Sa ponosom zbog dostignuća ljudskog uma i duha, stigla je i skepsa i neverica u iracionalno. Praznovanje Nove godine sasvim je takvo, a opet se veselo bacamo u njega, skidajući tanku skramu promišljenog i ciničnog gledanja na svet.

Svi datumi početka nove godine utvrđeni su arbitrarno. Rana katolička crkva, koja se u početku protivila julijanskom prvom januaru kao čistoj paganštini, dosetila se da je to i dan Hristovog obrezivanja, pa je bila i vučica sita i stado na broju. Inače, obeležavanje Nove godine se prvi put pominje u Vavilonu – što valjda nije ni čudo, s obzirom na njegovu reputaciju, a u skladu sa današnjim načinom proslave: veselo, raskalašno i uz preterivanje – pre oko četiri hiljade godina. Vavilonci su za to odredili 23. mart, kao početak proleća, novog rađanja i rasta. Većina društava se kasnije ipak opredelila za zimu, što je samo na prvi pogled paradoks. Upravo dok je priroda u potpunoj hibernaciji, formira se, u ledu i tišini, novo seme. Prema Kinezima, čiji je kalendar baziran na kombinaciji između gregorijanskog i lunarno-solarnog, 28. januara 1998. ulazimo u Godinu tigra. S obzirom na veru i uverenja tog dela sveta, gde se veoma poštuje snaga "iracionalnog", obredni značaj radosnog praznika mnogo je veći nego na Zapadu. I dok kineskim ulicama i trgovima, okićenim zanosnim lampionima, vijugaju reke ljudi i veliki šareni zmajevi, a kinesko nebo se rascvetava od vatrometa (oni su, naime, zbog toga izumeli barut), najvažnije je umilostiviti nevidljive sile koje upravljaju životom i smrću. Tehnički progres to ne može ni da promeni, ni da porekne. Slično je i u Vijetnamu, gde je 27. januara lunarni novogodišnji praznik Tet ngujen dan, "prvo jutro prvog dana novog perioda". To je takođe veoma šarena proslava, ukrašava se sve – od bambusovih stabala do pagoda – a najvažnije je slaviti u uskom porodičnom krugu. Roš hašana la'ilamot, "Nova godina za drveće", Jevrejima dolazi petnaestog dana hebrejskog meseca shvat, tj. 22 – 23. januara. Rabini pričaju da tada plodovi drveća – negovani zimskim kišama – počinju da se formiraju. To što se Nova godina u slično ili isto vreme slavi i na polovini planete gde je sada leto samo je još jedan dokaz da je određivanje datuma proslave bilo stvar dogovora. To je, uostalom, valjda jedina zajednička manifestacija među svim istorijsko-geografskim, verskim i ostalim specifičnostima. Svima je stalo da im bude bolje, a Nova godina izrazito pogoduje toj težnji.

Ali, pogledajmo malo bolje šta to krajem decembra radimo. Prvo štedimo (!), a onda se kreće u mahniti šoping. Deca plaču za novom "barbikom" (i pitamo se ima li Boga da munjom sprži najštetniji plastični uslovljivač čistog dečjeg uma) i za nežnim jelkicama posečenim u cvetu mladosti. A to je samo početak. Deda-Mrazevi i paketići su besplatni samo iz dečjeg ugla gledanja. Zatim na red dolazi "novogodišnja trpeza", zbog koje te večeri sve okupane žene ipak pomalo mirišu na krkanluk (radilo se do poslednjeg časa). Kad smo već kod doterivanja, ni Sveta inkvizicija ne bi mogla da izmisli tako inventivna mučenja: tesne cipele sa visokim potpeticama, tesni okovratnici i haljine koje se od jela i đuskanja paraju upravo tamo gde su prošle godine profircane, nežni tilovi i svile na -10°C, frizure čiji nas i uspon i pad dovode do očaja. Cela ta komplikovana operacija doterivanja u ranim jutarnjim satima pretvara se u horor-verziju Pepeljuge. Kućama se razilaze teturavi, dremljivi ljudi, uflekani, raščupani i pocepani, sa ostacima girlandi i konfeta u kosi. Težak je posao ispratiti staru godinu – daleko joj lepa kuća – i dočekati novu.

Treba se nekako snaći i u šumi onoga što sami sebi želimo (a toliko toga ima), što treba zaboraviti (vidi prethodnu zagradu) i obećati (isto). Idealna prilika za velika i junačka dela: "Od prvog ostavljam duvan, piće, ženu/muža, kolače, završavam školu, idem u penziju, bogatim se, dobijam decu, opamećujem se... " Reklo bi se da prvog dana novih godina svetom šetaju sami anđeli-pripravnici.

Ipak, mnoge stvari se i ispune inače bismo, s indignacijom, odavno zaboravili taj praznik. Sami smo ga smislili da podvučemo crtu između dve celine radi analize i sinteze sopstvenog života sklonog urušavanju. A verovatno je od svega najbolja ponoć, nulto vreme u kome postoji samo blagoslovena sadašnjost. Na toj tankoj liniji ne postoje ni kajanje ni žudnja, veseli smo, lepi, volimo ljude i kažemo im – srećna Nova godina!

Olja Broćić