odnosno direktora preduzeća, Mire Glišić Simić i Nine Samardžić, naglašava se u zahtevu redakcije „Politike", koji je usvojen na sastanku održanom u utorak.

Novinari i zaposleni u listu traže da sednici Skupštine prisustvuju predstavnici redakcije i izražavaju zabrinutost za dalju sudbinu „Politike" zbog nerazjašnjenih vlasničkih odnosa, kao i odnosa države, jednog od suvlasnika, prema kući „Politika".

Redakcija je sa Ljiljanom Smajlović na čelu sprečila pokušaj neprijateljskog preuzimanja „Politike" od vlasnika tabloida „Kurir".

U situaciji kada je vlasnik dela „Politike" nepoznat, kada imamo dva direktora, a glavni i odgovorni urednik je u ostavci, naša medijska kuća postaje brisan prostor za različite vrste mešetarenja.

Zahteve redakcije upućene Skupštini PNM podržala je ubedljiva većina prisutnih, uz jedan glas protiv i jedan uzdržan.

( ZAHTEV REDAKCIJE „POLITIKE": Skupština da ne usvoji ostavku Ljiljane Smajlović, R(edakcija) P(olitike, utorak, 05.07.2016. u 17:55)

NUNS i NDNV: Javnost mora da zna ko su vlasnici „Politike"

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine povodom ostavke glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović naglašavaju da je veoma važno da uređivačka i upravljačka funkcija u medijima budu razdvojene. Ključna odrednica pri vođenju uređivačke politike treba da bude javni interes, a urednici su dužni da brane taj interes.

U slučaju lista Politika situacija je dodatno otežana činjenicom da vlasnička struktura nije transparentna, zbog čega u ovom trenutku javnost ne zna koje su to grupe ili centri moći koji su, sudeći prema obrazloženju ostavke koju je podnela Ljiljana Smajlović, vršili pritisak na uredništvo. NUNS i NDNV podsećaju da su i ranije tražili da se objave tačni podaci o vlasništvu u Politici i Večernjim novostima, kao i da se stave na uvid podaci o poslovanju tih novinskih kuća, budući da je država u njima i dalje vlasnik značajnog dela kapitala.

Pozivamo koleginicu Smajlović da, ukoliko ima saznanja o pozadini pritisaka, ta saznanja javno saopšti i da doprinese obelodanjivanju podataka o vlasničkoj strukturi Politike.

( Javnost mora da zna ko su vlasnici „Politike" Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Beograd -Novi Sad: 5. juli 2016.,

Skupština „Politike" se nije sastala duže od godinu dana

Nijedan od članova upravnog organa kompanije nije mogao da kaže da li će i kada skupština razmatrati ostavku glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović i zahtev redakcije da se ostavka ne prihvati

Niko iz Skupštine „Politike NM", u kojoj sede predstavnici osnivača našeg društva i koja je glavni organ upravljanja kompanije, nije želeo da odgovori na pitanje kada nameravaju da razmotre ostavku koju je glavna i odgovorna urednica Ljiljane Smajlović podnela pre tri dana.

Naši novinari kontaktirali su u toku dana šest članova ovog organa upravljanja koji se u proteklih godinu dana nijednom nije sastao, a sastoji se od predstavnika „Politike AD" i firme „Ist medija grupa", iza koje stoji Miroslav Bogićević. Niko do njih nije želeo da odgovara na naša pitanja, niti je mogao da kaže da li će i kada skupština zasedati povodom ostavke glavne urednice i zahteva redakcije da se ta ostavka ne usvoji.

Predsednik Skupštine PNM-a konstituisane još u februaru 2013. godine je ekonomista Mita Katić , nekadašnji direktor novosadske Kulske banke.

Katić u Skupštini „Politike" zastupa „Ist medija grupu" koja je vlasnik polovine naše kuće.

Potpredsednik je Kosta Sandić , jedan od rukovodilaca u Narodnoj banci Srbije koji u skupštini predstavlja „Politiku AD".

Osim Katića „Ist medija grupu" predstavljaju direktor ove firme Uroš Stefanović i kardiohirurg Boško Đukanović doskorašnji direktor Instituta „Dedinje".

U skupštini državni kapital zastupa Jasmina Mitrović Marić, savetnica Tomislava Nikolića i predsednica Komisije za spomenike, nazive ulica i trgova grada Beograda, kao i specijalni savetnik Aleksandra Vučića Nemanja Stevanović. On je i član Nadzornog odbora „RTB Bor" i predsednik Nadzornog odbora „FAP Priboj".

Nezvanično smo saznali da ne postoji inicijativa za sazivanje naredne sednice skupštine.

Nejasno je kako funkcioniše menadžment „Politike", budući da nije poznato da li je skupštini podnosio izveštaj.

Ukoliko poslovodstvo „Politike" ne sazove sednicu skupštine to mogu da urade i suvlasnici – direktno ili da daju mandat svojim delegatima u skupštini.

Ovo telo trebalo bi da zaseda najmanje jednom godišnje, radi usvajanja završnog računa. Mandat članova skupštine traje dve godine i, kako nezvanično saznajemo, u februaru 2015. je obnovljen.

Skupština u ovom sastavu je u junu 2013. godine, posle razrešenja Dragana Bujoševića, jednoglasno donela odluku o imenovanju Ljiljane Smajlović za glavnog i odgovornog urednika lista „Politika".

( Skupština „Politike" se nije sastala duže od godinu dana, R(edakcija) P(olitike), sreda, 06.07.2016. u 20:46 )

***

Kosta Sandić, je zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu poslovanja banaka, u Upravi za nadzor nad finansijskim institucijama u Narodnoj banci Srbije, ranije je radio u Komercijalnoj banci AD Beograd, u Saveznoj komisiji za sprečavanje pranja novca i u Službi javnih prihoda Republike Srbije.

Novu Skupštinu „Politika novine i magazini d. o. o." (PNM) juče (28. 2. 2013.) su konstituisali „Politika AD", koja ima 50 odsto udela u PNM-u, i „Ist medija grup", novi vlasnik ranijeg udela „Vaca" u PNM-u, od takođe 50 odsto.

Za predsednika Skupštine PNM-a izabran je Mita Katić iz redova novog vlasnika, a za zamenika Kosta Sandić, član Nadzornog odbora „Politika AD".

„Razgovaralo se o unapređenju poslovanja, modernizaciji štamparskog procesa, digitalizaciji izdanja, ali i načinima koji bi doprineli povećanju tiraža novina i magazina", saopšteno je juče.

Na skupštini se razgovaralo o nameri „Ist medija grup" da u dogledno vreme deo svog vlasništva ustupi „Politici AD", što bi uvećalo udeo države Srbije u vlasništvu PNM-a, navodi se u saopštenju.

( Konstituisana Skupština PNM-a , Politika, sreda, 27.02.2013. u 17:00 )

Politika WAZ, Funke, Cane, Beko, Adrija medija grupa, Farmakom, Veneteko, Trimaks, Ardost, Karamat...

Kako će se ispostaviti, Bogićević jeste kupio Politiku, ali na rate, o čemu su pisali čak i novinari Politike, pokušavajući da raščivijaju ko je u stvari njihov poslodavac. Pošto se krajem 2014. Bogićević našao u pritvoru zbog kredita koje je uzimao Farmakom, došao je u situaciju da jednu ratu ne može da plati na vreme.

Prema odredbama ugovora o prodaji, ako Bogićević ne bude u stanju da plaća rate, ugovor se raskida, a sav do tada plaćeni iznos ostaje WAZ-u kao ugovorna kazna. Drukčije rečeno, Bogićeviću je pretilo da izgubi milione evra koje je do sada dao za Politiku, a WAZ-u da ponovo postane vlasnik tih novina, što mu nije cilj.

Zbog toga je WAZ sklopio "rezervni" sporazum, takozvani krovni ugovor, sa Adrija medija grupom - medijskim kompleksom Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira. Prema tom ugovoru, ako Bogićević prestane da plaća rate za Politiku, na njegovo mesto automatski dolazi Rodić. Tako bi vlasnik lista koji je paradigma tabloidnog postao vlasnik lista koji je paradigma novinarskog. Ma šta neki mislili o Politici i bez obzira na sve kritike koje joj se mogu uputiti.

Do toga, za sada, nije došlo.

Nezvanično, stvar je ozbiljno pretila da završi baš po opisanom scenariju, ali je u poslednjem trenutku napravljen dogovor koji je familiju Rodić ostavio ispred vrata zgrade u Makedonskoj ulici.

WAZ, koji je u međuvremenu nestao, a njegov pravni naslednik je postala druga nemačka grupacija Funke, pristao je da Bogićevića pričeka za novac i da odloži aktiviranje klauzule po kojoj bi ugovor bio raskinut, čime je Politika "spašena od kuririzacije".

Pitanje je kako je do ovoga došlo. Opet nezvanično, Funke je dugo praktično odbijao da razgovara o ugovoru, što je dovelo do čitave medijske gungule u kojoj je uredništvo Politike na čelu sa Smajlovićevom, može se reći, panično pokušavalo da spreči da ih preuzme Kurir, dok su Rodići skoro pa proglasili Politiku svojim vlasništvom.

Onda je došlo do poznatog (mada kratkotrajnog) okršaja Kurira sa Vladom Srbije i premijerom Vučićem, koji je na kraju izglađen, ali je Funke promenio mišljenje i ostavio Bogićevića u vlasništvu.

Da li je Funke ostavio Rodiće "na ledu" pre njihovog sukoba sa Vučićem ili posle, nije sasvim jasno, ali je epilog isti: Politika je ostala van domašaja Kurira. Za sada.

Ali, ni tu nije kraj priči. Naime, kako za Danas kaže sagovornik dobro upućen u čitavu transakciju, taj posao prvobitno uopšte nije bio namenjen Bogićeviću, već upravo Kuriru, koji je trebalo da kupi Politiku od WAZ-a.

Problem je nastao jer je tu transakciju blokirao Tadić, koji nije hteo Rodiće. Onda je tražio da umesto Kurira kao kupac bude Bogićević, koji je prosto preuzeo ugovor koji je već bio spreman i čitav posao je urađen "na brzinu".

Još zanimljivije je to što je Politika samo deo medijskog "paketa" koji još čine Novosti i Dnevnik i kojim se već godinama trguje "đuture". Taj paket je, po svemu sudeći, a i uz potvrdu ljudi upućenih u ove transakcije, sada takođe Bogićevićev, iako je originalno trebalo da bude Rodićev. "Krovni ugovor" takođe važi za sva tri lista.

Kako je pisala i sama Politika, WAZ, koji je bio vlasnik Politike, Novosti i Dnevnika, prodao je svoja potraživanja prema Politici (što je posao nezavistan od od prodaje udela u Politici) of-šor firmi koja se povezuje sa Bogićevićem.

Istog dana, WAZ je prodao i svoja potraživanja prema nekolicini drugih of-šor firmi, kiparskom preduzeću Venetoko, koje nezvanično, takođe pripada vlasniku Farmakoma.

Ta nekolicina of-šor firmi je imala svoja potraživanja prema drugim sličnim firmama za koje je utvrđeno da su u vlasništvu Milana Beka. To su firme Trimaks, Ardost i Karamat, koje su za ove dugove garantovale svojim udelom u Novostima, koji ukupno iznosi 62 odsto. Tako je na kraju Bogićević postao i vlasnik ovih medijskih kuća.

Kako je Beko postao vlasnik Novosti i Dnevnika je takođe nejasno. Sam Beko je izjavio da ga "niko ne zove za dug od 20 miliona evra", a da i sam ne zna kome on sada duguje taj novac. Naime, navodno je WAZ svojevremeno pozajmio Beku novac (pomenutih 20 miliona evra) da kupi Novosti, pa on sada ne zna da li pare duguje Funkeu ili Bogićeviću. Ali, novi zaplet je u tome što postoji spekulacija da je taj novac u stvari dao Stanko Subotić, kojeg je tako Beko ostavio bez 20 miliona evra i da je to sve urađeno kao deo transakcije namenjene da WAZ postane vlasnik ove dve medijske kuće.

Tako je navodno, WAZ hteo da kupi Dnevnik i Novosti, ali su u Vladi Srbije insistirali da sav posao bude urađen preko Beka i Miškovića, a "posredovao" je Cane Subotić, kojeg je angažovao WAZ.

Onda je Beko na ovaj način postao vlasnik ova dva medija, da bi kasnije WAZ dao novac za kupovinu Subotiću koji je onda isplatio Beka i Miškovića. Sam Beko je jednom prilikom potvrdio da je sa vlasnikom Delte imao "ekonomski dogovor" oko ovog aranžmana, ali je demantovao da je novac za Novosti pozajmio od Caneta.

Dve direktorke i jedna urednica

U svojoj ostavci, Ljiljana Smajlović je kao razlog navela to što joj dve direktorke Politke ne dozvoljavaju da samostalno vodi redakciju.

U jučerašnjem intervjuu za sajt Udruženja novinara Srbije, na čijem je takođe čelu, Smajlovićeva je pojasnila da joj je uprava branila da bira svoj tim i da joj je pravila birokratske prepreke, izdvojivši kao primer slučaj kada direktorke nisu htele da odobre da novinar kupi benzin za svoj auto kako bi se odvezao na Mećavnik da intervjuiše bivšeg urugvajskog predsednika Hosea Muhiku. Među novinarima Politike se inače prepričava i to da se Smajlovićeva mesecima borila sa direktorkama da bi jednog čoveka postavila na uredničko mesto na koje je htela, a nedavno su direktorke pravile problem i oko zapošljavanja novinara koji nedostaju redakciji.

Smajlovićeva je ocenila da je birokratizacija upravljanja Politikom sprovedena još za vreme Borisa Tadića i to namerno kako bi se stvarno upravljanje sa redakcije prebacilo na menadžment i da se premalo stvari poboljšalo od tada.

( Više u tekstu: Bogićević zadržao Politiku, Rodić na stend-baju, Danas, sreda, 06. jul 2016. 22:48 )