U špicama crtanih filmova predstavljen je kao simpatična ptičica s karakterističnim smehom. Melodija je prisvojena kao najrasprostranjeniji zvižduk koji je uspevao da okupi društvo iz kraja na "štrafti", igranci, utakmici, školi, kao i u svim drugim gužvama. Prevodilac ga je nazvao Perom, imenom koje upućuje na dobroćudni karakter.

U stvarnosti, detlić je ptica iz reda puzačica, sa nogama podešenim za "rovovsko" puzanje, jer su mu dva prsta okrenuta napred, a dva natrag. Ima snažan, kratak rep, koji služi za oslanjanje. Oštre kandže mu omogućavaju vertikalni dolet na trpezu. Jelovnik mu je ograničen na insekte i njihove larve, koje se skrivaju u strukturi drveta. Produženi kljun, zajedno s uspravnim položajem tela, omogućavaju mu udarce u drvo poput pneumatskog čekića na automatizovanoj traci neke udaljene tehnologije. Koristeći polugu, taj mali proždrljivac je u stanju da u sekundi izvede nekoliko proboja u odabrano mesto, proizvodeći pri tome zvuk koji je u gradskim uslovima u ravni buke kompresora za razbijanje betona.

Dejstvuje u praskozorje, zbunjujući svoj plen a, zavisno od udaljenosti, usnulog čoveka dovodi u ekstatično stanje čija je najmanja posledica: trenutno buđenje. Napaćeni, zabrinuti čovek željan punog sna bez sirena i loše vremenske ili političke prognoze, u pogrešnom uverenju da će ga boravak u prirodi dovesti u kakvu-takvu ravnotežu, doživi trenutni zvučni šok i, po svoj prilici, u tom trenutku liči na one iznenađene junake crtanih filmova koje Pera Detlić preporučuje deci svojim histeričnim smehom.

Učukana glava pomisli da su mu na vratima vojne ili policijske trojke za uručivanje poziva ili privođenje, projektujući u javi poslednje vesti sa radio-izvora. Ne, lupanje je mnogo bliže, tu neposredno u stubu rogova čije se konture naziru kroz potkrovi prozor. Razbuđen, on konstatuje rupu na lamperiji, neposredno uz granični lim za sprovođenje kiše u oluk objekta zacrtanog za odmor. Iz rupe viri rep ptice koji se pomera kao poremećeno klatno na zidnom časovniku ili metronomu. Čuka li čuka mali, doručkuje bezobzirno, ko' rukovodstvo iz apokaliptične vizije "džingla" sa radio-Pančeva.

Nadiruća zora propušta više svetlosti: prasak udarca kljuna u drvo, sa pauzom za zalogaj, dobija realnu dimenziju. "Šta je, bre, ovo? Zar sam i pticama skrivio?", samoupitan je naš prinudno odmoreni čovek, pošto je pobegao od buđenja zvukom manipulacije kontejnerima radnika komunalnog preduzeća, udarcima novčića u staklo banke koju "čuvaju" zaspale kabadahije (pošto su do duboko u noć dobacivali prolaznicama), od telefonskog poziva iz druge časovne zone, turiranja dizelaša po noćnoj omorini, i uopšte.

Ipak, dobro je: nije policija, nije ni poreznik, niti je pijani komšija promašio sprat. Izvor njegovog problema je obična živuljka sa neobičnim escajgom. Jednostavno, lupi on u mrežu za komarce na ramu prozora, i njegova mora prhne, uz ptičju onomatopeju do udaljene bandere, gde nastavlja obed, integrisana "stojećki", ko' u "ekspres-restoranu".

Čuka detlić i sutradan. Puni svoj brzi aparat za varenje na istom mestu. Goni crve i bube u zdrave delove drvene konstrukcije. "Štetotičina!", pomisli radni čovek na prinudnom odmoru, pa ga obuzme militantni zanos u obliku želje da ima vazdušnu pušku.

Na šalteru za predaju obrazaca za nabavku vatrenog oružja, homo sapiens bez vrata obratio se radnom čoveku: "Je li, b'ate, šta si šarnuo kao razlog za nabavku utoke?"

"Hoću da ubijem Peru Detlića", iskreno odgovori radni čovek.

"Koj' će ti šara, ubi ga na kvarno, b'ate!"

Poražen ponuđenim rešenjem, čovek izlazi iz reda za nabavku oružja.

Crtani film sa terminom "pre dnevnika" u međuvremenu se preselio u samu informativnu emisiju. Prerušeni detlić u uniformi spikera za najavu iluzija kezi se kroz otvor kutije veličine tavanskog prozora. Kljuca po umornom mozgu gledaoca. Ovome je svejedno, iako mu je na dohvat ruke mreža za komarce koja ga deli od družine buba i štetočina. Pauk je oko mreže ispleo svoju, sladeći se komarcima koji nisu prodrli do gledaoca da se iživljavaju dok je spavao. Đavolja igra zrači iz treperavog ekrana. Koprena je dostupna. Ustani b'ate radni! Dotakni je rukom. Bežaće svi od tebe. Ako nema mreže, pucaj palcem po daljinskom upravljaču, ili pritisni dugme za dovod energije, pre nego što ti je ukinu. Pobedio si bez ispaljenog metka. Olovne dijabole skloni na nedostupno mesto.

Dijabolo je vrsta dečje igračke kojom su se zabavljala deca u antičko doba. Na dva štapića uvezana kanapom uvrti se kalem koji se brzo okreće, baca uvis i opet hvata na kanap. U pogođenoj rupi, kalem u rotaciji pravi buku i traži prostor za povratak na dečju igračku, dejstvom zemljine teže.

Filip Golubović