Madrid: ETA ponovo aktivna

Španska žandarmerija uhapsila je prošle nedelje u Kanjaverasu, 100 kilometara jugoistočno od Madrida, dvojicu terorista grupe ETA koji su prevozili 536 kilograma eksploziva, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Anhel Asebes. Dva 24-godišnja pripadnika baskijske separatističke grupe ETA prenosili su eksploziv u dva kamioneta, a kod njih je nađen dokument u kojem se navodi da je krajnji cilj bio napad na industrijski poligon kod Madrida na putu N-II, objavili su španski mediji. Kao moguća meta terorista navodi se zgrada desničarskog dnevnog lista "Rason" koja se nalazi na putu N-II. U blizini tog poligona nalaze se i brojni luksuzni hoteli i zgrada dnevnika "ABC". Ministar Asebes izjavio je da je namera terorista bila da odmah reaguju i da bi bomba napravila krater od 35 metara i štetu u prečniku od 60 kilometara. Prošle godine u decembru, uoči katoličkog Božića, policija je presrela jednu grupu pripadnika ETA koji su nameravali da postave 50 kilograma eksploziva na madridskoj železničkoj stanici Ćamartin. Prema izjavama ministra Asebesa, policija i žandarmerija su spremne da zaustave pripadnike grupe ETA, koji prema njegovim rečima "žele da učestvuju u predizbornoj kampanji". U Španiji je u toku kampanja uoči opštih izbora koji se održavaju 14. marta.

Rim: Papa prekršio ustav

Muslimanski aktivista Adel Smit tužio je papu Jovana Pavla Drugog i velikodostojnike Rimokatoličke crkve, navodeći da su svojim komentarima o superiornosti hrišćanstva prekršili italijanski ustav. U građanskoj tužbi podnetoj prošle subote sudu u Akvili, Smit, je naveo da zahteva da sud osudi te komentare, ali da ne traži novčanu ili neku drugu vrstu kazne. Smit koji je predsednik Muslimanske unije Italije, poznat je od ranije po sudskoj parnici za uklanjanje raspeća iz učionice škole koju pohađa njegov sin. Nekoliko islamskih organizacije ogradilo se od tog njegovog zahteva. On je povodom najnovije tužbe rekao da je tokom godina papa Jovan Pavle Drugi, kao i drugi crvkeni velikodostojnici, svojim komentarima kršio italijanski ustav koji predviđa jednakost svih veroispovesti. U tužbi se navode i komentari kardinala Jozefa Racingera, kao i nekadašnjeg nadbiskupa Bolonje, kardinala Đakoma Bifija. Italija je sekularna država u kojoj je većinsko stanovništvo katoličke veroispovesti.

Karakas: Sastanak G15

Grupa 15, koju čini devetnaest zemalja u razvoju iz Latinske Amerike, Azije i Afrike, založila se prošle subote za jačanje saradnje južnih zemalja, javile su svetske agencije. U završnoj deklaraciji svog 12. samita u Karakasu, G15 je na institucionalnom planu odlučila da formira "trojku" koja bi imala "veću odgovornost" i pojačala svoj uticaj na međunarodnu zajednicu. "Trojku" bi činili ministri spoljnih poslova Alžira, Venecuele i Irana. U završnoj deklaraciji, nazvanoj "Karakas", navodi se da je "neophodno formirati programe i konkretne akcije unutar G15, sa ciljem da se obezbedi razvoj sektora energetike" u zemljama u razvoju. Naredni, 13. po redu samit G15 biće održan u Alžiru 2005. godine. Predsednik Venecuele Ugo Čavez, koji je i predsednik G15, rekao je na zatvaranju samita da će se "trojka" sastati što je pre moguće, kako bi definisala "plan akcije". "Globalizacija nije donela očekivanu nezavisnost. Pojačala je zavisnost i povećala siromaštvo. Ideologiju slobodnog tržišta formirao je sever za svoje potrebe", rekao je predsednik Venecuele na otvaranju dvodnevnog samita. Više hiljada demonstranata, koji traže ostavku Čaveza u funkciji predsednika Venecuele, protestovalo je tokom trajanja konferencije u Karakasu. Sukob policije, vojske i demonstranata usledio je u trenutku kada je Čavez pozvao lidere 18 drugih zemalja u razvoju da odbace politiku slobodnog tržišta koje su nametnule visoko razvijene zemlje. Ministar unutrašnjih poslova Venecuele Lukas Rinson rekao je da su u skobima poginula dva civila. Bolnički zvaničnici naveli su da je najmanje 26 ljudi povređeno, uljučujući i jednog vojnika nacionalne garde koji je pogođen u glavu vatrenim oružjem, a prema rečima vatrogasne službe jedan kamerman televizije Televen takođe je pogođen iz vatrenog oružja. Vojska je zbog održavanja samita izvela na ulice 50.000 pripadnika vojske i policije i upozorila da neće tolerisati proteste.

Budimpešta: Referendum za evropski parlament

Mađarski premijer Peter Međeši rekao je prošle subote uveče da ne isključuje mogućnost održavanja referenduma, ukoliko stranke nastave sa izbegavanjem razgovora o zajedničkoj listi za Evropski parlament. Međeši je na građanskom forumu u Mikškolcu naglasio da se i dalje zalaže za sastavljanje zajedničke liste četiri parlamentarne stranke prilikom izbora za Evropski parlament, za direktan izbor predsednika zemlje i smanjenje broja poslanika u mađarskom parlamentu. Te predloge Međaši je prvi put izneo u mađarskom parlamentu 16. februara ove godine u govoru "O budućnosti republike". Mađarski premijer je, pored inicijative za zajedničku listu za Evropski parlament, tražio da se broj poslanika sa 386 smanji na 250 i da predsednik mađarske države od 2005. godine bude biran neposredno, a ne kao do sada u parlamentu. Međeši je naglasio da je sastavljanje zajedničke liste predložio "radi postizanja nacionalnog jedinstva" i dodao da interesi Mađarske u Evropskom parlamentu treba da budu predstavljeni "na osnovu saradnje i zajedničkog razmišljanja". On je ocenio da "zajednička lista može da simbolizuje postojanje nacionalnog jedinstva" i želje da se zajedno nešto postigne. Mađarski premijer je izrazio uverenje da su njegovi predlozi osvojili simpatije ljudi.

Priredio: D. Konjikušić