Da biste uživali u dokolici i lenstvovanju, mora biti ispunjen preduslov: postojanje čitave hrpe neodložnih i hitnih poslova koji su s vama u vezi i ne mogu da čekaju. Kada ih se nakupi dovoljan broj, privremeno nestanite sa scene i mirne duše prepustite se dangubljenju i neodoljivom porivu da sve zanemarite, ma koliko to bilo iluzorno. Pri tome se podrazumevaju dve pretpostavke: a) niste zagriženi radoholičar koji si ne može priuštiti takvu razonodu ni jednom godišnje; b) niste ni Oblomov, koji u dokolici vidi svoj smisao življenja.

Morbidno zadovoljstvo koje čovek oseća uživajući u blagoslovenom ništanerađenju dovoljna je nagrada za grižu savesti zbog istog. Pomislite samo na čitav red dužnika i poverilaca, pokvarene mašine ili tekst koji je morao da se završi u roku „juče!", na ključni ispit od koga vam zavisi uslov, pa ćete videti koliko vam se te stvari čine dalekim i apsurdnim.

Da bi vaš far niente bio potpun, neophodno je da u njemu uživate potpuno sami. Prisustvo bilo koje druge osobe vašu satisfakciju obezvređuje i svodi na nulu. Dakle, deca, žena, muž, roditelji, braća ili sestre moraju biti apstrahovani do te mere da vam ni na koji način ne mogu ometati kontemplaciju. Što se omiljenih kućnih ljubimaca tiče, to je ostavljeno vama na volju, mada im u prilog ide činjenica da imaju jednu veoma retku i plemenitu osobinu: umeju da ćute kada treba. Proscenijum radnje zavisi isključivo od vaših prohteva i afiniteta, kao i od podneblja u kome živite. Najpovoljnije su ležeće poze, sa rukama skrštenim ispod glave i pogledom nužno usmerenim naviše. Ekran koji posmatrate može biti običan plafon, ili, ako ste ljubitelj otvorenog prostora, široko nebo iznad vas (ovaj položaj ima podvarijantu u polusedećem stavu sa pogledom koji prati horizont); možda uživate u slatkoj dokolici sedeći na WC-šolji, zadubljeno slušajući umirujući šum kotlića za vodu (poza koja ima jednu manu: od pustog sedenja brzo utrnu noge).

Telefon i zvonce na vratima ne morate isključiti. Ugođaj je, čak, kompletniji ako slušate zvrljanje telefona uprazno i/ili histeričan zvuk zvonceta, od čega vas podilaze žmarci uživanja. Naslade radi, koncentrišite se na entropiju koja se zbog vašeg odsustva povećava i dostiže beskonačnost, dok se vi kao Deus ex machina u jednom trenutku ne pojavite misteriozno nasmešeni i bez odgovora na uspaničena pitanja.

Ezoterična doktrina far nientea po definiciji ne dozvoljava stimulanse bilo koje vrste. Znači, zaboravite svoj whisky-bar, omiljeno lonče za kafu, nikotin, derivate kanabisa ili amfetamine, jer pravila igre isključuju upotrebu sredstava za menjanje svesti. Morate se svojski potruditi da ne zadremate – u tom slučaju se vaše uživanje svodi na odmor, što samo po sebi nije loše, ali potpuno dezavuiše uzvišenu ideju.

Za kompletno uživanje potrebnno je izvesno iskustvo koje se stiče samo praktikovanjem spiritualnih tehnika far nientea. Početnici se najčešće sreću sa problemom kako prepoznati pravi trenutak za dokolicu. Opšteg pravila nema, ali iskustvo govori da je pravo vreme ono za koje Dalmatinciu kažu: „Sa me je voja!" Nemojte brinuti ako vam poduhvat ne uspe iz prvog cuga – pre ili kasnije dostići ćete uzvišene sate nepatvorenog blaženstva.

Da prozborimo koju reč i o poreklu ove plemenite navike. Njeni koreni sežu do antičke Grčke, čiji su je žitelji doveli do savršenstva. Njihovi pravi naslednici su naši prekomorski susedi Italijani, koji veoma cene visoku umetnost dokoličarenja. Verovatno je to deo mentalnog sklopa Levantinaca (među koje blagonaklono računam i nas), jer ćete takvu vrstu uživanja teško naći severno od Save i Dunava.

Trajanje dokolice prepušteno je vašoj savesti. Kada procenite da je haos izazvan vašim hudinijevskim nestankom dostigao klimaks, sa nebeskih visina far nientea ponovo se prizemljite u surovu svakidanšnjicu. Ne dozvolite da vas proglase aljkavim i neodgovornim, ali svima posredno stavite do znanja da ima trenutaka u vašem životu kada ste nepredvidivi i iracionalni.

Dalje, far niente vas uči toleranciji i hrišćanskoj blagonaklonosti i razumevanju prema ljudima koji od vas zavise. Kao što imate razumevanja za trenutke svoje „fjake", morate biti spremni da bez gunđanja prihvatite i „fjaku" vama podređenih, koji često rade pod većim pritiskom nego vi, pa su stoga u nepovoljnijem položaju. Čovek koji zna šta je dokolica i ume da je ceni, neće lako posezati za raznim suspenzijama, komisijama i drugim alama i neverinama, već će malo popustiti omču i dozvoliti i drugim ljudima povremene trenutke slabosti.

Slatkoća dokoličarenja, pomešana sa sadomazohističkim zadovoljstvom (sadista ste prema onima koji vas traže, a mazohista prema sebi zato što uživate u grešnoj pomisli na to koliko vas neodložnih poslova čeka), u vama tvori čitav konglomerat osećanja i poriva. Time postajete duboko svesni sebe i ljudima pokazujete da ste fenomen sui generis, što je, svakako za poštovanje.

Dragan M. Jonić