U svom najčistijem obliku, koji je naravno i najređi, lenjost, prema usvojenim lestvicama moralnih zapovesti – ne spada u vrline. Ako izuzmemo monaške podvižnike različitih religija, običnom smrtniku određuje se kao smrtni greh samo očajavanje u lenjosti. Lenjost kao slabost, porok i greh možete ispovediti i okajati – važno je da kao smrtni greh nije zapisana.

Ali, ako o lenjosti posedujete znanje (izvestan oblik uvežbanosti) i ako niste samo "neotpornog tela i duha" već se u lenstvovanju i uvežbavate i uživate – sigurno ste se približili smrtnom grehu.

Nevolja je u tome što se samo u ponavljanoj veštini lenstvovanja stvarno može uživati. Uravnoteženo, dakle u blagoj letargiji, malkice melanholije i otprilike isto toliko ataraksije (srazmera ova tri dela ne mora biti uvek jednaka).

Nasuprot uvežbanoj usredsređenosti duha, duše i tela monaških podvižnika – kao najekskluzivnijoj vrlini jeste uvežbana neusredsređenost (rasejanost), duha, duše i tela u lenjosti – kao najekskluzivniji greh.

Stoga, neka vas ne muči činjenica da uvežbavana lenjost (jedina prava) postaje velikim grehom, nego osokolite drugi greh – taštinu. Jer, u prvom ste ekskluzivni.

Da vidimo kakve vam čari može pružiti uživanje u lenstvovanju: najpre, pobrinite se da možete istrajno boraviti na jednom mestu (otvoren ili zatvoren prostor, svejedno, kao što je svejedno na čemu ćete ležati, izležavati se ili sedeti, može dušek na podu, a može i kamena fotelja u Dionisovom pozorištu).

Ako ste novajlija i neobučeni, u početku će vam se učiniti da je dosadno ležati tek tako. (Vredni i radni, ljudi koji su u stalnoj saglasnosti s vremenom, ne treba ni da pokušavaju).

Međutim ubrzo ćete osetiti prijatnost lebdećeg stanja lenstvovanja u kojem duhom (da!) kao perom lako možete dodirnuti ovo i ono, slatko, gorko, oporo i kiselo, a da se bit (zadovoljstvo) stanja ne promeni. Lenstvujući – možete se sakriti (nestati), nakratko umaći!

Potrudite se da odnegujete čistu formu lenjosti: svaka ideja, ako se i pojavi, odmah treba i da nestane. (Lenjosti se ne mogu odavati ljudi čiji je unutrašnji život samo život reči i ideja i čija su osećanja jedino u verbalnom izrazu).

Šta će obuzeti vaše lenstvujuće telo, duh i dušu, i u kojoj srazmeri i kojim redosledom – opscena ili gastonomska sanjarenja, zvukovne ili slikovne senzacije – i nije naročito važno; važno je jedino da razvijete (u lenstvovanju) imaginaciju i da joj se sladostrasno i bez griže savesti prepustite. Neka vas ne uznemirava bučni preduzetnički svet.

Lenjost vas svakako lišava uspešnosti, ali vas zauzvrat, kao najekskluzivniji greh, oslobađa od svih drugih.

Jer iz Lenjosti ih ne možete počiniti.

BILJANA JOVANOVIĆ